Huligani u Splitu napali vaterpoliste Crvene zvezde, nova direktorka Narodnog muzeja u Šapcu na društvenim mrežama prozvana ustašom - u takvoj sedmici nekadašnja premijerka Hrvatske Jadranka Kosor za BBC na srpskom govori o tome gde su danas, a gde su bile Srbija i Hrvatska kada je ona bila na čelu vlade u Zagrebu.
„Kad se osvrćem na neopisivi događaj u Splitu, u kome grupa divljaka pokušava da prebije vaterpoliste - ili bilo kojeg sportistu, ili bilo koga ko je došao iz Srbije ili iz bilo koje druge zemlje - to je jedan od primera kako se razbuktavaju duhovi pušteni iz boca.
Političari moraju imati hrabrost da vrate te duhove mržnje u bocu."
Jadranka Kosor ukazuje i na drugu stranu medalje odnosa političara prema ovakvim događajima - kaže da nekima oni dobro dođu.
„Kad se dogodi takav incident, to homogenizuje sve one koji u ime odbrane nacionalnih interesa i velikih reči mogu raditi puno stvari koje prolaze ispod radara - sve drugo nestane, ostane zaštita nacionalnih interesa.
Strašno mi je poražavajuće da jedan takav skandalozan incident otvori prostor da ljudi, koji su bili Miloševićevi sledbenici velikosrpske ideje, Šešeljevi raznosači piva, dobiju priliku da nam govore da je nasilje nedopustivo."
Bivša predsednica Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), iz čijeg je članstva isključena 2013. godine, kaže da ovakve politike ne donose dobro građanima ni Srbije, ni Hrvatske jer se govori samo o incidentima, a ne „o padu industrijske proizvodnje".
Vaterpolo, Split, Zvezda i more - kako i zašto
A samo godinu dana ranije, predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović ugostila je srpskog predsednika Aleksandra Vučića.
Osmesi, fotografije, krupne reči o bar početku rešavanja spornih pitanja, organizovane kolone srpskih novinara koji su u direktnom prenosu pratili govore Vučića širom Hrvatske.
„Rezultat je manji od nule, a to znači da susret uopšte nije bio dobro pripremljen.
To su falš susreti, prilike za fotografisanje - baš kao i ona na mostu, baš kao i kad je Kolinda Grabar Kitarović došla na inauguraciju u Beograd - od kojih nije ostalo ništa."
Podseća Jadranka Kosor i na Vučićevo obećanje da će doneti tri protokola koji će rešiti sudbinu nestalih za koje se, kaže, ispostavilo da su u Hrvatskoj već davno rešeni slučajevi.
Na sve to, negoduje i zbog nazivanja ovog susreta - istorijskim.
„On to nije bio ni u kom smislu - takav je bio onaj kada je predsednik Tadić došao u Hrvatsku i izvinio se u ime države i naroda.
Vučić je trebalo da izrekne lično izvinjenje."
Zbog svega toga, Jadranku Kosor današnji odnosi u regionu asociraju na jednu emociju.
„Osećam se katkad ljuto.
Ja ne bih rekla da smo na istom - nažalost, mi smo i nazadovali, iako je Hrvatska postala članica Evropske unije (EU)", zaključuje Kosor.
Diplomatija na Balkanu: Rešenja koja se čekaju
Život na granici ne čeka političke odluke
Ne treba mnogo Jadranki Kosor da se priseti vremena pre gotovo jedne decenije, kada je sa tadašnjim predsednikom Srbije Borisom Tadićem i slovenačkim premijerom Borutom Pahorom predstavljala „trojku nade za Balkan" koja se redovno susretala i razmenjivala umirujuće poruke.
Ipak, ne zaboravljaju se ni razmene oštrih strelica - recimo sa tadašnjim srpskim šefom diplomatije Vukom Jeremićem o pitanju Kosova.
„Odnosi Hrvatske sa susedima, sa kojima ćemo zauvek ovde živeti, nažalost stagniraju ili čak idu unatrag", kaže Jadranka Kosor.
Glavni uzrok pronalazi u nedostatku hrabrosti kod aktuelne generacije političara koji bi snosili teret nepopularnih odluka.
„Graditelji su ispali iz vidokruga politike.
U politici gotovo da prevladavaju rušitelji, jer je poznato da je mnogo teže biti graditelj nego rušitelj."
Podseća da je njena vlada podnela Hrvatskom saboru Deklaraciju koja je usledila kao posledica lošeg iskustva Hrvatske sa slovenačkom blokadom pregovora o priključivanju EU zbog nerešenog bilateralnog pitanja.
„Tom Deklaracijom su obavezane sve buduće vlade da nijedno bilateralno pitanje ne stavljaju kao prepreku našim susedima na njihovom evropskom putu.
To je bila istorijska odluka koja nije značila brisanje istorijskih događaja na ovim prostorima", kaže Kosor uz opasku da ni ove deklaracije više nema u javnosti.
Jadranka Kosor deo je inicijative koja je osnovana u glavnom gradu Crne Gore, a okuplja nekadašnje predsednike i premijere zemalja u regionu koji više nemaju državničke, ali ni stranačke funkcije.
„Sigurna sam da mi možemo poslužiti kao graditelji mostova - samo kad bi neko hteo da sluša šta imamo da kažemo na temelju iskustva."
Među ljudima među kojima, kako kaže Kosorova, nije bilo sukoba ni dok su bili na funkcijama, razlike su simboličke.
„Nekadašnji crnogorski predsednik Filip Vujanović govori pređašnji predsednici i premijeri, a ja insistiram na terminu bivši, iako je dosta okrutan."
https://twitter.com/_Jadranka_Kosor/status/1091289288271187968
Na pitanje da li bi, ako kojim slučajem ove godine izgube izbore i napuste politiku, u klub primili Aleksandra Vučića i Kolindu Grabar Kitarović, Jadranka Kosor daje jasan odgovor.
„Ja bih bila protiv da Vučić bude primljen - sve dok ne prizna presude međunarodnih sudova i promeni svoj odnos prema operaciji Oluja jer je Haški sud jasno rekao kakva je situacija bila: da su zločini počinjeni, ali ne od strane onih koji su predstavljali državu.
Isto se odnosi na Vučićevo priznanje genocida u Srebrenici.
Mislim da gospođa Grabar Kitarović ne bi bila zainteresovana za sedenje sa bivšim zvaničnicima, jer sam sigurna da ona već sad sprema neku rezervnu poziciju, ako ne pobedi na izborima."
Sasvim neočekivano, Jadranka Kosor 2019. godine postala je antiheroina srpskih prorežimskih tabloida i to zbog - jednog tvita o građanskim protestima „1 od 5 miliona".
„Toliko, toliko poniženja, prostakluka sam doživela sa svih strana, ali i neverovatno puno pametnih i pozitivnih reakcija iz Beograda, Srbije, kao i Hrvatske - i to me ohrabri.
To bi političari morali da rade - da stave to u prvi plan, jer i tamo i ovde ima puno pametnih i obrazovanih ljudi koji gledaju u budućnost."
https://twitter.com/_Jadranka_Kosor/status/1076569533740134405
Ipak, svesna je nekadašnja premijerka da se od ove godine ne može očekivati mnogo toga - sigurni predsednički izbori u Hrvatskoj i mogući parlamentarni izbori u Srbiji određivaće atmosferu u regionu.
„Predsednik Hrvatske nema velika ovlašćenja, ali ona koja ima, veoma su bitna - čuva Ustav i njegove temeljne vrednosti o jednakosti, demokratiji, vladavini prava.
To gospođa Grabar Kitarović nije činila - oko stvari koje dele Hrvatsku, vrlo često je imala retoriku takvu da je samo mislila na sebe, svoj rejting i svoju biračku bazu."
Kao slikovit primer, Jadranka Kosor navodi izostanak reakcije predsednice Grabar Kitarović na skandiranje „Za dom spremni" na fudbalskoj utakmici sa Izraelom, kojoj je predsednica prisustvovala, a potom rekla da nije čula skandiranje - sve u pokušaju da ne uvredi desno biračko telo.
„Ja mislim da veliki deo desnog biračkog tela ne zagovara te nevrednosti - Za dom spremni je ustaški pozdrav, pod kojim su ubijani ljudi i to nije stari hrvatski pozdrav", jasna je Jadranka Kosor.
Nekadašnja premijerka zamera sadašnjoj predsednici i „estradizaciju" svoje uloge, posebno iz perspektive uloge žena u politici.
„Ništa posebno dobro Kolinda Grabar Kitarović nije napravila za poimanje važnosti većeg broja žena u politici jer je i sama insistirala na pojavnosti, a to je stereotip koji inače vlada - da žene moraju biti lepe i nasmejane."
Među protivkandidatima, Jadranka Kosor očekuje nove snage u politici - poput doskorašnje predsednice Poverenstva za sukob interesa Dalije Orešković, ali i njenog naslednika na mestu premijera Zorana Milanovića.
„Mislim da je pobeda Grabar Kitarović dosta izvesna, ukoliko ne bude nekih kandidata koji će hrabro izneti svoje viđenje i svoj program", ocenjuje Kosor.
Ime Jadranke Kosor u hrvatskim, ali i srpskim medijima, vezuje se za slučaj dve srpske porodice iz Zagreba.
Tri člana porodice Zec ubili su pripadnici hrvatskog MUP-a u decembru 1991. godine za šta nikad nisu odgovarali, a Jadranka Kosor je preživelim članovima u simboličnom gestu 2004. godine uručila novčanu pomoć hrvatske vlade.
„Susret sa decom iz porodice Zec potpuno je nestao iz hrvatske javnosti - jako sam se iznenadila što ste me to pitali.
To je bilo izuzetno važno tada i jasno da sam ja to s namerom napravila pred medijima - ja sam htela da dam izjavu i to je šokiralo deo hrvatske javnosti jer sam bila i ministarka branitelja."
S druge strane, Jadranka Kosor je više puta u medijima povezivana sa slučajem porodice Drobac - optuživana je da su dva brata izbačena iz stana u koji se ona uselila.
„Priča sa porodicom Drobac je čist politički spin koji podmeću često i najbliži - ja nisam nikakvu srpsku decu isterala iz stana, nisam znala da su ikada u tom stanu bila bilo čija deca.
Ta priča je pravno i na svaki drugi način čista - o toj priči se četiri puta na različita pitanja oglasilo Državno tužilaštvo i to je sve proverljivo."
Ona zaključuje da je interesantna sudbina ova dva slučaja, „od kojih onaj neistinit živi, a istiniti niko ne izvlači".
Pre ulaska u politiku, Jadranka Kosor bila je novinarka - u svoje vreme najmlađa dopisnica Večernjeg lista, potom novinarka Hrvatskog radija koja je u ratno vreme vodila emisiju kontakt-programa.
„To je bilo vrlo delikatno u delikatnim vremenima - meni se svako, bez cenzure, mogao javiti.
To nije uvek bilo dočekano sa oduševljenjem mojih šefova, ali kod mene je bilo ili tako, ili nikako drugačije."
Ipak, kaže da je u jednom trenutku poželela promenu karijere.
„Bila sam izrazito popularna kao voditeljka, ljudi su mi verovali, i očekivali su nemoguće od mene - da ja mogu činiti nemoguće stvari i rešavati ogromne probleme ljudi.
Da nisam dobila poziv da uđem u politiku 1995. godine, ja bih sama nešto promenila jer sam bila svesna da sam došla do granice onoga što čini posao novinara."
Na novinarsku profesiju Jadranka Kosor danas gleda kao na veoma odgovornu za stanje u društvu - ali medije ne vidi kao glavne krivce.
„Kad se na vagu stavi odgovornost novinara i odgovornost političara, tu ipak pretežu političari.
Oni često uređuju i odnose u medijima, odnose medija i države, vlasti, politike."
Jadranka Kosor danas nije „zaposlena" ni u politici ni u medijima, kaže da je okupiraju putovanja po svetu, po skupovima koji okupljaju bivše premijere i predsednike.
„Pokušavam da završim knjigu - ali mi jako slabo ide.
To ne bi bila autobiografija ni biografija, nego knjiga o nekim događajima kojima sam svedočila, sa naglaskom na pregovore Hrvatske o ulasku u EU - ono na šta sam najponosnija."
Ipak, u knjizi će biti i teških momenata, poput isključenja iz HDZ-a, uprkos onome što Kosor smatra da su njeni uspesi.
„Volela bih da napravim mali udžbenik političke kulture, malu analizu prirode politike - možda bi to moglo da pomogne nekom mladom političaru ili političarki.
Da znaju da u tom prostoru vlada mnogo laži, dvoličnosti, licemerja i izdaja - i da je jako teško u svemu biti žena, a posebno sama žena."
Osmeh koji je redovno prati ipak nestaje kada kaže da joj pisanje teže ide jer se uznemiri pri pomisli na trenutke kada su je svi napustili kad je isključena iz stranke - a posebno oni kojma je, kako kaže, najviše pomagala.
Dodaje da se jedan deo njih sada vraća, ali njoj to više ništa ne znači.
„Bavim se raznim stvarima koje ne vesele i kao da još uvek nešto očekujem od politike, iako znam da se to neće dogoditi."
NAPOMENA: Citati Jadranke Kosor nisu navedeni u izvornom obliku na hrvatskom jeziku, već u srpskoj varijanti.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
milicica
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar