Bugarska: Gradilišta na primorju uzburkala javnost
Iako trenutno nije u toku sezona godišnjih odmora, bugarsko primorje se našlo u centru pažnje mnogih medija poslednjih nedelja.
Nakon što su se na društvenim mrežama pojavile fotografije kopanja velike peščane dine, došlo je do burne reakcije javnosti i ekoloških aktivista.
Bugarski muzičar i aktivista Vasil Gurov je 12. januara na Fejsbuku objavio fotografije uz komentar: „Evo kako izgledaju zaštićene dine blizu kampa Smokinija. Baš zgodno - u januaru. Ološ!".
Korisnici društvenih mreža su bili u neverici nakon što se objava proširila.
Stefani Pavlova je napisala: „Ništa neće ostati od ove države... naša je krivica što to trpimo. Bezvlašće, anarhija... Budućnost nam nije svetla..."
„Čin vandalizma"
Priobalne peščane dine su stanište retkih biljaka i pod zaštitom su države. Uništavanje ovakvih peščanih dina je ilegalno, čak iako se nalaze na privatnom posedu.
„Baš smo se potresli kada smo videli šta se dešava", rekla je Tonka Atanasova, direktorka Inspekcije za zaštitu životne sredine grada Burgasa.
„Ogromna peščana dina potpuno uništena. To je čin vandalizma."
Tužilaštvo je zbog fotografija pokrenulo istragu, koja je dovela do hapšenja tri osobe.
Uskoro su se pojavile i fotografije drugih gradilišta na obali, prikazujući teške mašine kako izvode radove odmah uz plažu.
Bugarsko primorje je postalo prava meka za gradilišta poslednjih nekoliko decenija i ovo nije prvi put da su vlasti optužene da dozvoljavaju ovakvo „iživljavanje" nad prirodom.
Pritisak da se bugarska obala toliko eksploatiše u komercijalne svrhe je često upoređivan sa tzv. graditeljskom groznicom koja je zahvatila špansku obalu Kosta Brava šezdesetih godina.
Najnoviji naslovi u novinama sugerišu da bi Bregzit mogao povoljno da utiče na bugarski turizam - turistički agenti navode da je ogroman broj Britanaca bukirao hotele u Bugarskoj, tražeći jeftiniju varijantu letovanja zbog pada funte.
Radovi privremeno obustavljeni
Nakon nekoliko nedelja medijskog pritiska, bugarski Nacionalni direktorat za kontrolu gradilišta je 25. januara objavio da je naređena obustava radova na tri gradilušta na južnoj obali Crnog mora: kod kampa Gradina blizu Sozopola, oblasti Arapija i Alepu.
Direktorat je takođe najavio inspekciju za još jedno gradilište - na Svetom Konstantinu i Eleni na severu.
Navodno su svi izvođači dobili dozvole za izgradnju od ministarstva i lokalne zajednice, ali se ovi slučajevi sada dublje istražuju.
Bugarsko primorje je stanište za ptice selice i mnoge retke biljke. Postoji zabrinutost da bi gradilišta mogla da ugroze gnezda ptica.
Jedno od gradilišta se nalazi na 500 metara od Alepu močvare i zahvata dve zaštićene oblasti, prenosi Kapital dejli.
Gradonačelnik Sozopila Panajot Rejziz je objasnio za televiziju Nova da su sva dokumenta za izgradnju ovih objekata „bila odgovarajuća".
„Privatne investicije su deo čovekovog razvoja", rekao je braneći projekat.
„Sve je legalno"
Lokalni mediji su dosta pisali o zakonima i pravilima i izgradnji na primorju.
Neki misle da je prekasno. Umrlica je osvanula na Fejsbuku, žaleći za Crnim morem koje je „odnela teška bolest zvana korupcija".
Više od 70 odsto bugarskih peščanih dina spada u privatno vlasništvo. To je posledica denacionalizacije zemljišta nakon pada komunizma. Novinari krive korumpirane lokalne političare.
Na protestima održanim u Sofiji 28. januara, demonstranti su zahtevali promenu zakona koji omogućava komercijalnu gradnju na primorju kao i ostavke dvojice ministara.
Vasil Gurov, aktivista koji je prvi objavio fotografije, sarkastično je napisao na Fejsbuku: „Sve je legalno! Hvala vam, zakonodavci!"
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar