Rak u Srbiji godišnje odnese oko 20.000 života, dok se istovremeno u proseku dijagnostikuje oko 36.000 novih slučajeva malignih bolesti.
Srbija je, prema procenama Međunarodne agencije za istraživanje raka, zemlja sa srednjim rizikom obolevanja (na 12. mestu od 40 evropskih zemalja) i visokim rizikom umiranja od malignih bolesti u Evropi - na drugom mestu odmah iza Mađarske.
Najviše ljudi oboleva od raka pluća, dojke i debelog creva i ove tri vrste čine jednu trećinu novoobolelih i umrlih osoba od raka u svetu.
Rak pluća je najčešće dijagnostikovan rak kod muškaraca u Srbiji i čini 14,5 odsto svih novih slučajeva raka i više od petine svih smrtnih slučajeva od raka kod muškaraca.
Rak dojke je najčešće dijagnostikovan maligni tumor kod žena - čini četvrtinu svih novootkrivenih slučajeva raka i vodeći uzrok smrti od raka kod žena (15 odsto).
Ovi podaci stižu na Svetski dan borbe protiv raka, koji se obeležava 4. februara od 2000. godine.
Kako je na sajtu objavio Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut", prema najnovijim procenama Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne agencije za istraživanje raka, obolevanje od malignih bolesti u svetu je poraslo na 18,1 miliona ljudi i registrovano je 9,6 miliona smrtnih slučajeva od svih lokalizacija malignih tumora u 2018. godini.
Tokom života, jedan od pet muškaraca i jedna od šest žena će oboleti od raka, a jedan od osam muškaraca i jedna od jedanaest žena će umreti od nekog oblika maligne bolesti, navode.
Maligni tumori pluća i bronha vodeća su lokalizacija i u obolevanju i u umiranju među muškarcima, odnosno treći po učestalosti uzrok obolevanja i drugi uzrok umiranja među ženama sa dijagnozom raka u Srbiji.
Rak pluća je najčešće maligno oboljenje od kojeg u svetu svake godine oboli 1,8 miliona, a umre 1,6 miliona osoba.
Svake godine, više od pet hiljada stanovnika Srbije umre od ove bolesti.
Pušenje je, prema podacima „Batuta", jedan od glavnih uzročnika ovog raka, a nedavne najave da će i u Srbiji na svim javnim mestima pušenje biti potpuno zabranjeno, moglo bi da predstavlja svetlu tačku u ovoj mračnoj statistici.
Svetska zdravstvena organizacija je nedavno najavila uvođenje ovih novih mera, a zvaničnici u Srbiji su najavili da će se nacrt novog zakona pred Vladom naći do kraja godine.
Kako u toj organizaciji za BBC na srpskom kažu, Srbija se, kao potpisnica Okvirne konvencije SZO o kontroli duvana, obavezala da će sprovoditi različite aktivnosti koje su deo Konvencije, a to uključuje i potpunu zabranu pušenja na javnim mestima.
„Sprovođenje ovih mera je veoma važno za poboljšanje zdravstvenih ishoda stanovništva, jer dokazi jasno pokazuju da je upotreba duvana najčešći uzrok smrti i bolesti na globalnom nivou.
Zabrinjava to što nema znakova značajne prevalencije pušenja u Srbiji u poslednjih pet godina", navodi se u odgovoru koje je od Svetske zdravstvene organizacije dobio BBC na srpskom.
Kako dodaju, potpuno sprovođenje mera vodi do značajnih promena.
„Sa snažnijom politikom, prevalenca pušenja u Srbiji mogla bi se smanjiti za 29 odsto u roku od 5 godina, što bi rezultiralo da se dugoročno izbegne skoro 535.000 smrtnih slučajeva", dodaju.
Najčešći maligni tumori kod žena:
Najčešći maligni tumori kod muškaraca:
Izvor: Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut"
Jedno nedavno istraživanje Američkog udruženja za proučavanje kancera pokazalo je da kod mlađe populacije opada broj obolelih od kancera koji se povezuju sa pušenjem i infekcijama.
S druge strane, broj mladih obolelih od karcinoma povezanih sa povišenom telesnom težinom raste brže nego broj obolelih starijih generacija.
Istraživanje je pokazalo i da je nagli porast u broju mladih sa prekomernom telesnom težinom u poslednjih 40 godina povećao rizik od kancera kod mladih generacija.
Iz udruženja upozoravaju da ovaj problem predstalja korak nazad kada je lečenje kancera u pitanju.
Istraživanje je obuhvatilo milione lekarskih kartona vođenih u periodu od 1995. do 2014. godine.
Proučavanje poslednje dekade pokazalo je da je sve više dokaza o tome da su određeni tipovi kancera povezani sa prekomernom težinom.
Prema podacima Organizacije za istraživanje raka Velike Britanije, gojaznost je drugi najveći uzrok kancera koji se može sprečiti - posle pušenja koje je na prvom mestu.
Rak debelog creva, rak materice, rak jednjaka, bubrega, jetre, rak žučne kese, jajnika, tiroidne žlezde, kao i vrsta tumora mozga i kancera krvi, ali i rak dojke kod žena koje su prošle fazu menopauze - vrste su koje se povezuju sa prekomernom telesnom težinom.
Naravno, prekomerna težina je samo jedan od faktora. Važni faktoru su i okruženje, kao i genetske predispozicije. Nisu svi ljudi koji obole od ovih vrsta kancera gojazni, niti će svako ko je gojazan oboleti od ovih vrsta kancera.
Ipak, naučnici su jasni da normalna telesna težina smanjuje rizik od nastanka navedenih tipova kancera.
Ima još mnogo pitanja na koja je potrebno odgovoriti, ali naučnici su trenutno saglasni kada su u pitanju tri stvari:
Masne naslage pomažu u čuvanju energije, ali u isto vreme šalju signale do drugih delova tela. Ti signali poručuju ćelijama da se dele mnogo brže, što je rizik od nastanka kancera.
Drugim rečima:
Kako navode u Batutu, čak 40 odsto malignih bolesti može biti izbegnuto jednostavnim merama: prestankom pušenja, ograničenim konzumiranjem alkohola, izbegavanjem suvišnog izlaganja suncu, zadržavanjem prosečne težine konzumiranjem zdrave hrane, vežbanjem, kao i zaštitom od infekcija koje se mogu razviti u rak.
Ukoliko do bolesti ipak dođe, njen je ishod moguće poboljšati ranim otkrivanjem, adekvatnim lečenjem i rehabilitacijom uz odgovarajuće palijativno zbrinjavanje.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar