Gotovo dve decenije trebalo je Makedoniji da stigne od Akcionog plana za članstvo u NATO-u do sledećeg koraka - potpisivanja Protokola o prijemu.
Protokol su potpisali ambasadori 29 zemalja članica u prisustvu ministra spoljnih poslova Makedonije Nikole Dimitrova i generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga.
„Potpisivanje Protokola doneće više bezbednosti i napretka čitavom regionu.
Radujem se danu kada će se ispred sedišta NATO-a vijoriti trideset zastava", napisao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg na svom Tviter profilu.
https://twitter.com/jensstoltenberg/status/1093093101793619968
Ovaj dokument obično potpisuju ministri spoljnih poslova, ali su Protokol sa Makedonijom potpisali ambasadori da bi se ubrzala integracija te zemlje u Alijansu na čemu Makedonija radi od sticanja nezavisnosti 1991. godine.
Zvanično Skoplje ovim dobija pravo da učestvuje na sastancima NATO-a bez prava glasa, a punopravna članica postaće kada svih 29 zemalja Alijanse u svojim parlamentima ratifikuju Protokol.
Prva bi to, već naredne sedmice, trebalo da učini Grčka - simbolično, kao zemlja koja je sve vreme blokirala nastavak pregovora NATO-a i Makedonije.
Prema sporazumu Atine i Skoplja kojim je rešen decenijski problem imena, sedam dana po ratifikaciji sporazuma u grčkom parlamentu, Makedonija će i zvanično promeniti ime u Republika Severna Makedonija.
Stevo Pendarovski u makedonskoj vladi ima zaduženje da koordinira proces priključenja ove zemlje NATO-u.
Današnji potpis vidi kao krunu posla koji je počeo referendumom za osamostaljenje Makedonije 1991. godine.
„Tada smo glasali da imamo nezavisnu državu, ali je ona primljena u sve organizacije pod privremenim imenom.
Sada ulazimo sa stalnim imenom i budućnost nam je osigurana", rekao je Pendarovski za BBC na srpskom neposredno po potpisivanju Protokola.
Iako je ulazak u članstvo NATO-a dubinski podelilo Crnu Goru, poslednju zemlju pre Makedonije koja je taj put prešla, Pendarovski smatra da će situacija u 30. članici NATO-a biti drugačija.
„Razlog koji je kod nas dodatno pozitivan je što su sve etničke zajednice za ulazak u NATO - 85 odsto građana je za, i to je kohezivni faktor u društvu."
Glasanjem u Grčkoj okončan spor o imenu Makedonije
Zaev za BBC: Referendum je pozitivna lekcija i za Evropu
„Ime države važno i Albancima i Makedoncima"
U sličnim argumentima ključ makedonske odluke vidi i nekadašnji jugoslovenski šef diplomatije Goran Svilanović koji kaže da je na Zapadnom Balkanu važna percepcija da članstvo u NATO-u donosi garanciju teritorijalnog integriteta zemlje.
„Verujem da je to jedan od glavnih razloga za ovako krupnu odluku vlasti u Skoplju - da se zaustavi sve ono što smo godinama gledali kroz incidente, terorističke akte, politički angažman.
Ovaj korak treba da stavi tačku na sve dileme i procese te vrste", zaključuje Svilanović.
Doskorašnji generalni sekretar Regionalnog saveta za saradnju kaže da ovo shvatanje počiva na principu obavezne zaštite svake članice od strane svih drugih članica Alijanse.
Geopolitička karta Balkana sada je za još jednu nijansu bliža monolitnosti.
Kada se proces prijema Makedonije okonča, što se na osnovu prethodnih slučajeva očekuje za oko godinu dana, jedino će Srbija i Bosna i Hercegovina ostati izvan Alijanse.
„Trenutni nivo odnosa Srbije i NATO-a rezultat je rada svih prethodnih vlada i izražen je kroz intenzivnu saradnju, niz zajedničkih akcija i vežbi.
Ali je odluka srpskog parlamenta da se ne razgovara o članstvu u NATO-u veoma jasna", kaže Goran Svilanović, uz napomenu da Evropska unija ostaje još i važniji igrač za odnose na Balkanu.
On, ipak, smatra da se u odnosima Srbije sa susedima ni posle ove odluke ništa značajno neće promeniti - kao i u slučaju Crne Gore, i Makedonija ostaje važan partner Beogradu.
Crna Gora i NATO - godina prva
U Skoplju sa još više optimizma gledaju na današnjih trideset potpisa na Protokolu.
„Makedonija nema nijedno otvoreno strateško pitanje sa susedima.
Ovo je podsticaj da se uđe u pomirenje svih balkanskih naroda koji su se previše dugo gledali preko nišana", kaže Stevo Pendarovski.
Kao posebno važne, Pendarovski navodi sporazume Skoplja kako sa Atinom, tako i sa Sofijom - o dobrosusedskim odnosima.
„To je trougao koji rešava istorijske probleme i može samo da pomogne regionalnoj stabilnosti, nikako da odmogne."
Od dolaska na vlast Vlade Zorana Zaeva 31. maja 2017. godine, Makedonija je sklopila sporazume sa dva suseda - Grčkom i Bugarskom.
Sporazum o prijateljstvu 1. avgusta 2017. godine potpisali su premijeri Makedonije i Bugarske, Zoran Zaev i Bojko Borisov, s ciljem da se ojačaju prijateljski odnosi dve zemlje, unaprede dobrosusedske veze i uspostave svestrani međusobni odnosi u skladu s međunarodnim pravom.
Sledeći cilj makedonske vlade je dobijanje datuma za otvaranje pregovora o članstvu sa Evropskom unijom.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
Срки
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar