Azerbejdžan: Kako opozicioni aktivisti i njihove porodice ostaju bez posla

Bahtijar Imanov je 16 godina kao istraživač u Institutu za fiziku, pri Nacionalnoj akedemiji nauka Azerbejdžana.

Krajem marta prošle godine dobio je otkaz - i to pred opozicioni skup na kojem je bio jedan od organizatora.

Kako kaže, policija aktiviste i one koji pomažu u organizaciji skupa pre svakog opozicionog događaja zove u stanicu, gde im postavljaju pitanja o tome čime se bave.

Isto se, ističe, dogodilo i njemu.

Nekoliko dana kasnije, tvrdi Imanov, zamenik direktora Instituta za fiziku pozvao ga je u kancelariju i rekao „da su mu odozgo naredili da mu da otkaz".

Kao izgovor su koristili to što navodno nije dolazio na posao, kaže Ivanov.

„Rekao sam im - idem na sastanke samo subotom i nedeljom, kakve to veze ima sa mojim poslom", navodi Ivanov.

U politiku je ušao 2009. godine, kada se pridružio opozicionoj koaliciji Narodni front, a tri dana posle otkaza postao je član predsedništva.

„Na desetine slučajeva"

Hapšenja i otkazi su najčešće metode kažnjavanja za učešće na takvim skupovima, kaže aktivista za ljudska prava Rasul Džafarov.

Međutim, teško je proceniti koliko tačno ima takvih slučajeva, jer poslodavci često ne kažu otvoreno da je otkaz usledio iz političkih razloga.

„Imali smo na desetine takvih situacija, svaki u vezi sa opozicionim skupovima", kaže Ali Kerimli, lider Popularnog fronta.

„[U 2018] tri člana partije je dobilo otkaze posle skupova, a isto se dogodilo i njihovim porodicama", ističe on.

U martu i aprilu prošle godine opozicija - Narodni front, pokret „Musavat" i Nacionalni savet demokratskih snaga - održala je skupove na Mahsul stadionu, u predgrađu Bakua.

Reč je o malom stadionu koji gotovo da nema tribine, na kojem postoji samo jedan ulaz, gde policija pretresa sve koji su došli, i gde nema video kamera.

Taj stadion je već godinama jedino mesto na kojem opozicija može da organizuje legalne skupove.

Opozicija - koja uglavnom protestuje zbog korupcije, pranja novca i izbornih malverzacija, za koju optužuju vlast - nije deo parlamenta, a provladini mediji je nazivaju „radikalnom".

Početkom dvehiljaditih na njihovim skupovima bilo je na desetine hiljada ljudi, ali sada jedva da uspevaju da napune taj mali stadion - u najboljem slučaju dođe nekoliko hiljada građana.

Lider MusavataArif Gadžili kaže da se država plaši masovnih akcija, a da su otkazi efektan način da se smanji broj učesnika.

Ali Kerimli iz Narodnog fronta je saglasan.

„To je, zbog straha od gubljenja posla, jer su otkazi postali mnogo veća kazna nego hapšenja, a ukoliko ti ljudi nigde ne rade, onda otkaze dobiju članovi njihovih porodica", kaže Kerimli.

„Batalite to"

Bahtijar Imanov je u policijsku stanicu prvi put pozvan nakon skupa iz 2016. godine. Nekoliko dana kasnije Nacionalna akademija nauka Azerbejdžana zainteresovala se za njegov politički aktivizam.

„Rekli su mi 'batali to', ali sam nastavio to da radim", priseća se Imanov, dodajući da ga je Fatali Abdulajev, šef rukovodstva Predsedništva akademije, dve godine kasnije pozvao na sastanak.

„Rekao mi je da zna gde rade članovi moje porodice i da će oni uskoro dobiti otkaze ukoliko ne prestanem da idem na sastanke partije", navodi Imanov.

Odmah nakon tog sastanka, pisao je Akademiji o svojim političkim aktivnostima, a kasnije se nadao da će sve biti zaboravljeno.

Međutim, veruje da je opozicionim skupovima iz marta 2018. ponovo privukao pažnju vlasti.

Iz Instituta za fiziku tvrda je Imanov otkaz dobio zbog odsustva za posla i negiraju bilo kakve političke motive.

„Iz njegove laboratorije su rekli da nekoliko dana nije dolazio na posao. Pozvao sam ga i rekao mu da ćemo ga otpustiti zbog toga", kaže Džavad Abdinov, zamenik direktora instituta.

On tvrdi da je Imanov ranije dobio upozorenje zbog odsustva za posla, dok Imanov ističe da to nikada nije radio i da upozorenje nije dobio.

Na poslu su, kaže, znali šta on radi u slobodno vreme, ali da nije bilo žalbi zbog njegovih političkih stavova.

Abulajev za BBC kaže da se ne seća ni razgovora o otkazu, ni Ivanova.

„Mi smo ljudi blisku sa vlašću"

Političari i aktivisti za ljudska prava ističu da zbog učešća na opozicionim skupovima u Azerbejdžanu možete da izgubite mnogo više od jednog posla.

Ruslan Gurbanli iz Narodnog fronta kaže da je zbog aktivizma čak tri puta izgubio posao.

Sa jednog, u poljoprivrednoj kompaniji, kaže da je dva otpušten - prvi put 2013. godine, nakon čega je firma dobila novog vlasnika.

Onda je, navodi, u avgustu prošle godine učestvovao u skupu podrške uhapšenim pripadnicima njegove partije, a u novembru mu ugovor nije obnovljen.

Kako kaže, na poslu mu je rečeno: „Neće moći da radite više sa nama, jer smo mi ljudi bliski vlasti, želimo vam sve najbolje".

Iz kompanije za BBC navode da je Gurbanli došao i sam potpisao svoju ostavku.

• Upoznajte čoveka koji je građanima dao pravo da odlučuju
• Novo lice evropske ekstremne desnice
• Zoran Janković - recept za političko trajanje

„I dalje sanjam svoje pozorište"

Sejmor Namazov, glumac Nacionalnog pozorišta, sam je napisao pismo ostavke i sada žali zbog toga.

U novembru 2017. godine, dan nakon skupa Musavatanakojem je učestvovao, Sejmora su pozvali na razgovor.

„Pokazali su mi moje fotografije sa skupa i rekli 'od menadžmenta je došlo naređenje da više ne dolaziš na posao - napiši pismo ostavke'", kaže Namazov.

Istog dana je, kako navodi, izbačen iz predstave u kojoj je trebalo da igra te večeri.

Odmah je kontaktirao advokata, koji mu je rekao da je bila greška to što je napisao pismo ostavke, ali da to može biti ispravljeno.

Namazov ističe da je izjavu o ostavci potpisao u stanju šoka.

Prema zakonu, ukoliko poslodavac još nije zaposlio novog radnika, ostavka može biti povučena.

Međutim, Namazova su odbili da vrate na posao, pa je tužio pozorište i izgubio, isto kao i žalbeni postupak. Njegov slučaj je sada pred Vrhovnim sudom, ali on i dalje ne radi nigde.

Advokat Ilham Ibadov, koji je branio pozorište, tvrdi da je nakon pisma ostavke Namazov dobio sva dokumenta i platu, a tek onda odlučio da povuče ostavku.

U isto vreme, kaže, Namazov posle toga nije dolazio na posao, čak i kada su iz pozorišta pokušali da ga kontaktiraju.

„Radio sam u ovom pozorištu 17 godina, provodio sam tamo dane i noći, išao na turneje... I dalje sanjam svoje pozorište", kaže Namazov.

„Bilo je opcija da počnem da radim u nekom drugom pozorištu, ali su mi svuda rekli isto - dobro igraš, ali si iz opozicije".

„Iz principa"

Služba za saradnju sa medijima predsednika Azerbejdžana odbila je da komentariše te slučajeve, navodeći da nisu u njihovoj nadležnosti.

Fazil Mustafa, član parlamentarnog veća o ljudskim pravima, kaže da nije bio upoznat sa slučajevima dobijanja otkaza zbog političkih stavova, ali da „postoje takve tendencije".

Kako kaže, od velike je važnosti zaustaviti to, ali je na pitanje šta može da se uradi, odgovorio : „Nemamo snage za takvo nešto".

Iz kancelarije ombudsmana u Azerbejdžanu kažu da nema žalbi zbog otkaza iz političkih razloga.

Bivši istraživač Bahtijar Imanov izgubio je sve slučajeve na sudu, a postupak pred Vrhovnim sudom počinje u januaru. Ukoliko i tamo izgubi, Imanov namerava da se žali Evropskom sudu za ljudska prava.

Ivanov kaže da je on veća pretnja vlastima od onih koji ga podržavaju u partiji, baš zato što upravo on organizuje sastanke.

Iz istog razloga, tvrdi Imanov, ne samo da je on dobio otkaz, već i njegovi rođaci koji žive u malom gradu Biljasuvara na severu zemlje.

Reč je o njegovom bratu i sestri, koja je 12 godina predavala matematiku.

U školi su otkaze objasnili „slabim kvalifikacijama".

„Dobro, dali ste meni otkaz, ali i mom bratu i sestri, koji žive u dalekom selu... Oni nemaju ništa s tim, šta su uradili", navodi Imanov.

Njih dvoje su, kaže, od marta bez posla, brinu se o bašti i žive od penzije njihovog oca koji ima 74 godine.

„Sada imam dvoje dece, a nemam nikakav prihod", kaže on.

Mnogi, navodi, ne razumeju zbog čega nastavlja da se bori na sudu za platu od 230 manata [oko 14.000 dinara].

„Nije važan samo novac", ističe Imanov.

***