Zorica Jovanović je pre 35 godina rodila sina u Ćupriji.
Beba je na porođaju dobila ocenu 10. Oboje su bili u porodilištu do 28. datuma u mesecu, a do 30. uveče, sve je bilo u redu.
Narednog jutra, medicinska sestra ju je probudila vešću - da joj je dete umrlo.
Tačno 30 godina kasnije, Zorica je od Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu dobila presudu koja joj je otkrila barem deo njenih najgorih sumnji - da njena beba nije preminula, već je ukradena iz porodilišta.
Ona je ujedno i jedina majka koja je dobila presudu u Strazburu u slučaju nestalih beba.
Pet godina posle presude - Zorica i dalje čeka.
Evo njene priče: kako je godinama tekla njena komunikacija za sudom, u početku na ćirilici i rukom pisanim pismima, kako su je u Srbiji zvali samo kada je trebalo da joj uplate novac, ali i šta sada čeka - samo zakon ili još nešto bitnije?
Zorica danas sedi u porodičnoj kući u Borči. Iako je penzionerka, ima pune ruke posla.
U rukama drži pregršt pisama. Neka su napisana rukom, a neka kucana na kompjuteru. Sva imaju adresu i žig - Međunarodnog, odnosno Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.
„Kada je 2002. počelo ozbiljno da se govori da su naša deca ukradena iz porodilišta i da su nas slagali da su preminula, suprug i ja smo pisali žalbu u Srbiji.
„Rekli su nam da je predmet zastareo i da ne možemo ništa. Onda je neko mužu rekao da je jedina šansa da pišemo u Strazbur.
„Ja sam uzela običnu drvenu olovku i počela svojim rečima da opisujem, na ćirilici, šta mi se dogodilo. Poslala sam na jednu i po stranu papira."
Zorica je pisala kako nikada nije dobila umrlicu za sina, ali i šta su joj rekli posle u bolnici, šta je čula od drugih žena i kako je mori - sumnja.
Nakon pet ili šest meseci - dobila je odgovor. Adresirano na nju, a sa žigom Evropskog suda za ljudska prava.
„Brinula sam da je pismo napisano previše lično i bez dovoljno dokaza, a odgovorili su mi da im treba još detalja, uključujući i još ličnih delova.
„Zanimalo ih je sve o meni, mojoj porodici, kako živimo i tome šta se dogodilo. Tražili su i da im dostavim šta je izlazilo o tome u novinama.
„Ja bih izrezala članak i poslala."
Narednih deset godina, pisma su nastavljala da stižu na svakih 15-20 dana. Zorici su stalno davali novi rok do kada je trebalo da dostavi nove informacije i dodatne podatke.
„Ubrzo sam morala da se prebacim na latinicu, a zatim i na engleski. U tome mi je mnogo pomogla komšinica Marina, koja je tada bila mlada nastavnica engleskog u Kragujevcu.
„Mogu slobodno da kažem da sam njoj najzahvalnija. Nekada je i trčala iz škole da do 7 uveče preda pismo u pošti. Da ne bismo zakasnili sa tim rokom koji su nam davali."
U Strazbur nikada nije otišla, niti je sa bilo kojim razgovarala. Pisma su bila jedini vid komunikacije.
U međuvremenu je angažovala advokata, kako bi je neko zastupao ako bude potrebe u završnoj reči.
Slučaj nestalih beba - šta do sad znamo
Kada je tog 26. marta 2013. stigla presuda, Zorica je vest prvo videla na televiziji.
Evropski sud u Strazburu je utvrdio da su Zorici i njenom suprugu „povređena prava na porodični život". Državi Srbiji je naloženo da u roku od godinu dana utvrdi šta se dogodilo sa njenim detetom. Dobila je i 10.000 evra, kao nadoknadu za nematerijalnu štetu.
„Ubrzo su me zvali iz Ministarstva. Ali, ne zbog mog slučaja, da bi ga otvorili ili pitali za detalje.
„Zvala me je sekretarica da pita - na koji račun da mi uplati tih 10.000 evra. Osećala sam se poniženom, nikako drugačije."
O porodilištu, strepnjama, sumnjama i pismima Zorica govori staloženo.
Ali, presuda joj uliva nemir, a glas počinje da drhti.
„Nisam ja nezahvalna, taj sud je jedini koji se zainteresovao za moje dete.
„Ali, meni ne treba novac, ja želim svog sina Bojana. Da znam gde je i šta se dogodilo sa njim. I želim da se kazne počinioci."
I sa novcem je razmišljala šta da uradi, a najradije bi ga se, kaže odrekla. Potrošila ga je na neke porodične troškove, a kaže da se trudila da zaboravi na šta konkretno.
Srbija je do 1. oktobra 2018. godine trebalo da obavesti Savet Evrope šta je uradila na sprovođenju presude kojom se obavezala da do septembra 2015. godine pripremi i usvoji zakon.
U pitanju je akt koji bi trebalo da pomogne da se utvrde sve činjenice o sumnjama da je proteklih decenija iz porodilišta u Srbiji nestalo, prema nezvaničnim podacima udruženja, više hiljada dece.
Komitet ministara Saveta Evrope ponovo je u decembru pozvao Srbiju da hitno preduzme sve mere kako bi se zakonski rešio slučaj nestalih beba.
Država se četiri godine oglušava o preporuke Evropskog suda za ljudska prava, koje se tiču nestalih beba, kaže za BBC advokat Danilo Ćurčić, pravni zastupnik jednog dela roditelja koji sumnjaju da su im deca nestala iz porodilišta u Srbiji. Ćurćić kaže:
„Konstantno odugovlači sa zakonom. Država ne komunicira ni sa roditeljima, koji nisu uključeni u proces donošenja zakonskog okvira."
Roditelji su delom nezadovoljni predlogom zakona, dodaje Ćurčić:
„Gubi na vremenu, a deluje i kao da se zakon drži u fioci."
Neki od roditelja su već nekoliko meseci na ulici.
Akcijom „Majke u kutijama" pokušavaju da pokažu da država još nije usvojila zakon od kojeg bi makar krenula. Poslednjih nedelja pridružili su se i protestima opozicije i nezadovoljnih građana „Jedan od pet miliona", koji se svake subote održavaju na ulicama Beograda.
Ana Pejić iz Udruženja roditelja nestalih beba Vojvodine kaže da je država bila „dužna da pronađe mehanizam i obavesti roditelje gde su im deca".
„Čak i da se donese, zakon je loš jer ima samo 20 članova i mi roditelji nismo sigurni da ćemo dobiti odgovore. U najboljem slučaju možemo da dobijemo novac, a on nam ništa ne znači."
Milena Janković iz Udruženja „Nestale bebe Beograda" kaže da majke nose kutije na glavama - jer su i njihovu decu, tvrdi ona, tako iznosili krišom iz bolnica.
„Sada država ima tu kutiju. U njoj treba da nam dostavi sve dokaze i da nam isporuči istinu."
U martu 2018. godine, ministarka pravde Srbije Nela Kuburović izjavila je da očekuje da će Nacrt zakona o nestalim bebama ući u skupštinsku proceduru i da će pred poslanicima biti narednih meseci. Suština će mu biti, rekla je tada Kuburović, novčana naknada - ukoliko ne može da se utvrdi status deteta za koje se pretpostavlja da je nestalo u porodilištu.
U decembru 2018. godine rekla je da očekuje da će Zakon biti u Skupštini na proleće ove godine.
Pet godina nakon što je dobila presudu, Zorica je ponovo počela da piše Strazburu. U delu pisma stoji:
„Neizmernu zahvalnost dugujem svim članovima Međunarodnog suda za ljudska prava jer vi ste jedini kojima mogu da se obratim, jer ja pravdu u Srbiji nisam našla.
„Zato Vas još jednom molim da im skrenete pažnju da Vaše presude moraju da se ispoštuju."
U pismima im objašnjava da država Srbija nije „pokrenula ni jednu meru", a da su roditelji „i dalje u senci istine".
„Opet tražim njihovu pomoć. Imam osećaj da sam se vratila na početak.
„Prvi put sam čekala 10 godina. Narednih 10, na žalost, mislim da nemam."
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Poskupljuje porez na imovinu u Novom Sadu - pogledajte koliko ćete sada plaćati")
Komentari 9
Mr Radomir Scepanovi
Optimista
Znači za svako novorođenče treba da postoji izvod iz matične knjige rođenih, jer je obaveza zdravstvene ustanove da prosledi matičnom zavodu prijavu rođenja....
boco
svaa osuda je MALO
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar