Piloti koji iz mraka sleću na međunarodni aerodrom u Budimpešti uskoro će imati novu zvezdu za navigaciju - ogromnu Davidovu zvezdu.
Predviđeno je da je avionski toranj osvetljava sa strane, tako da vizuelno podseća na stočne vagone. To osvetljenje je toliko jako, da su morali da traže dozvolu od mađarskih aerodromskih vlasti.
Davidova zvezda, izrađena od perforiranog čelika, kruna je novog muzeja Kuća sudbine, izgrađenog na mestu železničke stanice sa koje su nemački nacisti deportovali Jevreje 1944. godine.
Izgradnja je završena još pre pet godina, ali spor oko koncepta muzeja, kao i sadržaja izložbenog i edukativnog centra koji će tamo postojati, odložio je otvaranje.
Početkom 20. veka svaki četvrti stanovnik Budimpešte bio je jevrejskog porekla.
Tokom Holokausta, nacisti su ubili 565.000 od 860.000 mađarskih Jevreja.
Nedavna istraživanja pokazuju da 160.000 ljudi jevrejskog porekla i dalje živi u Budimpešti.
Postoje tri odvojene zajednice, od kojih je najmanja Habad-Lubavič zajednica.
Desničarska vlada Fidesa Mađarske, na čelu s premijerom Viktorom Orbanom, ustupila je vođenje muzeja i razvoj koncepta koji ga prati, kako Habadu, tako i Institutu za istraživanje istorije centralne i istočne Evrope.
Institut predvodi istoričarka bliska Orbanu - Marija Šmit. Ona je i direktorka popularne Kuće terora, koja godišnje privuče 300.000 posetilaca izložbom sprava za mučenje iz perioda komunizma i nacističke ere.
U kancelariji u Budi, na suprotnoj strani Dunava koji deli grad na dva dela, rabin Slomo Koves pažljivo bira reči.
"Činjenica da je mađarska vlada, nakon godina previranja, bila voljna da ustupi rukovođenje državnog muzeja nezavisnoj jevrejskoj organizaciji, jeste bez presedana", kaže on.
"To je vrlo herojski i hrabar čin."
Andraš Hajsler, šef Federacije jevrejskih zajednica, preispituje koncept i organizaciju Kuće sudbine.
"Holokaust je tragedija čitavog naroda, tako da bi celo mađarsko društvo trebalo da ga zapamti, a ne samo mađarski Jevreji."
"Naš drugi problem je Marija Šmit. Nju nijedna međunarodna institucija za sećanje na Holokaust nije prihvatila kao verodostojnu istoričarku. Zato smo signalizirali vladi da bi trebalo da preispita odluku o tome da je uključi u ovo."
Iza neslaganja vrebaju i sporna pitanja iz istorije mađarskih Jevreja tokom 20. veka, kao i politički stavovi nastali kao posledica procvata prijateljstva između Viktora Orbana i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua.
Prema originalnom konceptu, Kuća sudbine je trebalo da se bavi periodom 1938-1948.
Ipak, mađarski antisemitski zakon, koji je ograničavao prisustvo Jevreja na univerzitetima, usvojen je još 1920. godine.
Mnogi mađarski Jevreji strahuju i da je vezivanje krajnjeg datuma za istu godinu u kojoj je država Izrael uspostavljena i komunisti preuzeli vlast u Mađarskoj, poruka muzeja: "dobri Jevreji" koji su preživeli Holokaust otišli su u Izrael, dok su "loši Jevreji" koji su ostali bili komunisti.
Andraš Gero, istoričar koji je uključen u planiranje Kuće sudbine, insistira da takvi sporovi odvlače pažnju od glavne svrhe muzeja koji bi trebalo da obrazuje mlade Mađare o Holokaustu. Nadaju se da će zainteresovati one između 15 i 25 godina.
Šetnjom kroz još prazne sive hale, namerno obložene zarđalim gvozdenim limovima, odakle se metalnim stepenicama izlazi iz rekonstruisanog stočnog vagona, stiče se utisak da je muzej negde između zatvora i železničke stanice.
Televizijska ekipa koja ga je posetila primetila je da izgleda kao "jevrejski svemirski brod".
"Kuća sudbine želi da ostavi emotivni utisak na posetioce", kaže Gero.
"Glavni cilj nam je da dotaknemo ljude i kažemo im: 'Čujte, strašno je to što se dogodilo, ne zaboravite, i budite oprezni - sve može da se ponovi, ako niste dovoljno hrabri da to izbegnete.'"
Kada se Orban susreo s Netanjahuom na inauguraciji brazilskog predsednika Žaira Bolsonara za Novu godinu, izraelski lider je zatražio tri garancije za muzej, prema pisanju izraelskih medija:
Kao odgovor na to, Orban mu je ponudio "novi koncept" koji će verovatno biti obelodanjen tek nakon izraelskih izbora u aprilu.
U međuvremenu, novo pitanje deli Habad, koji okuplja haside i ortodoksne Jevreje, i Federaciju mađarskih jevrejskih zajednica.
U januaru, ronioci iz izraelske organizacije za spašavanje i oporavak Zaka počeli su pretraživanje korita Dunava kako bi našli posmrtne ostatke Jevreja koje su krajem 1944. streljali mađarski fašisti okupljeni u Partiju strelastog krsta.
"Kosti su verovatno istrulile tokom 75 godina ili ih je voda odnela daleko, nizvodno do Crnog mora", objavila je Federacija na svojoj internet stranici. "Takva potraga je nepotrebna, i narušava mir i dostojanstvo mrtvih."
Međutim, Habad na stvari gleda drugačije. Za njih pronalaženje posmrtnih ostataka predstavlja "moralnu obavezu".
Komentari 4
Čovek
Šta ćeš, umetnički doživljaj nije pozitivan, lični je, a možda i tačan.
Moguće je, da ovi koji su protiv imaju pravo.
Spomenik više upozorava na opasnost od cionizma, nego što ima bilo kakve veze sa žrtvama holokausta.
Ali, šta ja znam, nisam diplomirani umetnik, a kažu da je samo papir važan i presudan, i ništa više.
@Mungos
Мунгос
Или ће Орбан испунити оне 3 тачке, или ће Нетанјаху пустити сорошоиде с ланца.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar