Makedonija i Grčka: Da li se 27 godina duga svađa oko imena uskoro završava

Sve oči uprte su u grčki parlament od koga se očekuje da glasanjem o ratifikaciji sporzuma sa Makedonijom odobri promenu naziva severnog suseda.

Ukoliko se poslanici u grčkom parlamentu budu složili, država Makedonija postaće Republika Severna Makedonija.

Nesporazumi u vezi sa imenom ove bivše jugoslovenske republike traju već 27 godina, a protesti nezadovoljnih građana su česti, kako u Atini, tako i u Skoplju.

Makedonski parlament već je ratifikovao sporazum, a sada se od grčkog parlamenta očekuje ista odluka.

Da li će se desiti?

Čini se da grčki premijer Aleksis Cipras ima dovoljno snage i poslanika koji ga podržavaju. On je pre samo nedelju dana odoleo glasanju o nepoverenju vladi.

Debata o ratifikaciji sporazuma počela je u sredu.

Poslednja istraživanja javnog mnjenja pokazuju da dve trećine Grka ne odobrava ratifikaciju sporazuma.

Nekoliko desetina hiljada ljudi na ulicama Atine u nedelju je protestovalo protiv promena imena Makedonije.

Zašto je bilo potrebno toliko dugo da se postigne sporazum?

Severna regija Grčke, Makedonija, gde se nalazi drugi najveći grad, Solun, godinama je deo ove zemlje.

Sa raspadom Jugoslavije, rodila se nova država, sa starim imenom koje se već koristi u Grčkoj - Makedonija.

Grci, ponosni na Aleksandra Velikog i njegovog oca Filipa Drugog Makedonskog, bili su ljuti - posumnjali su da bi severni sused mogao imati ambicije da preuzme deo teritorije severnog regiona Grčke.

Američki diplomata Metju Nimic godinama je pokušavao da pronađe zajednički jezik za posvađane komšije.

Rešavanje nesuglasica oko imena bio je veliki deo posla koji je Nimic obavljao, imajući u vidu da je Grčka radila na tome da osujeti pokušaje Makedonije da se pridruži NATO-u i Evropskoj uniji.

Nakon više od četvrt veka tenzija, susedi su dobili nove vlade, raspoloženije za saradnju.

Zaev za BBC: Referendum je pozitivna lekcija i za Evropu

„Ime države važno i Albancima i Makedoncima"

U junu 2018. godine, u pograničnom području Prespa, na grčkoj strani Prespanskog jezera, premijer Grčke Aleksis Cipras i premijer Makedonije Zoran Zaev potpisali su sporazum o promeni imena Makedonije.

Makedonija je prihvatila sporazum - najpre u septembru, na referendumu na koji je izašla svega trećina stanovnika, a zatim i ratifikacijom sporazuma u parlamentu.

Sledeći korak je ratifikacija u grčkom parlamentu.

Šta će se promeniti?

Makedonija bi trebalo da dobije novo ime koje će svi biti obavezni da koriste.

Republika Severna Makedonija ili Severna Makedonija, novi je naziv koji će zameniti ime Makedonija, kako se ova država zove od sticanja nezavisnosti od Jugoslavije.

Makedonski jezik zadržava isti naziv, a stanovnici grčkog severnog suseda ostaju Makedonci (građani Republike Severne Makedonije).

https://twitter.com/jensstoltenberg/status/1006587446669250561

Sporazum između Grčke i Makedonija podrazumeva i:

• „Uzdržavanje od svakog oblika iredentizma (težnje za povratkom dela teritorije za koju se veruje da pripada određenoj grupi) i revizionizma" - ovaj deo dogovora trebalo bi da ublaži strahove Grka da Makedonci žele da pripoje severnu regiju ove zemlje

• Osnivanje ekspertskog tima koji će razmotriti na koji način objektivno interpretirati istoriju

• Nazivi Makedonija i Makedonac odnose se na drugačiji istorijski kontekst i kulturno nasleđe - odnose se na južne Slovene, a ne na stare Grke

• Republika Severna Makedonija ponovo će razmotriti status javnih zgrada i spomenika čiji se nazivi odnose na istoriju antičke Grčke

Nepopularnost promene imena

Veliki broj Grka se ne slaže sa promenom imena Makedonije.

Hiljade ljudi protestovalo je nedavno na ulicama Atine.

Premojer Aleksis Cipras izgubio je koalicione partnere, desno orijentisanu partiju Nezavisne Grke, baš zbog sporazuma o promeni imena.

Opoziciona partija Nova demokratija smatra da se sporazumom sa Makedonijom ignoriše volja većine Grka.

Međutim, broj ljudi koji su protestovali na ulicama manji je nego ranije, kaže profesor Pandio univerziteta Dimitris Kristopolus.

„Glavna politička poruka protesta je da je Makedonija jedna i da je Grčka ekstremno nacionalistički nastrojena zemlja" smatra Kristopolus.

To je suprotno poruci opozicije koja ima problem sa time što je Grčka priznala makedonski jezik i stanovnike Severne Republike Makedonija naziva Makedoncima umesto Severnim Makedoncima.

Što se Makedonaca tiče, i njima će biti potrebno malo vremena da se naviknu na novo ime, iako nemaju previše simpatija prema njemu.

„Moraćemo da radimo na sopstvenom identitetu", kaže profesor Univeriteta u Skoplju Goran Janev.

„Niko ne može biti srećan dok radi nešto pod ucenom međunarodne zajednice. Dozvolili su Grcima da se skoro tri decenije ponašaju kao razmažena deca".

Da li svađa oko imane ima veze sa Aleksandrom Velikim?

Delom, da.

Grci smatraju da Makedonija deo helenskog nasleđa.

Mestom rođenja Aleksandra Velikog smtra se Pela u regiji Makedonija u Grčkoj.

Država Makedonija nije pomogla odnosu sa Grčkom kada je aerodrom u Skoplju preimenovala u Aerodrom Aleksandra Velikog, niti kada je isto nazvala autoput koji prolazi zemljom od granice sa Srbijom do granice sa Grčkom.

Isti autoput se za vreme Titove Jugoslavije nazivao Autoputem bratstva i jedinstva.

To sada više nije tako.

Aerodrom je još jednom promenio naziv i sada avioni sleću na Međunarodni aerodrom u Skoplju, a automobili putuju autoputem Prijateljstva.

Dok Aleksandar Veliki ostaje moćan i značajan simbol, gorkih uspomena između suseda ima i iz skorije prošlosti.

Kada su Turci oterani za vreme Balkanskih ratova 1912-1913, oslobođene teritorije podeljene su između Grčke i Srbije, međutim, deo je pripao i Bugarskoj.

Grčka i Makedonija postigle dogovor oko imena

Svi naši referendumi

Za vreme Drugog svetskog rata, Bugarska, saveznik nacističke Nemačke, okupirala je Grčku i Makedoniju koja je tada bila deo Jugoslavije.

Komunisti iz Jugoslavije i Bugarske odigrali su značajnu ulogu u grčkom građanskom ratu koji je usledio nakon primirja.

Makedonci i danas pamte isterivanja desetina hiljada građana nakon Drugog svetskog rata.

Ima li nade za budućnost?

Veliki deo sporazuma odnosi se na saradnju dve države u budućnosti, naročito u oblastima saobraćaja, infrastuture, industrije i turizma.

Obe strane već rade na razvoju.

„Uprkos svemu, najveći investitotri u Makedoniji su Grci. Racionalna veza i interes već postoje", kaže Kristopolus.

Jedna od najvećih nada sporazuma je uspostavljanje Interdisciplinskog komiteta eksperata koji bi trebalo da se bavi istraživanjem da li je udžbenicima, mapama i istorijskim knjigama u obe zemlje potrebna revizija.

„Veoma je teško. Godinama su stvari gurane pod tepih i do istine i pomirenja se nikada nije stiglo", kaže profesor Janev.