Komična apokalipsa - tim rečima hrvatski reditelj Predrag Ličina opisuje svoj film „Poslednji Srbin u Hrvatskoj", iako sam naziv filma može asocirati na brojna druga značenja.
„Kako je krenulo, za 150 godina otići će i poslednji Srbin iz Hrvatske.
Ali ne samo to - za 250 godina, otići će i poslednji Hrvat iz Hrvatske, a za 350 godina otići će poslednji Srbin iz Srbije", odgovara Ličina na pitanje zašto je snimio film baš ovog imena.
Kaže da je želeo neuobičajeni film o apokalipsi - ne onaj gde svi iz grada traže spas u prirodi, već avanturističku potragu za vakcinom koja će spasiti Hrvate od zombija.
„Trebalo je da grupa ljudi bude imuna - žene, ima ih previše. Krvna grupa - takođe previše.
Nacionalne manjine - Italijana i Mađara je malo za spas, ali ako su Srbi u pitanju, e tu je sve mnogo interesantnije, ako se iz njihove krvi pravi vakcina."
Film je rađen u koprodukciji Hrvatske i Srbije, a naći će se ovog proleća u bioskopima širom regiona.
Glavne uloge glume Krešimir Mikić, Hristina Popović, Tihana Lazović.
Na Festu će biti prikazan u okviru programa „Srpski film".
Sa Predragom Ličinom razgovaram u njegovom zagrebačkom stanu, antikvarnici jugoslovenskih relikvija, knjiga i filmova na različitim medijumima.
Dok pušta muziku na gramofonu, spremno dočekuje pitanje - dokle će se na Balkanu snimati filmovi o najeksploatisanijoj temi, odnosima Srba i Hrvata.
„Zauvek. Živimo zajedno preko 1000 godina, govorimo isti jezik - to bi bilo kao da ne pozdravljaš prvog suseda.
Doduše, ponekad ga ne pozdravljaš, ali i dalje živite zajedno još 300 do 400 godina - kada će svi otići."
Glavnim akterima njegovog filma, Srbima i Hrvatima, predviđa - već viđenu sudbinu.
„Izmurli su Asirci i Feničani, ali su nam nešto ostavili.
A šta mi ostavljamo? Ništa!"
Ipak, ta apokalipsa za Ličinu nije tragični scenario - bar ga tako ne treba shvatati.
„Ovo nije teška drama u kojoj se zemlja zaustavila, ljudi pate i sve je napravljeno kao evropska autorska kinematografija sa dugim i teškim kadrovima.
Ovo je sve napravljeno na foru satire i svako je doživljava na svoj način - neki se iseljavaju u nemačke, irske, švedske - i to je njihova apokalipsa."
On je rešio da se sa izvora svojih priča - ne pomera.
„Sigurno ne bismo pričali o poslednjem Norvežaninu u Švedskoj, nego o nekoj smrti, sivilu...
Njima nije zabavno, oni znaju šta ih čeka sledećeg dana."
Zbog toga mu je, kaže, prvi i osnovni cilj da se ljudi - nasmeju.
„I da malo razmisle koliko smo mali i besmisleni, beznačajni - svi naši narodi."
U tu svrhu, ponudiće publici i estradnu umetnicu Severinu u ulozi bogato obučene italijanske kritičarke globalizacije ili Sergeja Trifunovića - američkog generala koji bi krizu sa zombijima rešio bacanjem humane bombe koja ubija samo ljude.
Ličina će sebe opisati kao srpsko-hrvatskog autora jer bar trećinu godine provede u Beogradu, trećinu u Zagrebu, a treću trećinu na moru, pretežno u Grčkoj.
„Za Dalmaciju nemam para, a možeš i nastradati", kaže sa osmehom, dok se na televiziji emituju vesti o napadima u Splitu na vaterpoliste Crvene zvezde.
Uz Beograd i Zagreb, nabraja Sarajevo, Novi Sad, Banjaluku i Rijeku kao gradove gde se uvek dobro snađe.
„Ja gledam naš regionistan prema gradovima više nego prema iscrtanim granicama."
Njegova kovanica „regionistan" zahtevala je posebno objašnjenje.
„Regionistan mi odgovara zbog svih stanova koji su nastali raspadom Sovjetskog saveza.
To je nama uvek na pameti kao neke zemlje koje su dno dna, a onda shvatimo da smo mi isto toliko dno i onda taj stan zaslužujemo još i više."
Mada Ličina sebe definiše kao optimistu, na pitanje da li će u ovom „stanu" nekad biti bolje, jasno odgovara.
„Neće. Može biti samo gore.
Jedino vreme kad je regionistan bio normalna zemlja je od 1945. do 1991. godine, a najteže je nama koji smo živeli tada - u jednoumlju i sa jednom partijom, bili smo slobodniji nego od 1990. sa više partija.
I 2019. godina u Hrvatskoj je identična 1991. godini", opisuje Ličina.
Hrvatska i srpska kinematografija nisu imale mnogo pokušaja, a još manje onih uspešnih, u žanru horora.
Troškovi produkcije za ove filmove rastu sa njihovom složenošću, ali Ličina tvrdi da će njegov biti na nivou svetskih standarda.
„Zombiji nemaju maske, ali imaju šminku - kontaktna sočiva, isturene vene, krv što su pojeli - i veoma su strašni."
Ponosan je i na scene u svemirskoj stanici, ali i na one koje je u realnosti bilo daleko lakše pronaći.
„Radnja ovog filma je smeštena sedam godina posle hrvatskog bankrota, u bliskoj budućnosti - moja prognoza je da je to 2031. godina.
Smanjio sam broj stanovnika Hrvatske za milion i po i već danas to nije teško snimiti, ako nađeš lokacije koje su dovoljno napuštene - a ima ih."
Odlučio se da finansije potraži i u Hrvatskoj i u Srbiji.
„Uvek je bolje imati malo više para, pa to bolje izgleda, a glumci i članovi ekipe dobiju bolji honorar.
Bez toga, možeš snimiti film gde ti ja dajem intervju, ti odlaziš u kola i pričaš sa nekom devojkom sat vremena - otprilike za toliko ima."
Ipak, dobijanje sredstava za film ovakvog naslova od Hrvatskog audiovizuelnog centra nije proteklo bez reakcije - pre svega ekstremno desno orijentisane javnosti.
„Ličina: Počela je da kola priča da se radi o prekomernom granatiranju Knina tokom Oluje, gde imamo priču o gej paru, Srbinu i Hrvatu, koji beže iz tog pakla.
BBC: Jesu Vam time dali ideju za sledeći scenario?
Ličina: To bi bila dobra ideja ako bi film išao u Kan - autorski film dužih kadrova iz ruke, možda crno-beli, u formatu 4:3. Ali ja to ne umem da napišem - kad sam probao, u drugom kadru mi je pala atomska bomba. Ja bih od toga napravio šalu i sve bi završilo na gej svingu zaraćenih strana.
BBC: Ko bi to finansirao?
Ličina (kroz smeh): Niko... Možda neka međunarodna organizacija."
Ipak, kako se promocija filma približila, negativne reakcije desničara su utihnule.
„Možda su počeli da shvataju film sa parolom - iz tvojih usta u Božije uši, da nema više Srba u Hrvatskoj", sa osmehom zaključuje Ličina.
Upravo u osmehu, Predrag Ličina vidi jedini način za preživljavanje u „regionistanu".
„U svakoj zemlji regionistana osećaš podelu - na robote i ekipu koja nešto razmisli.
Kako godine prolaze, robotizirane ekipe je sve više i više, sad je rezultat u njihovu korist više od 80 odsto, a ja se ne obraćam njima - već onima koji nisu roboti."
Ono što mu serviraju domaći političari, pretvara u šalu, tvrdeći da je time ovde život interesantniji nego u Skandinaviji.
„Tamo političari ulaze u politiku kao menadžeri u novu kompaniju - da pomognu da se dođe do napretka i profita.
Ovde ulaze u politiku da uzmu pare i to se već prihvata kao činjenica, a ljudi podržavaju uspešne u tome - oni sa više afera sve bolje prolaze."
Zbog toga, osim u filmove, on svoje apokaliptično bekstvo sprovodi i kroz pisanje knjiga.
Ove zime objavio je svoju prvu zbirku priča „Bljuzga u praskozorje" i najavljuje da na tome neće stati.
„Radim na novoj zbirci priča - napisao sam priču i po, to je naučnofantastična satira iz regionistana.
Sada pišem o superheroju koji ima najgluplju moć - vidi samo pet sekundi unapred."
On je za sebe želeo moć da crta stripove i stvara muziku.
Kada je otkrio da je netalentovan za obe stvari, okrenuo se filmovima, ali i reklamama.
„Honorar za film je kao za dve i po - tri reklame", kaže Ličina.
Dodaje da se filmski umetnici dele na dve grupe - na one koji žive od reklama i one koji žive od domaćih telenovela i sapunica.
„Režije plaćam od režije reklama", u jednoj rečenici opisuje život filmskog reditelja u „regionistanu" njegov svojevrsni hroničar.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar