Protesti u Srbiji, Tirani, Podgorici i Banjaluci - dešavaju se skoro istovremeno, jesu li oni Balkansko proleće

Do arapskog, svako proleće imalo je pozitivan predznak.

Najpoznatije u Srbiji bilo je Beogradsko - muzički festival.

Danas, mesec dana pre kalendarskog dočeka, pominje se novo - Balkansko proleće.

Protesti #1od5miliona širom Srbije organizuju se već jedanaest nedelja, a u Banjaluci jedanaest meseci građani traže „Pravdu za Davida".

Opozicija u Tirani zahteva smenu vlasti i ostavku premijera Edija Rame, dok građani Podgorice traže promene u pravosuđu i na vrhu vlasti.

Svima je zajedničko da su to antivladini protesti, mada oni nisu svuda opozicioni.

U Crnoj Gori, konkretno, organizatori protesta „97.000-odupri se" u Podgorici podvlače da nijedan opozicioni vođa nije u njihovom timu. Oni su od početka februara dva puta šetali Podgoricom, zahtevajući odlazak kompletne vladajuće strukture i izgradnju slobodnog, građanskog društva.

u razgovoru za BBC na srpskom Denis Mekić iz pokreta „97.000-odupri se" ističe da svi mogu da dođu kao građani, ali da bi u postojećoj društvenoj i političkoj atmosferi stranački interesi bili „najblaže rečeno neukusni".

Afera „koverta"

Povod za njihovo prvo okupljanje, kaže, bila je afera „Koverta".

Ona se odnosi na snimak generalnog sekretara predsedništva Crne Gore Slavoljub Stijepović kako preuzima kovertu s novcem od vlasnika „Atlas grupe" Duška Kneževića. Kako Mekić dodaje, navodno, pare su namenjene bile kupovini glasova na izborima, a sve po nalogu sadašnjeg predsednika Crne Gore Mila Đukanovića.

Autentičnost snimka niko od aktera nije osporio.

Specijalni tužilac Crne Gore Milivoje Katnić saopštio je u medijima da Specijalno tužilaštvo vodi postupak protiv Kneževića za krivična dela pranje novca i stvaranje kriminalne organizacije, kao i protiv Stijepovića, kog terete da je pomagao u pranju novca.

„U toj koverti je bilo 97.500 eura, a smatramo da je tačno toliko i razloga, za 30 godina vladavine Demokratske partije socijalista, da građani Crne Gore konačno dignu glas i ujedine se protiv korumpirane vlasti", napominje Mekić.

Zahtevi koji su izrečeni na drugom okupljanju su ostavke direktora Agencije za sprečavanje korupcije, Specijalnog i Vrhovnog državnog tužioca, premijera i predsednika Crne Gore.

Prema njihovim procenama, okupilo se dosad najviše ljudi, kada je reč o protestima koje ne predvode partije.

„Bilo je desetak hiljada ljudi, ali umesto licitiranja brojkama, volimo da kažemo da nas je bilo tačno 9.700 te da je vrednost one koverte devalvirala na samo 10 evra".

Jovana Janjušević iz Podgorice za BBC na srpskom kaže da se konačno stvorila "kritična masa koja rađa nadu u promene".

„Za svoje 34 godine ne pamtim drugu partiju na vlasti. Sada proteste organizuju pravi ljudi i verujem da će uspeti, iako vlast pokušava da ih ocrni i devalvira."

Janjušević napominje da je "vladavina prava u Crnoj Gori sporna i Evropskoj komisiji i Briselu, to nije samo subjektivna ocena šačice građana."

Predsednik Crne Gore Milo Đukanović je, gostujući u emisiji „Ukrštene reči" na TV Prva, ocenio da afera u vezi sa vlasnikom "Atlas grupe" ima dva cilja, prvi je da se "odbegli tajkun zaštiti od evidentne krivične odgovornosti".

Drugi i važniji cilj je, tvrdi Đukanović, pokušaj da se afera stavi u funkciju uznemirenja javnosti i izazivanja uličnih protesta, odnosno smene vlasti na ulici.

On nema nameru da podnese ostavku, „ne zato što je vlastoljubiv, već da se radi o kontinuitetu borbe za vrednosti, a da je ono što se dešava - udar na tekovine".

On nije negirao da je Knežević bio jedan od donatora vladajuće partije, ali je demantovao da se predsednik Atlas grupe prethodno s njim o tome konsultovao.

Trgovina drogom i Ramina arogancija

Istu poruku za demonstrante i opoziciju ima i albanski premijer Edi Rama.

Hiljade demonstranata pristalica albanske opozicije opkolile su u četvrtak zgradu Parlamenta u Tirani tražeći ostavku vlade, javlja agencija Beta.

Protest je počeo paljenjem sveća i polaganjem cveća isred zgrade parlamenta, a poruka ovog performansa bila je da je parlament mrtav.

Kasnije je došlo i do nasilja, odnosno bacanja eksplozivnih naprava na policijski kordon.

Opozicioni poslanici predvođeni Demokratskom partijom desnog centra Ljulzima Baše prethodno su potpisali pisma ostavke iz parlamenta i traže prevremene izbore.

Građanka Tirane Rezarta Kaušaj kaže za BBC na srpskom da se nada da će protesti opozicije „razmrdati ceo sistem".

„Podržala sam ih, zbog svih skandala koji su se dešavali proteklih godina - korupcija, zloupotrebe položaja, ali i umešanosti visokih funkcionera u trgovinu drogom i organizovani kriminal", kaže Kaušaj.

Iako je bilo nekih pomaka, Evropska komisija godinama unazad u izveštajima od Albanije traži da načini ozbiljne korake u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Kaušaj posebno smeta arogancija premijera Rame i njegovih pristalica, koji ignorišu zahteve građana, ili još gore, ismevaju one koji od Vlade očekuju da bude odgovorna prema građanima.

„Protesti prethodnih dana bili najradikalniji, od pada komunizma u Albaniji", napominje novinar iz Tirane Muhamed Veliu za BBC na srpskom.

„Ključni cilj opozicije je da pokuša da spreči održavanje izbora, jer smatraju da oni neće biti fer i slobodni."

Predlažu, kako kaže, formiranje prelazne vlade, koju bi mogao da vodi neko iz Socijalističke partije Edija Rame, samo da on ode.

Rama to odbija, ocenjujući da je opoziciono napuštanje parlamenta „loša vest za albansku demokratiju",

„To može biti fatalno za otvaranje pregovora ove godine, kao i video zapisi nasilnih protesta iz prošle subote koje cirkulišu po svetu", prenose mediji.

Jedini način saradnje sa opozicijom za njega je razgovor, a ne da se razmišlja o prevremenim izborima i prelaznoj vladi.

Ljudima muka od nepravde

Od promena u vladajućoj garnituri na protestima, odustalo se posle izbora u Bosni i Hercegovini, ocenjuje novinar iz Banjaluke Srđan Puhalo.

On za BBC na srpskom podseća da su protesti „Pravda za Davida", koji traju već 330 dana, počeli kao građanski, bili politički obojeni pred izbore u BiH i sada ponovo postali građanski.

„U vreme kampanje dobili su podršku opozicije, što nije nužno loše. Ispostavilo se, međutim, da protesti nisu imali efekat koji je opozicija htela, pa je i njihova zainteresovanost splasla."

Protesti se sada svode na dvesta-trista ljudi, dodaje, koji dođu na plato ispred crkve Hrista Spasitelja, jer je na Trgu Krajine zabranjeno okupljanje.

„Od kraja decembra i prekidanja famoznog koncerta Harisa Džinovića policija hapsi protestante, saslušava, a to potkrepljuje nekim zakonima. Vlasti se na taj način obračunavaju sa neistomišljenicima, jer su dovoljno jaki i sve kontrolišu. A opozicija je potpuno razbijena", napominje Puhalo.

Članovi grupe "Slobodni građani Banja Luke" od 9. februara gotovon svako veče pokušavaju da prošetaju gradom, određenom rutom, jer smatraju da su zabrane neosnovane.

U tome ih je dosad sprečavala policija, koja konstantno poziva prisutne da se raziđu ukoliko ne žele biti privedeni, prenosi portal Kliks.ba.

Prema rečima Srđana Puhala, ne može se govoriti o Balkanskom proleću, jer nema ni ideološke ni organizacione kopče sa ostalim protestima u regionu.

„Zahtevi su potpuno drugačiji u Srbiji, Podgorici i Tirani. Jeste to uvek protiv vlasti, ali samo zato što je svuda ljudima muka od nepravde".

Zahtevi građana kao lik u ogledalu

Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam ističe da su protesti u regionu kao „lik u ogledalu".

„Zajednički imenitelji su autoritarni režimi, korupcija, nedostatak vladavina prava i gušenje slobode medija. U svakoj državi regiona vidite i isti odnos vlastodržaca, kojima to ne odgovara".

Kako Popov ističe, vlastima je uvek bolje da građani ćute, jer ima „velikih i važnih tema, koje su im važnije od naših malih priča i života."

On, ipak, to ne bi nazvao "balkanskim prolećem".

„Arapsko proleće nije bilo proleće, već sumrak. Nedajbože, da Balkan liči na to. Od toga smo dobili milione ubijenih i raseljenih, Islamsku državu, migrantsku rutu. A sve to indukovano iz inostranstva, kako bi se došlo do arapske nafte".

Prema njegovom mišljenju, bolje je ugledati se na evropske „plišane revolucije" i nenasilne smene vlasti. Međutim, u njima je uvek postojao neki politički kontrapunkt.

„Kada je reč o Srbiji, ne pamtim ni da je 90-tih bilo demonstracija u toliko gradova. Dobilo je maha, vlast jeste poljuljana, ali pitanje je šta će posle biti", kaže Popov.

„Sve i da Vučića smene, ne postoji jasna alternativa. U opoziciji je čitava papazjanija od ljotićevaca do levice, od Đilasa do Stamatovića. Pre će klijentelistička stranka SNS, poput male bare s puno krokodila, samu sebe urušiti".

Erik Gordi: Protesti imaju iste uzroke, ali neće ništa promeniti

Profesor političke sociologije na Univerzitetskom koledžu u Londonu Erik Gordi kaže da svaka država ima svoje specifičnosti, ali da im univerzalni uzrok leži u tome što se "građani osećaju izolovano od vladajućih režima, koji su sve više autokratski"

„Deluje da vlasti rade u sopstvenom, a ne u interesu građana". Ipak, sumnja da će protesti išta promeniti.

„Protesti su uglavnom uspešni u iskazivanju besa i frustracije naroda, ali opozicione stranke koje su identične vladajućim, čak i u slučaju da dođu na njihova mesta, neće promeniti uzrok građanskog nezadovoljstva", zaključuje Gordi.