Nije tajna da za posetioce kafana retko koja noć prođe bez pesme Šabana Šaulića.

Među njima je i Bojana Obrenović koja kaže da je uz Šaulićevu muziku „često slavila i pevala, ali i patila."

„S njim je i tuga dobijala svoju punoću, smisao i lepotu. Hvala mu na tome", kaže Bojana, vlasnica turističke agencije, za BBC na srpskom.

Šaulić je danas sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Poginuo je u saobraćajnoj nesreći u Nemačkoj 17. februara.

Među muzičarima je ovenčan titulom „kralja narodne muzike" ali je njegovo ime bilo poštovano među kolegama i muzičkim kritičarima mnogo šireg žanrovskog okvira od onoga kojem je i sam pripadao.

Zato se postavlja pitanje - kako se postaje autor čije muzičko stvaralaštvo prevazilazi žanrovske okvire i uobičajene podele na narodnjake i zabavnjake?

Prema rečima rokera Milića Vukašinovića podele na dva muzička tabora su besmislene, jer će „samo ograničen i skučen čovijek u mentalnom smislu zabraniti sebi da sluša muziku koja mu u tom trenutku pričinjava zadovoljstvo."

„Za prevazilaženje muzičkog žanra potreban je muzički talenat širokog spektra u stvaralački-kreativnom smislu ali to ne znači da će autor koji se izrazio u više žanrova promijeniti svoj muzički identitet koji je ostvario u svom osnovnom žanru", kaže Vukašinović.

On sam je autor jedne od legendarnih narodnih pesama `Voljela sam, voljela` koju je izvodila Hanka Paldum.

Obrada Šabana Šaulića koju vole svi rokeri

Da pređu granicu odlučili su se i članovi hrvatskog benda Let 3 i to 2005. godine kada su objavili album `Bombardiranje Srbije i Čačka`. Pažnju publike i kritike privukla je obrada pesme Šabana Šaulića `Dođi da ostarimo zajedno`.

Član benda Let 3, Damir Martinović kaže da su se za obradu Šaulićevog hita odlučili „nakon promatranja svetske i jugoslovenske muzičke scene."

„Na našem albumu `Bombardiranje Srbije i Čačka`, koji se zasnivao na tome da na njemu upotrebimo što više nekih momenata koji su ključni i prepoznatljivi za duhovni teritorij bivše zajednice naroda i narodnosti, u ovoj kombinaciji smo opravdano pokazali da `Dijete u vremenu` (Dođi da ostarimo zajedno) spada u svjetske trendove.

„Nismo željeli da krajnji produkt izgleda kao parodija, već kao parada, bogatstvo stila i demonstracija sile balkanskog glamura."

Muzičarka Biljana Krstić za BBC na srpskom kaže da su se tradicionalne teme koristile ne samo u zabavnoj muzici već i u džezu ili rokenrolu.

„Neko to radi zato što je u modi, neko zato što ih pesma ogreje i osvoji, nekome je to dobar biznis.

„Narodne, tradicionalne, izvorne pesme, kako god ih još zvali, su oduvek bile dobra osnova za svaki vid savremene obrade i velika inspiracija mnogim muzičarima za svoja dela", kaže Krstić.

Rok novinar i kritičar Petar Janjatović kaže za BBC na srpskom da je Let 3 poznat po provokacijama, pogotovo onim kojima „provociraju hrvatsku publiku kad su u pitanju stvari iz Srbije", a da su obradom Šabanove pesme „uradili brilijantnu stvar".

„Oni su napravili gotovo novu pesmu, pa unutra stavili citate iz Dip Prpl i Pink Flojd tako da je meni to izuzetno, zanimljivo.

„Ja sam bio angažovan oko snimanja tog albuma, i tvrdim da su oni obradu uradili sa punim poštovanjem te pesme, dakle, to nije bilo kao mi je ismevamo, nego su jednostavno od te ultimativne ljubavne pesme napravili ultimativnu ljubavnu pesmu na svoj način", kaže Janjatović.

Pre i posle mladosti

Šaulić je imao osamnaest godina kada je snimio `Dajte mi utjehu`, a navodno su mu dok je u studiju snimao pesmu koja će postati njegov prvi hit klecala kolena.

U jednom od poslednjih intervjua koji je dao za emisiju Balkanskom ulicom, Šaban Šaulić je naveo da se život deli na „pre i posle mladosti" kao i da „nema nikakvu zamerku na svoj život i na sve to što je bilo, sem, možda jedne pojedinosti, a to je da tako brzo te godine odlaze".

Basista grupe Let 3 dodaje da članovi benda nisu nikad upoznali Šabana, kao i da ne znaju da li je čuo njihovu obradu i kakav je bio njegov komentar.

Ipak Martinović se seća da je u recenziji albuma jedan kritičar napisao da će Šaban ponovo pustiti kosu kad je čuje.

„Mi ćemo ga prvenstveno pamtiti po toj pjesmi jer iskreno, ne znamo puno o njegovom liku i djelu, ali je neosporno da je bio više od pjevača. Bio je kulturološki fenomen i ikona jednog stila i vremena", dodaje Martinović.

Kada narodnjak postaje klasika?

Narodni pevači poput Predraga Cuneta Gojkovića, Šabana Barjamovića, Tome Zdravkovića, Usnije Redžepove pa i Šabana Šaulića, prevazišli su žanrovske podele.

Na pitanje kako se prelazi ta nevidljiva granica i šta je potrebno da ona nestane, naši sagovornici kažu da neki autori imaju klasične muzičke kvalitete, bez obzira na žanrovsku pripadnost.

Stav Janjatovića je da kada je neko dobar autor i pravi dobre pesme, onda je žanr samo pitanje forme.

„Ja sam išao na koncerte Šabana Barjamovića. Za Tomu Zdravkovića sam bio previše mlad i drčan onako rokerski, ali iz današnje perspektive, on je klasik, tu nema nikakve dileme", kaže on.

Biljana Krstić izdvaja Predraga Cuneta Gojkovića, koji je kako kaže karijeru započeo kao pevač zabavne muzike, kao i da je on savršen primer autora koji je u svim žanrovima bio „podjednako fantastičan".

„Žanrovi danas nisu nepremostive međe, to i jeste prednost koju koriste mnogi muzičari.

„Imala sam tu čast da upoznam puno mladih vanserijskih talentovanih muzičara, jedan od njih je bio Toše Proeski, koji je od pop pesama, preko narodnih pesama do fantastičnih umetničkih arija, pevao vrhunski, ni u njegovom slučaju žanrovi nisu bili nikakva prepreka", objašnjava Krstić.