Evropska prestonica popločana jevrejskim nadgrobnim spomenicima

Svake godine milion posetilaca prošeta kaldrmisanim ulicama praškog Starog grada - najverovatnije nesvesno da su mnogi od tih kamenova ispod njihovih nogu poharani sa zemlje koja bi trebalo da je sveto mesto. BBC-jev Rob Kameron tek je nedavno otkrio njihovu tajnu.

Stajali smo, blokirajući pešački saobraćaj, na jednoj od najprometnijih ulica u češkom glavnom gradu. Neprekidna bujica ljudi očešavala se o nas negodujući dok je stiskala kese iz božićne kupovine i suvenire a mi zurili u zemlju.

U daljini, pri kraju trga Venceslas, mase su se okupljale oko uličnih performera i kioska na kojima su se prodavale kobasice i pivo.

„Tu", rekao je Leo Pavlat, bradati direktor praškog Jevrejskog muzeja nalik sovi, dok je upirao prstom u tanku traku tamnih kocki kaldrme ispred naših stopala. „Tu! Vidite? Sve do tamo." Digao je pogled, dok su mu oči pratile traku koja se protezala čitavom dužinom kratke pešačke ulice.

Zavukli smo ruke u plastične kese i izvukli dve kocke kaldrme. Bile su skoro identične onima utisnutim u zemlju ispod nas. Ali ove ste mogli da prevrnete u ruci, otkrivši tako jednu glatku stranicu poliranog granita koja bi inače bila skrivena licem nadole.

Na jednoj su se nalazili delovi datuma, 1895. Na drugoj su se nalazila tri slova hebrejske azbuke - he, vav, bet, dok je zlatna boja koja je uokvirivala ugravirani natpis svetlucala na zimskom suncu.

„Šta to znači?", pitao sam. „Je li to deo imena?"

Leo se namrštio. „Nemam pojma. Nema ga dovoljno da bismo znali. Verovatno je deo eulogije."

Leo Pavlat je ovo kamenje imao u svom posedu više od 30 godina, još otkako ih je ubacio u džepove jednog prolećnog jutra krajem osamdesetih.

„To mora da je bilo neposredno pre nego što nam je došao Gorbačov, zato što se jasno sećam da su ovde renovirali kaldrmu specijalno za njegovu posetu", rekao je on.

Kasnije sam pogledao na internetu i otkrio da je sovjetski lider prvi put posetio Prag u aprilu 1987. godine, a poseta je zaista podrazumevala jednočasovnu šetnju po delu trga Venceslas.

Ali vratimo se Leu i njegovim kockama za kaldrmu. Tog prolećnog jutra pre nešto više od 30 godina on je išao da radi u dečjoj izdavačkoj kući Albatros, nedaleko od mesta na kom smo sada stajali. Prošao je pored prizora koji je i danas uobičajen u Pragu - hrpe novih oblutaka koji čekaju da ih postave radnici u kombinezonima i štitnicima za kolena.

Nešto u vezi s njima mu je privuklo pažnju i on se sagnuo da ih malo bolje osmotri. Bili su to parčići jevrejskih nadgrobnih ploča koje su bile isečene u savršene granitne kocke. Sudeći po datumima, bile su uzete sa groblja iz 19. veka. Šokiran, Leo je strpao nekoliko u džep i užurbano se udaljio.

„Nije bilo lako biti Jevrejin tada", rekao mi je on. „Bio sam aktivan član zajednice, mada ne u zvaničnim krugovima. I nisam bio član Komunističke partije."

Čak i sama poseta zvanično odobrenoj nedeljnoj službi u jednoj od nekoliko aktivnih sinagoga bila je dovoljna da dovede do informativnog razgovora sa tajnom policijom, rekao je on.

„Nije bilo publikacija, nije bilo obrazovanja. Mislim da je režim samo želeo da jevrejska zajednica polagano izumre."

Jevrejska populacija iz Čehoslovačke od nekih 350.000 ljudi pred Drugi svetski rat spala je 1946. godine na oko 50.000 njih - uključujući nekolicinu koji su uspeli da se vrate iz koncentracionog logora.

Tokom decenija komunističke vladavine usledili su zvanični antisemitizam i dobrovoljna emigracija. Krajem osamdesetih, populacija je brojala jedva 8.000 ljudi.

I širom zemlje, na obodima sela i gradova, nalazilo se nekih 600 jevrejskih groblja, zapušteno i zaboravljeno. Komunistička vlast - a čini se i zvaničnici u okviru jevrejske zajednice - doživeli su ih kao stovarište vrednog građevinskog materijala koji bi inače samo propao.

Leo Pavlat nije mogao da se seti odakle su potekli njegovi kamenovi, ali me je uputio na članak koji je napisao pre nekoliko godina. Njegove kocke kaldrme, čini se, bile su isečene iz nadgrobnih ploča uzetih sa jevrejskog groblja podignutog 1864. godine u gradu Udlice u Severnoj Bohemiji.

Jevrejska zajednica je tu postojala od 17. veka, sa sinagogom, ješivom (verskom školom) i dva groblja. Do tridesetih godina prošlog veka, jevrejska populacija u Udlicama spala je na svega 13 ljudi. Do osamdesetih godina, kad je njeno groblje bilo poharano, populacija je iznosila - pretpostavlja se - nula.

Posle nekoliko minuta šetnje, stigli smo do kraja granitne trake, na samom kraju Trga Venceslas. Turisti i meštani su se tiskali kraj nas.

Pitao sam Lea šta on želi grad da uradi po ovom pitanju.

„Nije prosto. Nadgrobne ploče više nikad neće moći ponovo da se sastave, a polaganje nove kaldrme koštalo bi milione", rekao je on.

„Ne mislim da su komunisti to uradili namerno, da bi uvredili nas Jevreje. Ali je bilo neuviđavno od njih."

On bi voleo da grad tu postavi malu memorijalnu ploču. Ploču koja bi podsećala ljude, rekao je on, na nekada živahan život Jevreja ovde. I na varvarstvo komunističkog režima.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk