Tri hiljade učesnika iz 115 zemalja sveta, među kojima je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ovu nedelju provode u švajcarskom zimskom centru Davos.
Laicima za ekonomiju i svetsku politiku je možda neobično kada čuju da se zemlja u razvoju, poput Srbije, nalazi među učesnicima i gostima na Svetskom ekonomskom forumu.
Tokom učešća na panelu o krizi slobode medija, Vučić je i sam rekao da nije zadovoljan stepenom slobode medija, ali da su stvari daleko bolje kada je ekonomija u pitanju.
Predsednik je podsetio da je rast bruto društvenog proizvoda u Srbiji jedan od najvećih u regionu i svetu.
„Prvi put imamo tri godine zaredom suficit u budžetu, rast BDP-a od 4,5 odsto što je jedan od najvećih u regionu i EU, i što je javni dug smanjen sa 79 odsto na manje od 50 procenata. Što se ekonomije tiče, uradili smo dobro", rekao je.
Pre odlaska na Davos, predsednik je najavio da mnogo toga dobrog može da se uradi za Srbiju na Forumu i podsetio da su prvi razgovori o dovođenju kineskih investitora u smederevsku Železaru vođeni baš u ovom švajcarskom skijalištu.
Dok predsednika i delegaciju Srbije očekuju sastanci sa visokim evropskim zvaničnicima, uključujući nemačku kancelarku Angelu Merkel i komesara za proširenje EU Johanesa Hana, ekonomski analitičari smatraju da mala privreda poput srpske nema previše koristi od učešća na Davosu.
„Ključno pitanje koje zanima učesnike Foruma koji su uopšte zainteresovani za Srbiju, a to su međunarodne organizacije i predstavnici EU, jeste rešavanja problema sa Kosovom", kaže Vladimir Gligorov sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske odnose.
Pozitivni privredni rezultati Srbije u 2018. godini manje su važni od onoga što se o Srbiji čulo na panelu o slobodi medija, smatra Gligorov.
„Nije to svet koji može da bude previše impresioniran jednom ili drugom cifrom jedne zemlje koja je među nerazvijenijim u Evropi".
Daleko važniji su, kaže, pokazatelji koji se odnose na političku stabilnost.
„Ponos medijskim slobodama - za godinu-dve"
Besplatne kape s bućkom i još devet činjenica o Davosu
„To što je predsednik rekao da ne može da se hvali stepenom slobode medija i da još nije postignut napredak, to je loša vest za sve u publici".
U publici na skupu u Davosu su, osim političkog vrha, i predstavnici najvećih svetskih kompanija, potencijalnih investitora.
Ipak, od Davosa do sklapanja dogovora put je dug.
„Oni koji bi eventualno ulagali u Srbiju su uglavnom ili manja preduzeća ili preduzeća iz manjih, uglavnom susednih zemalja - njima nije potrebno da o tome razgovaraju u Davosu, često, jer tamo nisu ni pristutni", kaže Gligorov.
Vidljivost - ovom reči prednost učešća na Davosu opisuje profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić.
„Dobro je da jedna mala zemlja kao što je Srbija bude prisutna na događaju gde su najmoćniji ljudi sveta, iako ove godine na Davosu nema ni Putina, ni Trampa, a izostali su i britanska premijerka Tereza Mej i predsednik Francuske Emanuel Makron", kaže Savić.
Direktan kontakt sa ljudima sa kojima se sastanci ne zakazuju lako, dobra je prilika za ostvarivanje kontakta, ali i da se ponešto nauči i čuje iz prve ruke od najmoćnijih ljudi sveta, objašnjava on.
Savić ističe da je korisno i to što je Vučić u Davosu rekao da stanje medija u Srbiji nije onakvo kako treba da bude.
„Gospodin Vučić u Srbiji nikada nije rekao da nije zadovoljan stepenom slobode medija, ali tamo jeste.
U Davosu se obraćao ljudima koji prate situaciju u Srbiji i njima se ne može govoriti ono što se govori u Srbiji. Jer, kod nas je sve politika i sve može , pa ko poveruje, poveruje".
Savić podseća da Forum u Davosu nije zamišljen kao skup na kome se donose odluke koje direktno utiču na privredu, ali jeste mesto na kome se diskutuje o problemima.
Srbija dobila budžet, šta je BDP
U Beloj knjizi nije sve tako belo
Ove godine taj problem je nejednakost.
„Diskujtuje se o tome da 36 najbogatijih ljudi u svetu ima jednako bogatstva kao i 46 odsto stanovništva", kaže Savić.
U isto vreme, statistički podaci koji se odnose na privrednu situaciju u Srbiji, a koje je Vučić izložio na panelu o slobodi medija, pokazuju da zemlja ide napred.
Savić objašnjava da činjenica da je bruto domaći proizvod porastao za 4,5 odsto u 2018, godine jeste pozitivna promena kada se u obzir uzme da je Srbija slabo razvijena zemlja i ako se snaga privrede poredi sa najkritičnijim godinama, kao što je bila 2014.
„Kada sadašnju situaciju poredimo sa 2014. godinom, godinom ekstremnih padavina u zemlji u kojoj poljoprivreda ima neprirodno visok udeo u BDP-u, kada je javni dug eksplodirao, a zemlji je pretio bankrot, današnji privredni rezultati nisu za potcenjivanje".
Međutim, Savić upozorava da stvarni život u Srbiji nije sjajan kao što to statistika pokazuje.
Podseća da smo zbog upotrebe nove metodologije računanja prosečnog dohotka građana dobili realniju slika primanja u Srbiji.
„Tako znamo da polovina zaposlenih u Srbiji primaju platu manju od 39 000 dinara", kaže Savić.
Pozitivni statistički trend rasta privrede za sad ne menja ništa u životima građana Srbije.
„Ništa nama ne vredi ako imamo visoke stope rasta BDP-a, javni dug koji je značajno oboren i visok stepen izvoza. Ako vi kao građanin imate 300 evra, vama privredni pokazatelji ne znače ništa i stvaran život se dramatično razlikuje od statistike".
Ekonomski analitičar Saša Đogović smatra da je jedan od najvećih problema domaće privrede i kontakata sa mogućim investitorima loša poslovna klima.
„Učešće na Svetskom ekonomskom forumu može da bude pozitivna stvar ukoliko imate da pokažete dobre privredne rezulatte, ali i pozitivne promene u oblasti vladavine prava, slobode medija".
Podseća da da je Srbija na začelju lestvice Svetskog ekonomskog foruma kada su u pitanju zaštita imovinskih prava i nezavisnost pravosuđa koji direktno utiču na polsovnu klimu.
Izvor: Svetski ekonomski forum
„Ne možete očekivati da bez povoljnog poslovnog ambijenta omogućite pristup investitorima na tržište osim ukoliko ih ne vučete za rukav nudeći im subvencije", kaže Đogović.
Državne subvencije upravo i jesu filozofija učešća Srbije na Davosu, smatra on.
„Privlačenje investitora nuđenjem državnih subvencija, nažalost, nije način razvoja privrede. Bez domaće privredne inicijative i bez stabilnih institucija ne možete očekivati održivi rast i razvoj".
Da strane investicije, koje su znatno doprinele rastu BDP-a u poslednjih nekoliko godina, nisu održiv način rasta, upozorava i profesor Savić.
„Strani investitori uglavnom angažuju ljude niskih kvalifikacija, obuče ih i plate kao jeftinu radnu snagu, a sve to Vlada Srbije iz budžeta subvencioniše iznosima od nekoliko hiljada do deset hiljada evra".
Obojica stručnjaka saglasni su da se u životu građana Srbije ništa neće promeniti kada se politički i poslovni vrh sa Davosa spusti među običan svet.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Poskupljuje porez na imovinu u Novom Sadu - pogledajte koliko ćete sada plaćati")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar