Novi šifrarnik zanimanja: Od omladinskog radnika do somelijera

Nemanja Obradović ima 26 godina i omladinski je radnik.

Po obrazovanju poslastičar, a trenutno zaposlen u Nacionalnoj asocijaciji praktičara/ki omladinskog rada (NAPOR), kao programski koordinator.

Pre šest godina Nemanja je prošao obuku za omladinskog radnika, a početkom ovde godine to što je on već nekoliko godina, postalo je i zvanično zanimanje u novom šifrarniku.

Srbija je posle 28 godina dobila novi šifrarnik zanimanja, u kome su se pored omladinskog radnika, našli i mnogi drugi „savremeni" poslovi, koji su se na tržištu rada pojavili u poslednje tri decenije.

Do sada je u upotrebi bila Jedinstvena nomenklatura zanimanja iz 1990. godine.

Ova nomenklatura je, kako za BBC na srpskom kažu u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u najvećem delu prevaziđena zbog dinamičnih promena u svetu rada koje su se desile u prethodnih 28 godina i koje su uslovile nestanak jednih i pojavu sasvim novih zanimanja.

Šta je omladinski rad?

U staroj nomenklaturi nije bilo omladinskih radnika. Zahvaljujući prepoznavanju omladinskog rada i brojnim naporima nevladinih organizacija, u novom šifrarniku i oni su našli mesto.

Prema rečima Jelene Stojanović, direktorke NAPOR-a, to je rad sa mladima kojim se stvara kritičko promišljanje i testira sistem vrednostii uverenja.

„To izdvaja omladinske radnike od ostalih profesija koje se bave mladima.

Nama je cilj da obezbedimo sigurno okruženje za mlade u kom oni mogu da usvajaju nove stvari, razvijaju životne veštine, ali je naglasak na kritičkom promišljanju", kaže Stojanović.

• Kako Fejsbuk javlja, ja te volim
• Mladi odlaze, mladi dolaze
• Kako mladi u Srbiji dočekuju svoj dan

NAPOR već nekoliko godina organizuje jednogodišnje obuke za omladinske radnike koje je do sada prošlo 170 ljudi. Najveći broj njih sada radi u organizacijama civilnog društva.

Novi šifrarnik zanimanja otvorio je put ka stvaranju sistema u kome omladinski radnici mogli da se uključuju i u rad institucija, kažu iz NAPOR-a.

„Omladinski radnici, recimo, mogu da rade u centrima za socijalni rad, a benefit zapošljavanja tavkog radnika u odnosu na sve profesije koje tamo postoje je u pristupu koji omladinski radnici imaju prema mladima.

Omladinski radnici ne čekaju da im mladi dođu u prostorije u kojima rade, već izlaze na teren gde su mladi i uspostavljaju kontakt sa njima, da bi ih kasnije uključivali u programe", priča Stojanović.

Prema njenim rečima, omladinski radni kao zvanično zanimanje postoji u većini evropskih zemalja, a u Estoniji su na primer zaposleni u svim institucijama koje se beve mladima.

„Na osnovu ovog šifrarnika, država sada treba da izradi nacionalni okvir kvalifikacija, koji će detaljno definisati pitanja poput toga ko može da bude omladinski radnik, koje su potrebne kvalifikacije, gde će se obrazovati", priča Stojanović.

To što je pojam „omladinski radnik" uvršten u novi šifrarnik zanimanja, za sada ne menja ništa, a pred organizacijama civilnog društva je duga borba za to da do konkretnih promena dođe.

NAPOR će nastaviti da organizuje obuke i da zagovara dalje procese prepoznavanja omladinskog rada, a u planu je i sertifikovanje programa u skladu sa budućim kvalifikacijama.

Polaznici tih obuka mogu da budu svi koji rade sa mladima, bez obzira na to koliko imaju godina.

Na obukama koje sprovodi NAPOR, koji obuhvata više od 50 organizacija civilnog društva, polaznici uče o omladinskom radu, različitosti, ljudskim pravima, komunikaciji, liderstvu...

Šta još donosi novi šifrarnik zanimanja?

Disk džokej, programer aplikacija, ulični pevač, politikolog, somalijer - samo su neka od zanimanja koja su našla svoje mesto u novom šifrarniku.

Njime su, kako je navedeno u pismenom odgovoru koje je BBC-ju na srpskom dostavilo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, obuhvaćena zanimanja koja su se na tržištu rada pojavila u poslednje tri decenije.

S druge strane, iz dosadašnje liste zanimanja iz 1990. godine izbrisani su poslovi koje je pregazilo vreme.

„Primera radi, u novoj listi zanimanja našla su brojna zanimanja iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija, kao što su programer kompjuterskih igara, programer animacija, projektant veb sajta, projektant softvera", navode.

Novi šifrarnik, koji, kako dodaju, sadrži sva zanimanja koja trenutno postoje na tržištu rada, biće koristan i za obrazovni sistem - odnosno za kreiranje upisne politike i njenim usklađivanjem sa potrebama tržišta.

„Novi i stari šifrarnik zanimanja koncepcijski se bitno razlikuju. Dok je stari šifrarnik predstavljao spoj zanimanja i nekadašnjih stručnih sprema (sada kvalifikacija), novi ne sadrži pojedinačne kvalifikacije (nekada stručne spreme), nego samo zanimanja", dodaju.

U novom šifrarniku mesto je našlo 3.641 zanimanje, dok je stari sadržao više od četiri hiljade.

Smanjenje broja nezaposlenih?

Novi šifrarnik zanimanja mogao bi da dovede i do smanjenja broja nazaposlenih, kojih je na kraju prošle godine, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, bilo 552.513.

U odnosu na novembar, broj nezaposlenih je porastao za nešto više od četori hiljade ljudi. Na kraju tog meseca bilo je 548.878 nezaposlenih osoba.

Više od petine nezaposlenih na kraju prošle godine činili su mladi, odnosno osobe stare između 15 i 30 godina. Čak 117.078 njih novu godinu je dočekalo među nezaposlenima na evidenciji NZS-a.

Inače, prema poslednjoj proceni stanovništva iz 2017, u Srbiji živi nešto manje od 1,2 miliona ljudi starih između 15 i 30 godina i oni tako čine 17 odsto ukupne populacije.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja će u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje (NSZ) raditi na tome da u ovoj godini nezaposlenost u svim delovima zemlje bude manja od 10 odsto, izjavio je u ponedeljak resorni ministar Zoran Đorđević, a prenosi Beta.

Prema podacima NZS-a, stopa nezaposlenosti na kraju prošle godine iznosila je 11,3 odsto.

Đorđević je ocenio da je neophodno istražiti tržište rada kako bi postojalo precizno saznanje o tome koja zanimanja su najviše potrebna u određenim mestima u Srbiji.

Tu bi, smatraju u NAPOR-u, ulogu trebalo da odigra novi šifrarnik, čiji je to i jedan od ciljeva.

Prema rečima direktora NSZ Zorana Martinovića tokom 2019. će se raditi na tome da se zaposlenost u Srbiji poveća kroz obuke, procese obrazovanja i prekvalifikacije u kojima će učestvovati oko 10.000 ljudi.

Kako kažu u nadležnom ministarstvu, nova lista zanimanja je od velikog značaja za brojne oblasti i aktivnosti za koje je pojam zanimanja od suštinskog značaja, kao što su:

• praćenje i analiziranje rada i tržišta radne snage
• evidencije u oblasti rada
• karijerno vođenje i savetovanje
• posredovanje u zapošljavanju i zapošljavanje
• planiranje i razvoj ljudskih resursa
• planiranje programa obrazovanja i njihovo usklađivanje sa potrebama tržišta rada
• popis stanovništva, statističko praćenje i sprovođenje anketnih istraživanja
• razmena statističkih podataka i informacija o mobilnosti radne snage sa EUROSTAT, EURES i drugim relevantnim institucijama na međunarodnom nivou

Novi šifrarnik zanimanja, čini se, tek otvara Parnodrinu kutiju, pošto se za mnoga od njih ne zna koje su potrebne kvalifikacije, odnosno obuke da bi neko mogao da ponese određeno zvanje.

Ko će obavljati obuke i biti sertifikovan za njih, za mnoga zanimanja, poput omladinskog radnika - tek treba da bude utvrđeno. Taj put, boje se u NAPOR-u, mogao bi da potraje.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk