Zašto je važan izbor novog Poverenika u Srbiji

Stigao vam je SMS u kome vas pozivaju da na izborima podržite određenu opciju, ali ste sigurni da im broj nikada niste dali. Kome se obraćate?

Prava adresa za vas je - Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti.

A Srbija ga nema više od mesec dana jer vladajuća koalicija u Skupštini nije pokrenula proceduru za njegovo imenovanje nakon isteka mandata Rodoljuba Šabića.

Ako, na primer, kao građanin od opštine tražite podakte o platama zaposlenih, a nadležni odbiju da ih dostave - kome se žalite?

Adresa je ista - Poverenik za dostupnost informacije od javnog značaja.

Kancelarija Poverenika ima sve nadležnosti i ovlašćenja da oceni da li su vaša prava povređena u odnosu na relevantne zakone i naredi institucijama i pravnim licima da preduzmu određene korake kako bi vaša prava ostala zaštićena.

Hipotetički - politička partija bi morala da objasni odakle im vaš broj, dok bi opština po naredbi Poverenika morala da vam dostavi podatke.

U suprotnom, plaćaju novčanu kaznu i rizikuju krivičnu prijavu Poverenika.

Naš JMBG, broj bankovnog računa, pasoša, datum i mesto rođenja više ne čuvamo samo na papiru u zaključanoj fioci. U doba kada živote vodimo i analogno i digitalno, neizbežno je da takve podatke „sejemo" svuda oko sebe.

Zato jedno od važnijih pitanja jeste - ko će našu privatnost i pravo da znamo štititi narednih sedam godina?

Šabić: Treba mi „reset" kao na kompjuteru

Poverenik: Smanjenje budžeta „groteska“

Bezbednosna provera

Stručnost i nezavisnost su ključne reči koje se koriste kada se govori o kvalitetima koje kandidat za ovu funkciju mora da ima.

Uz to, Poverenik poseduje najviši bezbednosni sertifikat u zemlji - što znači da ima pravo na uvid u najpoverljivija državna dokumenta.

Budući kandidat za Poverenika moraće da prođe najveće moguće bezbednosne provere nadležnih organa.

Institucija Poverenika podrazumeva da je to državni organ, ali nezavisan u vršenju svoje nadležnosti.

Nezavisan od drugih institucija, nezavisan od stranaka i pojedinaca. Zavisi samo od zakona i Ustava.

Nadležnost i ovlašćenja Poverenika važećim zakonom su jako velika, objašnjava za BBC na srpskom bivši i do sada jedini Poverenik u Srbiji Rodoljub Šabić.

„Ona podrazumevaju da može da naredi državnom organu - kada po postupku građana ili novinara tako proceni - da neke informacije prezentuje javnosti", kaže on.

To znači da Poverenik može da naredi i skidanje najvećeg stepena klasifikacije - državne tajne.

„Da bi mogao da oceni da li neki dokument koji je klasifikovan kao državna tajna treba da se podeli sa građanima, on mora da ga vidi. U tu svrhu Poverenik mora da ima najviši bezbednosni sertifikat, odnosno da prođe najrigoroznije bezbednosne provere", objašnjava Šabić.

Ko će biti novi Poverenik?

U javnosti se do sada nisu mogli čuti ni predlozi ko bi tu funkciju mogao da obavlja narednih 7 godina.

Jedino što javnost zna je da će novi Poverenik biti „sušta suprotnost Rodoljubu Šabiću", kako je to objasnio šef poslaničke grupe vladajuće Srpske napredne stranke Aleksandar Martinović.

„Ako ništa drugo, bar sam se nasmejao kada sam čuo da će biti potpuno drugačiji od mene", kaže Šabić.

Procedura izbora Poverenika propisana je Zakonom o slobodnom pristupu informacijama starim 14 godina, koliko je Šabić obavljao posao na čelu ove institucije.

Dok iz vladajuće koalicije još nema konkretnih predloga, više organizacija civilnog društva uputilo je apel Odboru za kulturu i informisanje - nadležnom za predlaganje kandidata - sa predlogom kriterijuma za izbor novog Poverenika.

„Kriterijumi koje smo postavili oslikavaju ono što bi trebalo da dobijemo - ne samo stručnost, već i nezavisnost. To je u interesu građana, institucije, države, privrede i našeg evropskog puta, što će se ceniti u poglavlju 23", kaže za BBC na srspkom Đorđe Krivokapić iz SHARE Fondacije, jedne od organizacija koje su potpisale pomenuti apel.

Kako se bira Poverenik i ko je dobar kandidat?

Na predlog skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje, narodni poslanici većinom glasova biraju Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

U aktuelnoj postavci Skupštine Srbije vladajuća većina gotovo i da nema prepreke da izabere kandidata po volji.

„Prema zakonu, Poverenik mora da ima Pravni fakultet, 10 godina radnog iskustva, da ispunjava uslove za rad u državnim organima i da bude lice sa priznatim ugledom i stručnošću u oblasti zaštite i unapređivanju ljudskih prava. Ali ne kaže se kojih prava", objašnjava Šabić.

Upravo zbog toga što su neki od uslova tako široko postavljeni pre više od decenije, deo civilnog društva je zabrinut.

Ali, kaže Šabić, pre toliko godina je bilo logično da se stvari tako postave.

Podaci o ličnosti: Novi zakon, stari problemi

Kviz: Koliko znate o primeni Opšte uredbe u Srbiji

„Mi pre 14 godina nismo imali nikakvog stručnjaka za slobodu pristupa informacijama, niti zaštitu podataka. Danas imamo bar nekoliko i to u službi Poverenika", ističe Šabić.

Krivokapić upozorava da se u „oskudnim i nejasnim kriterijumima" kriju potencijalne opasnosti kada je u pitanju kompetentnost budućeg Poverenika.

„Bojazan je da neko ko zapravo nema nikakve veze sa oblašću može da bude izabran - na primer, za nekoga ko je bio deset godina sudija prekršajnoj suda to možemo da vodimo kao karakteristiku je da se bavio ljudskim pravima", kaže on.

Oba prava koja poverenik štiti - a posebno zaštita podataka o ličnosti - su u doba digitalne revolucije prošla kroz velike transformacije i postaju neizostavni deo svakodnevnog života.

Primer za to je i kako evropska Opšta uredba o zaštiti podataka (GDPR) utiče na domaću privredu.

Domaće IT kompanije već se susreću sa velikim brojem izazova pri usklađivanju sa evropskim propisima.

Kako objašnjava Krivokapić, kreatori digitalnih proizvoda koji izlaze na digitalno EU tržište moraju da prikupljaju podatke EU građana, pa im se nameću dodatne obaveze, koje ih neretko stimulišu da poslovanje presele u neke od zemalja EU.

„To je posledica činjenice da kompanije iz Srbije postaju nekonkurentne jer rade na tržištu na kome pravila za zaštitu podataka o ličnosti nisu u potpunosti usaglašena sa evropskim okvirom", kaže Krivokapić.

Skupština Srbije je prošle godine usvojila izmene zakona kojim bi propise trebalo uskladiti sa pravilima EU i koje stupaju na snagu u avgustu. Međutim, stručna javnost kritikovala ga je kao „grubo preveden GDPR" sa kojim se očekuju veliki problemi u pripremi.

„To je jako odgovorna funkcija i bitno je da to bude stručno lice sa jako specifičnim znanjima, naročito iz oblasti zaštite podataka kada se primenjuje novi okvir i kada je planirana široka izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama."

Šta bi se moglo unaprediti u procesu izbora Poverenika?

Kada govorimo o tekućoj situaciji u Srbiji, Šabić smatra da bi proces mogao da se ubrza.

„Mi mesec dana od isteka mandata ne znamo ništa o tome, dok ima zemalja u kojima se i po šest meseci unapred bira novi Poverenik, kako bi se predupredila situacija koja nije poželjna", kaže on.

Zato se, kaže, postavlja pitanje kako će se predlozi za novog Poverenika artikulisati - u stranci ili pred očima javnosti?

Organizacije civilnog društva pozivaju da se ovaj proces učini što transparentnijim i u dosluhu sa zainteresovanom javnošću.

Dva osnovna kvaliteta koja Poverenik treba da ima, prema ovoj inicijativi, su: lični integritet i nezavisnost u odnosu na političke stranke i visok stručni nivo u oblastima prava koja štiti.

Obrada ličnih podataka: nova pravila igre

U apelu se nadležni skupštinski Odbor poziva da kriterijume što je više moguće tumači prema Zakonima koje Poverenik štiti, kao i da proces bude transparentniji, a javnost informisana o kandidatima i njihovim biografijama putem javnog servisa.

Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici, šef Misije OEBS Andrea Orazioa, kao i šef Misije Saveta Evrope pozvali su na što brži izbor poverenika, uz poštovanje nezavisnosti prilikom izbora.

Kada je reč o izmenama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti koje stupaju na snagu u avgustu, nema velikih promena u ovlašćenjima Poverenika, objašnjava Šabić.

„Srećom odustalo se od ideje da svaki državni organ može da tuži poverenika, ali se iz dejstva zakona samim tim iz nadležnosti Poverenika planira izuzimanje velikog broja subjekata poput državnih preduzeća", kaže on.

To je, dodaje, posebno zabrinjavajuće.

„Što je u totalnoj suprotnosti sa svim do sad stečenim pravima i krajnje zabrinjavajuće sa stanovišta antikorupcijskih interesa društva. Posebno je indikativno to što je danas objavljen svetski indeks percpecije korupcije na kojoj je Srbija značajno pala za 10 mesta", ističe Šabić.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk