U Teheranu je zabranjeno šetati psa na javnim mestima

U iranskoj prestonici nije dozvoljeno šetati psa, kako se ne bi širo strah među građanima.
Čovek sa psom u Teheranu, maj 2018.
ATTA KENARE/AFP/Getty Images
Čovek sa psom u Teheranu, maj 2018.

U glavnom gradu Irana je zabranjeno šetanje pasa u sklopu zvanične kampanje čiji je cilj smanjenje broja vlasnika pasa.

„Dobili smo dozvolu iz kancelarije gradskog tužioca i preduzećemo mere protiv ljudi koji šetaju pse na javnim mestima, poput parkova", izjavio je šef policije Teherana Hosein Rahimi.

„Strah i uplašenost"

Zabrana je stupila na snagu zato što psi izazivaju „strah i uplašenost" kod građana, izjavio je za agenciju Klub mladih novinara.

Kao da ove mere nisu dovoljno drakonske, Rahimi je dodao da je voženje psa u automobilu takođe zabranjeno.

„Zabranjeno je voziti pse u automobilima i ukoliko ovo primete, policijske snage mogu da primene ozbiljne mere protiv vlasnika automobila", izjavio je za novinsku agenciju koju je osnovao iranski javni servis kako bi obučavao mlade novinare.

Čuvanje i šetanje psa u Iranu je postalo problematično nakon Islamske revolucije 1979. godine i vlasnicima su nekad oduzimali pse.

Iranske vlasti pse smatraju „prljavim" životinjama i čuvanje psa video kao simbol pro-zapadne politike.

Ministarstvo kulture i Islamski savet su 2010. godine zabranili reklamiranje bilo kakvih proizvoda za pse, a pre pet godina se u parlamentu raspravljalo da se vlasnici pasa kažnjavaju novčano ili čak bičevanjem.

Poslednji anti-pseći potez nije previše razgnevio korisnike društvenih mreža, ali jedan korisnik Tvitera se zapitao šta je sledeće i da li će stanovnici Teherana biti primorani da jašu kamile.

  • Миљојко

    01.02.2019 11:46
    Чисти паркови
    Не знам да ли је ислам, шеријат или шта је, али знам да су им улице и паркови без псећег измета.
  • Ako

    31.01.2019 15:52
    I u Šerijatu ima nešto...
    Pa... ako šeta psa, neko bi morao da pokupi ono posle psa.
    A na vrućini, to smrdi.
    Ako gazda, kao veliki moćnik ne bi to morao - neko drugi bi.
    I jeste nečisto.
    Ali, zato šetaju tigrove. Oni nisu zabranjeni.
    Sećam se onog videa, gde je tigar na nekoj pijaci napao devojčicu.
    Verovatno bi tako napao i psa.
    Zato, bolje sprečiti nego lečiti.
    Nije to Srbija, pa da svako može da radi šta mu padne na pamet.
    Ovde ne pomažu ni Biblija, ni Talmud, ni Šerijat, ni Bhgavad-Gita...
    Jesi li izveo psa da ga istovariš? Jesi.
    E, pa, ostavi to tu da ljudi malo ugaze i razgaze to.
    Ima li ti pas buve?
    Ništa, istresi to kom[iji dole na veš, neka se i on zabavi malo.
    Valjda si pravi gazda?
    Ma, nabavi još jednog psa, da vide ljudi da ti možeš da hraniš dva!
  • nije strah u pitanju

    31.01.2019 15:21
    u pitanju je sherijat
    u islamu psi se smatraju necistim zivotinjama; posto je Iran islamska republika - ova zabrana je jednostavno poostravanje sherijatskih propisa
    #religijskimambo-dzambo

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC

Kako je Nikola Jokić postao filozof

Košarkaš Denver Nagetsa nastavlja da pruža neverovatne partije na parketu u NBA ligi, ali i skreće pažnju izjavama na konferencijama za medije.

Ko je bio Miodrag Kostić

Miodrag Kostić je bio je jedan od najpoznatijih srpskih biznismena, vlasnik šećerana, raznih hotela, banaka.

COP29: Pitanje klimatskog finansiranja vredno bilion dolara

U nedavnom izveštaju UN-a navodi se da je zemljama u razvoju potrebno između 187 milijardi i 359 milijardi dolara godišnje samo za prilagođavanje uticajima klimatskih promena, a u tu svrhu su 2022. godine dobile samo 28 milijardi dolara.