Makedonija i Grčka: Sukobi u Atini zbog promene imena

Desetine hiljada ljudi protestovalo je u Atini protiv ratifikacije sporazuma o promeni imena Makedonije.
Demonstant šutira konzervu sa suzavcem
Reuters
Policija je upotrebila suzavac kako bi rasterala demonstrantne okupljene ispred grčkog parlamenta

Sukob demonstranata i policije odigrao se na ulicama Atine kada je grupa građana izašla na ulice u znak protesta zbog promene imena Makedonije.

Policija je upotrebila suzavac kako bi rasterala nekoliko desetina hiljada građana okupljenih u centru glavnog grada Grčke.

Dogovor o promeni imena Makedonije, koji tek čeka usvajanje u grčkom parlamentu, podrazumeva promenu imena grčkog suseda u Republika severna Makedonija.

Naziv Makedonija važan je mnogim Grcima koji smatraju da korišćenje naziva implicira prisvajanje teritorije.

Nakon godina polemisanja, grčki i makedonski premijeri Aleks Cipras i Zoran Zajev prošlog juna potpisali su sporazum o promeni imena.

Glasanje o dogovoru, koje treba da reši grčko-makedonski problem dug 28 godina, zakazano je u grčkom parlamentu za ovu nedelju.

Premijer Grčke Aleksis Cipras u Atini, 13. januar
AFP
Cipras se suočio sa neodobravanjem plana

Problem je nastao 1991. godine kada se rapala SFR Jugoslavija, a Makedonija postala nezavisna zemlja.

Grčka dugo tvrdi da korišćenje naziva Makedonija predstavlja prisvajanje teritorije i kultturnog nasleđa.

Makedonija je nedavno ratifikovala sporazum o promeni imena.

Grčka opozicija smatra da je premijer Cipras napravio preveliki broj kompromisa.

Cipras se prošle nedelje zamalo suočio sa glasanjem o poverenju vladi nakon što je koalicioni partner prestao da podržava ratifikaciju sporazuma.

Članovi grčkog parlamenta dobijali su pretnje smrću upravo zbog glasanja.

Stotine ljudi nosi grčke zastave
EPA
Protesti su privukli najrazličitije ljude iz svih krajeva Grčke

Šta se dogodilo u nedelju u Atini?

Organizatori protesta kažu da je na ulicama bilo 600 hiljada ljudi.

Ipak, policija procenjuje da je na ulicama bilo oko 60 hiljada.

Grci iz svih krajeva zemlje doputovali su u Atinu kako bi protestovali ispred grčkog parlamenta.

Okupljeni su nosili grčke zastave i uzvikivali „Makedonija je grčka". Među okupljenima bio je i veliki broj sveštenika.

„Ne možemo da svarimo ovakav dogovor. Ovim predajemo našu Makedoniju, našu istoriju", kaže šezdesetsedmogodišnja Amalia Savrami agenciji Rojters.

Sukob demonstranata i policije
Reuters
Sukob demonstranata i policije

U jednom trenutku, ispred parlamenta je nastao metež kada su maskirani demonstranti počeli da bacaju kamenje na policiju.

Mediji javljaju da je deo autoputa bio blokiran u znak solidarnosti sa demonstrantima.

Zašto je promena imena kontroverzna?

Grčki nacionalisti smatraju da ime Makedonija treba da se odnosi samo i jedino na grčku regiju istog naziva.

Neslaganje oko naziva dovelo je do toga da Grčka blokira makedonske nade o pridruživanju NATO i pristupanju Evropskoj uniji.

Otpor sporazumu su u obe zemlje pružili nacionalisti koji smatraju da narušava identitet.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC

Kako je Nikola Jokić postao filozof

Košarkaš Denver Nagetsa nastavlja da pruža neverovatne partije na parketu u NBA ligi, ali i skreće pažnju izjavama na konferencijama za medije.

Ko je bio Miodrag Kostić

Miodrag Kostić je bio je jedan od najpoznatijih srpskih biznismena, vlasnik šećerana, raznih hotela, banaka.

COP29: Pitanje klimatskog finansiranja vredno bilion dolara

U nedavnom izveštaju UN-a navodi se da je zemljama u razvoju potrebno između 187 milijardi i 359 milijardi dolara godišnje samo za prilagođavanje uticajima klimatskih promena, a u tu svrhu su 2022. godine dobile samo 28 milijardi dolara.