Svetski lideri, šefovi najvećih svetskih kompanija i neke poznate ličnosti okupljaju se svakog januara već gotovo 50 godina u malom švajcarskom planinskom gradu Davosu na Svetskom ekonomskom forumu.
Ali, znate li šta je to i zašto to rade? Evo 10 kratkih činjenica koji će učiniti da u svakom narednom razgovoru o Davosu izgledate kao dobar poznavalac teme.
Iako ga svi zovu Davos, naziv januarskog redovnog okupljanja je Svetski ekonomski forum. Davos je naziv planinskog odmarališta u kome se samit održava.
Mnogi rivalski događaji pokušali su da iskoriste ovo ime, tvrdeći da su Davos za ovo ili ono.
Međutim, prošle godine, kada je ivnesticiona konferencija u Saudijskoj Arabiji nazvana „Davos u pustinji" u vreme kontroverzne smrti istaknutog vladinog kritičara Džamala Kašogija, Svetski ekonomski forum je konačno uzvratio udarac. On je upozorio da će koristiti „sva sredstva za zaštitu imena Davos od nezakonitog prisvajanja".
Svetski ekonomski forum je neprofitna grupa sa ambicioznom misijom da unapredi svet.
Njegovo godišnje okupljanje zvanično je konferencija. Održavaju se govori i sesije o svemu - od pogleda na globalnu ekonomiju, do upravljanja stresom.
Mnogi ovde ne dolaze zapravo zbog sesija, već zbog umrežavanja. Biti u relativno malom prostoru četiri dana omogućava šefovima korporacija, političarima i novinarima da održe neverovatan broj sastanaka u kratkom vremenu bez potrebe za putovanjem.
Ovo umrežavanje se odvija do kasno u noć uz večere, piće i zabave, koje organizuju firme koje prisustvuju.
Osnivač foruma Klaus Švab je 1971. godine započeo godišnja okupljanja na kojima se razgovaralo o globalnim praksama upravljanja. Sada Svetski ekonomski forum ima mnogo širu delatnost, ali kritičari tvrde da je to i dalje govornica na kojoj se prodaje.
Ali izolovano okruženje u Davosu nudi političarima dragocenu priliku da se sklone od pogleda javnosti.
Severna i Južna Koreja su na primer održale prve sastanke na ministarskom nivou u Davosu 1989. godine. Prošle godine, grčki i makedonski premijeri susreli su se prvi put nakon sedam godina, kako bi okončali 27-godišnji spor oko imena Makedonije.
Kompanije su jedine koje plaćaju da bi učestvovale na forumu. Svi ostali učesnici su oslobođeni plaćanja participacije.
Cena za komapnije je 27.000 švajcarskih franaka, odnosno 23.800 evra po osobi. Ali to nije sve.
Učesnici moraju biti i članovi Svetskog ekonomskog foruma. Članarina za to se kreće od 60.000 švajcarskih franaka godišnje, do 600.000 švajcarskih franaka za „strateške partnere".
To je skup posao, ali učesnici na najvišim pozicijama dobijaju pristup privatnim sastancima sa svojim kolegama iz industrije i za razliku od svih drugih, dobijaju automobil i vozača. Neki bi možda rekli da je to cena koju vredi platiti.
Poboljšanje nejednakosti ima visoko mesto na razgovorima u Davosu, ali Svetski ekonomski forum ima vrlo nejednak sistem označavanja propusnica bojama.
Da, možda ste na istom mestu kao i princ Vilijam ili novozelandski premijer, ali je malo verovatno da ćete na njih naleteti u toaletu.
Gosti sa tako visokim položajima dobijaju bele bedževe sa hologramom, koji im daju pristup svemu - uključujući i najekskluzivnije specijalne sastanke.
Postoje i bedževi u drugačijim bojama za supružnike učesnika i novinare, a svi omogućuju različite nivoe pristupa. Najniži nivo je „hotelski" bedž uz koji ne možete da uđete u čitav konferencijski centar, ali ono što je najvažnije - možete da idete na noćne žurke i da skijate. Tako da je ovo verovatno najbolja značka.
Tokom 49 godina koliko se godišnja okupljanja u Davosu održavaju, muškarci su uvek brojniji od žena, bez obzira na to što su velike firme u obavezi da među petoro učesnika imaju jednu ženu.
„Davos muškarac" je čak postao i sam po sebi opis - sinonim za stereotipnog učesnika: moćnog i bogatog elitnog muškarca - za koga mnogi misle da je van dodira sa stvarnim svetom.
Naravno, ovo sve je refleksija realnosti: u vrhu biznisa i politike muškarci su predominantni.
Međutim, situacija se stalno poboljšava.
Ove godine 22 odsto učesnika čine žene. To nije sjajno, ali se procenat žena udvostručio od 2001. godine.
Potrebno je vreme da se dođe do vrha i dobije poziv za Davos, a prosečna starost učesnika to potvrđuje: to je 54 godine za muškarce i 49 godina za žene.
Naravno da postoje i neki izuzeci, pa je tako recimo južnoafrički fotograf Skaji Mejker sa 16 godina ovogodišnji najmlađi učesnik, dok je Dejvid Atenboro najstariji sa 92 godine.
Komplikovan korporativni žargon je obeležje konferencije. Ono što učesnici misle, može da bude misterija čak i iskusnom posmatraču.
I teme konferencije su često neshvatljive.
Ove godine to je Globalizacija 4.0: Oblikovanje globalne arhitekture u doba četvrte industrijske revolucije.
Šta je to zapravo? Pa, reći ćemo vam sledeće nedelje.
Ovogodišnji učesnici su i japanski i novozelandki premijeri Šinzo Abe i Džasinda Ardern, kao i princ Vilijam, Angela Merkel, ali i Aleksandar Vučić.
Imajući u vidu profil učesnika, bezbenost je razumljivo visoka.
Snajperisti su na svakom krovu, a postoje i bezbednosne kontrole koje možete da prođete jedino uz propusnicu. Svaki put kada uđete u konferencijski centar morate da skinete jaknu, pregledaju vam laptop i torbu i onda možete da vratite sve unutra. Kao da prolazite aerodormsku kontrolu, samo što ne letite nigde.
Učesnici mogu biti bogati šefovi država i izvršni direktori koji zarađuju stotine hiljada ili čak milione, ali kapa sa bućkom je iznenađujuće neodoljiva.
Svake godine osiguravačka kuća Zurich Insurance obezbeđuje plave kape i skoro svi ih nose. Mesecima kasnije, ako vidite nekoga ko je nosi, možete diskretno klimati jedni drugima i znati da ste deo davosovog seta.
.jpg "Poskupljuje porez na imovinu u Novom Sadu - pogledajte koliko ćete sada plaćati")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar