Makedonija i Grčka: Glasanjem rešen spor dug 27 godina

Grčki parlament tesnom većinom podržao sporazum po kome Makedonija postaje Severna Makedonija.
Grčki parlament
AFP
Rasprava u parlamentu bila je veoma žučna

Grčki parlament tesnom većinom potvrdio je istorijski dogovor sa Makedonijom, čime je okončan spor oko imena severnog suseda koji traje 27 godina.

U parlamentu u Atini, 153 poslanika podržalo je Sporazum, naspram 146 koji su glasali protiv imena Severna Makedonija, čemu se protivio i veliki deo javnosti.

Stotine demonstranata bile su na ulicama ispred parlamenta i u četvrtak uveče.

Grčka je od nezavisnosti Makedonije 1991. godine odbijala da prizna njeno ime zbog postojanja regije identičnog imena u okviru Grčke.

Protivljenje sporazumu najjače je upravo u Makedoniji, regiji na severu Grčke, a ankete pokazuju da više od 60 odsto Grka ne podržava dogovor.

Zaev za BBC: Referendum je pozitivna lekcija i za Evropu

Sukobi u Atini zbog promene imena Makedonije

Makedonija na referendumu o imenu, ali i još nečem

Grčki premijer Aleksis Cipras, koji je i postigao dogovor, proslavio je glasanje kao „istorijski dan".

„Danas okrećemo novu stranicu istorije Balkana. Mržnja nacionalizma, sukoba i konflikta biće zamenjena prijateljstvom, mirom i saradnjom", objavio je Cipras na društvenim mrežama.

Makedonski šef diplomatije Nikola Dimitrov objavio je na Tviteru da su „hrabrost i nada pobedili strah".

Protesti u Atini
Reuters
Manja grupa demonstranata protestovala je tokom samog glasanja

Rasprava u sali trajala je duže od 38 sati, a govorilo je više od 200 poslanika.

Poslanici ultradesničarske partije Zlatna zora uzvikivali su „Izdajnici" tokom glasanja.

Zašto je dogovor stvara toliko podela?

Sporovi su dubinski u obe zemlje otkad je Makedonija stekla nezavisnost posle raspada Jugoslavije 1991. godine.

Regija Makedonija u Grčkoj obuhvata i drugi najveći grad u zemlji, Solun. Mnoge Grke razbesnelo je prvobitno ime suseda - plašili su se teritorijalnih pretenzija suseda.

Sukob je dobio i kulturnu dimenziju jer se regija u Grčkoj, koja obuhvata i mesto rođenja Aleksandra Velikog, smatra za ključni deo grčkog nasleđa.

Pokušaji da se pronađe rešenje bili su neuspešni decenijama.

Sukob je štetio i međunarodnom položaju Makedonije jer je Grčka čvrsto insistirala na blokadi pristupa svog suseda NATO-u i Evropskoj uniji.


Bes i ispred i u sali

Analiza Marka Louvena, dopisnika BBC-ja iz Atine

Scene besa ispred parlamenta bile su slika besa iz sale: dok je jedna poslanica govorila o pretnjama smrću koje dobija jer podržava dogovor sa Makedonijom, a drugi uzvikivao „dole izdaja" dok je glasao, demonstranti su na stepenicama parlamenta uzvikivali „izdajnici!"

Tokom protekle nedelje, policija je koristila suzavac jer su desetine hiljada ljudi protestovale noseći grčku zastavu, protiveći se onome što smatraju kapitulacijom vlade pod pritiskom NATO-a i Evropske unije.

Dok je za strance ovaj sukob prilično apsurdan, Grci su snažno vezani za svoju prošlost.

„U finansijskoj krizi smo izgubili sve - a sada gubimo i dostojanstvo", uobičajena je poruka onih koji protestuju.

Lider opozicione desnice, koja vodi prema istraživanjima javnog mnjenja, kaže da će uprkos svemu blokirati ulaz Severne Makedonije u Evropsku uniji kada do toga dođe - mada će se do trenutka kada ova mala balkanska zemlja bude spremna za prijem u EU strasti umiriti, a Grci imati drugu nacionalističku temu da se njome zabavljaju.


Šta piše u Sporazumu?

Dogovor kojim je okončan dugotrajni spor premijeri dve zemlje potpisali su na jezeru Prespa, na tromeđi Grčke, Makedonije i Albanije.

Podrazumeva da će se Makedonija, čije je formalno ime u Ujedinjenim nacijama bilo Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija (BJRM), ubuduće zvati Republika Severna Makedonija, ili samo Severna Makedonija.

Makedonija je dogovor već potvrdila.

Cipras slavi posle glasanja
AFP
Premijer Grčke Aleksis Cipras (desno) uspeo je da preživi i glasanje o poverenju njegovoj vladi

Pored promene imena, dogovor sadrži i uveravanja koja se tiču grčkih strahova o pitanjima identiteta.

Istorijski dogovor premijera Ciprasa i Zaeva kandidovao ih je za Nobelovu nagradu za 2019. godinu.

Pre glasanja, Ciprasa je napustio koalicioni partner i morao je da preživi glasanje o poverenju njegovoj vladi.

Morao je da se osloni na nezavisne i opozicione poslanike da bi predlog bio prihvaćen u parlamentu.

Neki poslanici žalili su se na pretnje smrću u vremenu pre glasanja.

Šta će se sada desiti?

U narednom koraku, Grčka će obavestiti svoje susede o odluci, a onda će Makedonija obavestiti Ujedinjene nacije.

Glasanje u grčkom parlamentu uklonilo je prepreke za članstvo bivše jugoslovenske republike u NATO-u, čiji će se predstavnici sastati da bi tokom narednih dana potpisali protokol o pristupanju.

Sporazum postaje konačan u trenutku kada je protokol o prijemu Severne Makedonije ratifikovan u Atini.

  • andrija

    27.01.2019 17:57
    srbija
    Čudno zašto ljudi iz Vlade ćute na ovu temu, pa ko su Jugoslovenski Makedonci i ta semlja......

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC

Kako je Nikola Jokić postao filozof

Košarkaš Denver Nagetsa nastavlja da pruža neverovatne partije na parketu u NBA ligi, ali i skreće pažnju izjavama na konferencijama za medije.

Ko je bio Miodrag Kostić

Miodrag Kostić je bio je jedan od najpoznatijih srpskih biznismena, vlasnik šećerana, raznih hotela, banaka.

COP29: Pitanje klimatskog finansiranja vredno bilion dolara

U nedavnom izveštaju UN-a navodi se da je zemljama u razvoju potrebno između 187 milijardi i 359 milijardi dolara godišnje samo za prilagođavanje uticajima klimatskih promena, a u tu svrhu su 2022. godine dobile samo 28 milijardi dolara.