Vrhovni sud SAD podržao Trampovu zabranu transrodnih vojnika

Vrhovni sud Sjedinjenih Država dopustio je predsedniku Donaldu Trampu da sprovodi politiku zabrane služenja vojske transrodnim osobama.

Za ovaj predlog glasalo je petoro sudija, dok je četvoro bilo protiv, ali pred nižim sudovima sada ostaju izazovi ovakve odluke.

Odluci se usprotivilo četvoro liberalnih sudija Vrhovnog suda.

Novo pravilo zabranjuje služenje vojske „transrodnim osobama koji su u procesu ili su prošle kroz proces promene pola".

Odluka Vrhovnog suda nije mandatorna, ali je otvorila mogućnost vojsci da sprovedi zabranu.

Trampova administracija je takođe uložila žalbu na ubrzano odlučivanje o slučaju, koji je Vrhovni sud odbio da preuzme.

Šta je transrodna politika?

Predsednik je na Tviteru 2017. godine objavio da država više neće „odobravati ili omogućavati" transrodnim osobama da služe vojsku, pozivajući se na „ogromne zdravstvene troškove".

Tadašnji sekretar odbrane Džejms Matis preradio je politiku ograničavajući je na pojedince sa rodnom disforijom, ili kada se biološki pol i identitet osobe ne podudaraju.

On je rekao da će nova politika napraviti izuzetke za nekoliko stotina transrodnih osoba koji već služe ili su voljni da služe „u svom biološkom polu".

Trenutno je aktivno oko 8.980 transrodnih vojnika, prema podacima Ministarstva odbrane koje je analizirao Palm centar.

Džejms Matis je u svom dopisu tvrdio da „po svojoj prirodi vojna služba zahteva žrtvu", te da oni koji služe „dobrovoljno prihvataju ograničenja svojih ličnih sloboda".

Taj potez je preokret u politici administracije Obame, prema kojoj s da transrodni Amerikanci mogli da služe vojsku, kao i da dobiju finansijska sredstva za operaciju.

Aaron Belkin, direktor Palm centra, izjavio je za BBC: „Imali smo takvu politiku skoro tri godine. Današnja odluka nas vraća unazad."

Borba se nastavlja

Analiza Antonija Zančera, severnoameričkog reporetera

Ovo je samo potez Vrhovnog suda - i reč je o proceduralnom potezu, a ne o formalno mišljenje suda - ali to može da bude znak da konzervativna većina, koja je saglasna sa predsedničkom politikom, sada pumpa svoje mišiće.

Trampova administracija, frustrirana time što su sudije nižih sudova ponovo blokirale sprovođenje jedne od svojih političkih odluka, zatražila je od sudija da uđu i očiste put.

Bela kuća je želela brzo donošenje odluke, jer je, kako je rečeno, omogućavanje transrodnim osobama da služe vojsku predstavljalo „preveliki rizik za vojnu efikasnost".

Sud je ispoštovao većinu.

Iako sudije nisu u potpunosti zaobišle Deveti apelacioni sud, koji je predsednik pokušao da prikaže kao bastion liberalnih sudija, one su učinili sledeću najbolju stvar za predsednika.

Dozvolili su da transrodna zabrana stupi na snagu dok se zakonska borba, koja bi mogla da traje godinama, ne završi.

U protekle dve godine, protivnici predsednika - koji su do nedavno bili isključeni iz nacionalne moći - gledali su na pravosudni sistem kao poslednju liniju odbrane.

Međutim, kao što je u utorak jasno pokazano, ta odbrana je jaka onoliko koliko većina Vrhovnog suda kaže da je.

Koji su pravni izazovi?

Nekoliko sudija u celoj zemlji izdalo je zabranu blokade.

Jedna sudska zabrana je preokrenuta na saveznom žalbenom sudu ranije ovog meseca, pri čemu je tročlano veće odlučivalo da ta politika nije bila „opšta zabrana" za transrodne vojnike, pa bi sudovi trebalo da odlože odluke izvršne vlasti.

Dok je Trampovo obrazloženje za zabranu transrodnih trupa bilo finansijsko, prema procenama korporacije RAND, istraživačkog centra koji radi sa Oružanim snagama SAD-a, troškovi zdravstvene zaštite za promenu pola kreću se između 2,4 miliona dolara i 8,4 miliona dolara godišnje.

Podaci Palrm centra iz 2017. godine pokazali su da su troškovi zapravo niži, te da iznose 2,2 miliona dolara.

• Dva Prajda, gej premijerka, a problemi isti
• Američke sankcije Iranu stupile na snagu

Generalni advokat Noel Francisko opisao je zabranu „pitanjem od imperativnog javnog značaja" u vezi s ovlašćenjima vojske „da odredi ko može da je služiti".

Belkin je za BBC izjavio: „Ovo nije finansijsko pitanje, to nije pitanje poremećaja - to je pitanje emocija, tolerancije i politike".

Vrhovni sud „u ovom trenutku nije imao posla", dodao je on.

„Ne samo da ne postoji vanredna situacija, već ne postoji ni politički problem."

Kakve su reakcije?

Portparolka Pentagona, pukovnica Karla Gleson rekla je u saopštenju da vojska tretira „sve transrodne osobe sa poštovanjem i dostojanstvom", a nova politika je „zasnovana na profesionalnoj vojnoj proceni".

Ona je rekla da „predložena politika NIJE zabrana da transrodne osobe služe vojsku. Od presudne je važnosti da [odeljenju odbrane] bude dozvoljeno da sprovodi kadrovsku politiku za koju utvrdi da je neophodna kako bi se osigurala najjača borbena snaga na svetu."

Portparol Ministarstva pravde Keri Kapek rekao je da je administracija „zadovoljna" što je vrhovni sud „očistio put da politika stupi na snagu".

„Naša vojska je bila primorana da održi prethodnu politiku koja predstavlja rizik za vojnu efikasnost i smrtnost više od godinu dana."

Presuda vrhovnog suda izazvala je ogorčenje i frustraciju na internetu.

Šarlota Klajmer, veteran transrodne vojske, je na tviteru napisala: „Ovo je mržnja i kukavička politika".

https://twitter.com/cmclymer/status/1087729004273168384

Drugi, međutim, kažu da je zabrana samo znači da transrodni vojnici moraju „da se pridržavaju pravila oblačenja/fizičkih standarda kao i svi drugi".

https://twitter.com/chadfelixg/status/1087729076830461953