Đorđe Stanković ima 33 godine i pre više od šest je iz Smederevske Palanke otišao „na privremeni rad u inostranstvo".
Dane provodi kao šef gradilišta u Rusiji, a mesečno bez premija zarađuje više od tri i po hiljade evra. Uz njih, i mnogo više.
Deo zarade donosi u Srbiju, u gotovini.
„Prve tri godine novac sam uplaćivao na devizni račun u Srbiji. Međutim, pošto su sume premašile iznos na koji se naplaćuje porez na luksuz, dobio sam obaveštenje da moram da ga platim.
Angažovao sam advokata, kako bih dokazao da novac nisam zaradio u Srbiji, pa sam oslobođen tog poreza", priča Stanković za BBC na srpskom.
Osim poreza, problem su mu stvarale i visoke provizije koje mu je za transfere naplaćivala banka.
„Sećam se da sam jednom prilikom mojima poslao 37.000 rubalja, što je bilo oko 50.000 dinara, a da mi je naplaćena provizija od oko osam hiljada dinara."
Đorđe je odlučio da promeni način prenosa novca. Ne šalje ga bankom, već donosi u gotovini.
Međutim, i tu nailazi na problem, pošto je iz Rusije avionom moguće preneti maksimalno 10.000 evra.
S druge strane, ukoliko bi novac podizao sa bankomata u Srbiji, plaćao bi ogromnu proviziju.
„Sada praktikujem da podignem iznos od 10.000 evra u rubljama i da onda čekam povoljan kurs ruske valute u Srbiji. Onda ih zamenim u evre i tako mi je najpovoljnije", priča on.
Međutim, Đorđe za šest meseci, koliko inače u cugu boravi u Rusiji, zaradi više od 10.000 evra.
Kada mu u Srbiji treba više novca od tog iznosa, snalazi se na druge načine pri slanju novaca.
„Kada sam zidao kuću, podizao sam novac i davao kolegama, pa su ga oni prenosili preko granice i onda donosili mojima kući.
Komplikovano je, ali snalazimo se", priča Stanković.
Uz ovakvo „snalaženje", on ne ulazi u statistiku Narodne banke Srbije, koja pokazuje da je od plata, penzija, socijalnih primanja, kao i pomoći i poklona iz inostranstva za 11 meseci prošle godine u Srbiju stiglo nešto više od 3,1 milijarde evra.
Prema ovoj statistici, u Srbiju se od doznaka iz inostranstva od januara do novembra 2018. slilo 17,5 odsto više novca nego u istom periodu 2017. godine.
Kako za Tanjug kažu u NBS, najviše novca u poslednjih pet godina iz inostranstva dolazi iz zemalja u kojima živi veliki deo srpske dijaspore, a pre svega iz Nemačke, Švajcarske, Austrije i Francuske.
Takođe, kako navode u NBS, najveći deo je u evrima - čak 80 odsto, a prosečni iznosi se razlikuju u zavisnosti od odredišta i načina slanja.
Tako je prosečan iznos poslat brzim transferom novca oko 262 evra, dok se preko računa banaka u proseku šalje oko dve hiljade evra.
Ipak, koliko se još novca iz inostranstva slije na druge načine, van banaka, nije poznato.
Sa stanovišta čitave ekonomije je dobro da priliv doznaka iz inostranstva bude visok, pošto pomaže u uravnoteženju prihoda i rashoda, a samim tim i u platnom bilansu, smatra ekonomista Danilo Šuković.
Prema njegovim rečima, da nije doznaka iz inostranstva, platni bilans bi bio negativan, pa bi zemlja morala dodatno da se zadužuje u inostranstvu.
Platni bilans pokazuje tokove dobara, usluga i kapitala između zemlje i inostranstva. Podaci platnog bilansa ukazuju na efekte međunarodne razmene sa inostranstvom. Na osnovu tih podataka dobijaju se informacije o bitnim ekonomskim pokazateljima zemlje.
Visok priliv doznaka iz inostranstva je dobar i za BDP, smatra sagovornik Šuković, pošto „samim tim ljudi imaju više novca na raspolaganju, pa mogu i da kupuju više robe, povećava se tražnja i potrošnja".
Sa tog stanovišta, kaže, nije bitno da li novac ide preko banke ili na drugi način.
Ipak, to što je ovaj iznos viši u odnosu na prethodnu godinu, ima i negativne implikacije.
„Činjenica da je ta cifra visoka potvrđuje da sve više ljudi odlazi u inostranstvo.
Još jedan negativan efekat je taj što neki kojima novac stiže iz inostranstva, time dobijaju pokriće da ovde ne moraju da radi", priča Šuković.
Novac iz inostranstva stiže i kroz penzije, onima koji se ovde vrate nakon dugogodišnjeg rada tamo negde van.
Prema istraživanju koje je tokom prošle godine objavila nevladina organizacija Srbija 21, „Zašto ljudi odlaze iz Srbije", da živi u inostranstvu i vrati se ovde nakon penzionisanja, planira 35 odsto ljudi.
S druge strane, čak 41 odsto učesnika istraživanja kaže da se neće nikada vratiti u zemlju, a tako mahom misle oni koji su u inostranstvu zaposleni za stalno.
Upravo su oni jedan od glavnih izvora doznaka iz inostranstva.
Vlada Stajičić je inženjer, ima 39 godina i iz Ciriha roditeljima šalje novac kako bi im dopunio penzije.
To je, kaže „tragično, s obzirom na to da su oboje profesori u penziji, ali ne mogu da izdrže mesec".
„Novac uglavnom troše na lekove i pošto me zbog bankarske birokratije 100 evra košta 117 evra, počeo sam da im kupujem lekove ovde u Švajcarskoj pa da im šaljem poštom, sve izađe mnogo jeftinije", priča Stojičić za BBC na srpskom.
„Svi ljudi koje znam ovde, koji su neka moja generacija, šalju mesečno između 100 i 300 evra porodicama koje su ostale, ali i robu, lekove, garderobu.
Jako je tužno da ljudi koji su izgradili tu zemlju ne mogu danas da žive u njoj", dodaje Stajičić.
Koliko ljudi čini dijasporu od koje stiže novac - nije poznato, pošto niko u Srbiji ne vodi tu evidenciju, ali se pominju cifre između dva i tri miliona ljudi.
Prema jednom prošlogodišnjem istraživanju, 1,2 miliona građana Srbije razmišlja o odlasku u inostranstvo, a gotovo polovina od toga ne planira da se vrati.
Istovremeno, u apsolutnom siromaštvu u Srbiji živi 7,2 odsto stanovništva, „na kazanu" narodne kuhinje je 35 hiljada, novčanu socijalnu pomoć dobija 268.000, a u riziku od siromaštva živi četvrtina populacije.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Poskupljuje porez na imovinu u Novom Sadu - pogledajte koliko ćete sada plaćati")
Komentari 10
Mmm
Na primer kada sam slala 2000€ u inostrantstvo sa deviznog racuna u Srbiji, provizija je bila 1700din.
Prilicno bedno u poredjenju kada sam tu istu sumu poslala iz inostrantva i platila proviziju 40€.
Isto tako, za racun u Srbiji placam 70din mesecno, dok u inostranstvu gde zivim kosta 6€ mesecno.
Bankarske usluge u inostranstvu su prilicno skuplje nego nase ali i to je u srazmeri sa standardom.
Bosnić Ilija
Nn
Prvo preko WU, pa posle, da bi smanjio troškove na proviziju, preko pay pal-a i tzv Visa Transfera. $8 dolara me košta transfer do $1000.
Pozz
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar