Južna Koreja živi u „nadi" već skoro sedam decenija.
U nadi da rat neće ponovo izbiti u njihovom dvorištu. U nadi da će sledeća runda pregovora pokazati rezultate. U nadi da će ovoga puta biti drugačije.
Nada za boljim odnosima sa Severnom Korejom se rađa ili bledi u zavisnosti od visine pretnje, ali mnogi stanovnici Seula misla da poslednja runda pregovora predstavlja šansu kakvu dugo nisu imali.
Ipak, očekivanja da će drugi samit između Kim Džong Una i Donalda Trampa imati jasan ishod nisu visoka. Tramp je dodatno smanjio šanse za tako nešto, rekavši da nije u žurbi da ubedi Severnu Koreju da se reši nuklearnog naoružanja.
Imajući to u vidu, kako birazgovori u Hanoju mogli da izgledaju? Ili zvuče?
Provucimo malo samit kroz muzički filter. Evo liste odgovrajućih pesama koje bi obe strane mogle da dodaju na njihove plejliste ukoliko žele da pevuše nešto na povratku u Vašington ili Pjongjang.
[Napomena - izbor pesama je zasnovan isključivo na osnovu naslova i nikako ne oslikava muzički ukus autorke... ]
https://www.youtube.com/watch?v=7C2z4GqqS5E
Krenimo od početka. Šta zapravo „potpuna denuklearizacija" znači za obe strane i kako će izgledati?
Tačno je da su Donald Tramp i Kim Džong un potpisali sporazum o denuklearizaciji Korejskog poluostrva, ali u toku je sedmomesečni zastoj, kako obe strane ne mogu da se dogovore šta će predati od naoružanja i kada.
Ako strane žele da ubede jedna drugu da između njih „cveta prava ljubav" (kao što je Tramp izjavio), a ne samo lažna, onda je neophodno jasno odrediti u kom pravcu idu ovi razgovori.
https://www.youtube.com/watch?v=GDEDQ8TCzW8&list=OLAK5uy_lmHyt01ck2F2f5m-lwFF5DFsnrYjRrZn0
Američki zvaničnici su izjavili da žele da naprave „velike korake". Jedan takav korak bi, na primer, mogao da bude da Tramp ubedi Kima da prestane da proizvodi nuklearno oružje ili da barem ograniči njihov broj.
Ali to izgleda još uvek nije došlo na red. Trenutno se pregovara o jednoj od glavnih severnokorejskih nuklearnih elektrana.
Južna Koreja kaže da je Kim spreman da rasturi elektranu u Jongbjonu ukoliko Amerika preduzme „slične korake".
Moguće je da će Severnokorejci zauzvrat tražiti značajno ukidanje sankcija. Stoga je taktika „korak po korak" dobra za dogovor kakav oni imaju na umu.
Razumljivo je da SAD želi nezavisno telo koje bi potvrdilo da elektrana više nije u funckiji, pre nego što popusti sa sankcijama. To bi moglo da potraje barem godinu dana.
Ali elektrana takođe nije toliko ključna za nuklearni program kao što je bila ranije, stoga obustavljanje rada ne bi rešilo problem nuklearnog programa.
Obe strane će tražiti nešto zauzvrat, a SAD se neće lako odreći diplomatskog oruđa - sankcija.
Možda bi bilo realno očekivati nekakav vremenski raspored rušenja elektrane u Jongbjonu, kao i da Severna Koreja otkrije i ostala nuklearna postrojenja. Ovo bi utrlo put i sledećem samitu, nešto što nije postignuto na sastanku u Singapuru.
https://www.youtube.com/watch?v=0yU0JuE1jTk
Ova numera je svakako morala da se nađe na listi, kako postoje špekulacije o kraju Korejskog rata. Sukobi su završeni 1953. godine, kada je potpisano primirje, ali ne i mirovni sporazum.
Tramp je njegove razgovore sa Kim Džong Unom opisao kao „istorijski korak za mir". Takođe je govorio o tome i da li zaslužuje Nobelovu nagradu za mir.
Možda bi bilo lakše kada bi Amerika i Severna Koreja razgovarale pre o miru, nego o denuklearizaciji. Mirovni sporazum je nešto čemu je Severna Koreja uvek težila, i nekakva vrsta sporazuma bi pomogla u stvaranju mostova između dve strane. To bi mogao da bude jedan od mnogih koraka koji bi doprineo stvaranju poverenja i novih odnosa - ukoliko su obe strane ozbiljno zainteresovane za to.
Kako bi ovo postigli, Tramp i Kim prosto moraju da proglase kraj rata dok su Hanoju. Ali evo u čemu leži jedna od mnogih zavrzlama: u realnim uslovima, to možda nije od prevelikog značaja.
To ne bi bio mirovni sporazum, kako takav sporazum takođe zahteva saglasnost Kine i Ujedinjenih nacija. Usledila bi rasprava o nacrtu u američkom Senatu, pre odobravanja i Južna Koreja bi takođe htela da učestvuje.
Vašington već dugo izbegava da ponudi bilo kakvu deklaraciju, strahujući da bi to dalo povod Kini i Južnoj Koreji da postave pitanje čemu služe 28.000 američkih trupa koje se nalaze u Južnoj Koreji.
Američki izaslanik u Severnoj Koreji Stiven Bigan istakao je u govoru da Trampova administracija traži „poptuni uvid" u program nuklearnog naoružanja Severne Koreje, kao i „uklanjanje i uništavanje oružja, raketnih bacača i ostalog oružja za masovno uništenje" pre razmatranja pregovora o miru.
Nije sigurno da li će Donald Tramp imati čvrste stavove po pitanju toga, ili će uvideti šansu da promeni istoriju. Ali ukoliko u Hanoju dođe do proglašenja mira, to će svakako biti veliki trenutak.
Čovek-raketa (Rocket Man) - Elton Džon
https://www.youtube.com/watch?v=DtVBCG6ThDk
Kim je obećao stanovnicima da će im poboljšati kvalitet života, da neće gladovati i da će naći način da im obezbedi struju. Ali u Pjongjangu se formirala i potrošačka klasa, čiji pripadnici neće biti presrećni ukoliko im prihodi opadnu. Kim je naslikao socijalističku utopiju sa novim stanovima, hotelima, skijalištem i potrošačkim centrima.
On je mlad vladar, i mogao bi da ostane na vlasti više decenija, tako da u nekim trenucima mora da iznese dobra obećanja.
Ukoliki Kim zaista želi da njegovu državu lansira na put ekonomskog progresa, onda mora da uradi dosta toga kako bi ubedio Ameriku da prekine sa sankcijama.
Vašington neće povući takav potez, sve dok ne dobije dokaze da je Pjongjang spreman na razoružavanje. Međutim, na tom putu se nalaze i drugi mamci.
Postoji određeni broj investitora iz Južne Koreje koji su spremni da preskoče demilitarizovanu granicu i ponovo započnu biznis u selu Kaesong, čim im to bude omogućeno. Neke kompanije takođe žele da ponovo pokrenu turističke ture.
Južna Koreja će možda tražiti da bude izuzeta od sankcija kako bi ponovo pokrenula ove projekte. Možda će Amerikanci i izaći u susret zbog podsticaja. Ovo bi svakako raspevalo Severnokorejce na njihovom dugu putu kući.
https://www.youtube.com/watch?v=fWNaR-rxAic
Amerika i Severna Koreja se muče da upoznaju i razumeju jedna drugu. Nakon višedecenijskih neuspelih pokušaja diplomatije, možda bi sporazumom u Hanoju ove dve države mogle da uspostave stabilniji odnos.
U Pjongjangu ne postoji američka ambasada, ali izgleda da se vode razgovori o otvaranju kancelarije za vezu u severnokorejskog prestonici. Sličan dogovor je postignut 1994. godine, ali je plan propao.
Ne postoji zvanični kanal komunikacije između Vašingtona i Pjongjanga. Amerika se još uvek oslanja na švedsku ambasadu za sve konzularne usluge, i postoji misija Severne koreje u Ujedinjenim nacijama u Njujorku. Kancelarija za veze bi umnogome olakšala deljenje informacija, a možda čak i smanjila prazninu u nerazumevanju između Amerikanaca i Severnokorejaca.
Mnogi aspekti bi mogli biti deo dogovora - poput kulturnih i sportskih razmena - koje bi u Seulu bile dočekane sa odobravanjem.
https://www.youtube.com/watch?v=VcjzHMhBtf0
Postoje brojne špekulacije o tome da li je Severna Koreja zaista zainteresovana za ove diplomatske odnose. Pjongjang je još uvek skeptičan po pitanju Amerike.
Naterati Severnu Koreju da se reši nuklearnog naoružanja u ovoj atmosferi nepoverenja je malo verovatno. Mnogi sumnjaju i u Kimove namere da odustane od nečega što je ranije opisivano kao „dragoceni mač".
Možda je njegov stvarni cilj, umesto razoružavanja, da Severna Koreja bude priznata kao nuklearna sila.
Zbog režiranja i pravljenja parade od ovih samita, mnogi se pitaju koja je uopšte svrha njihovog održavanja. Ali uspostavljanje istovremeno formalnih i neformalnih diplomatskih veza nudi Americi najbolju šansu da se osigura da Kim ne koristi naoružanje, čak i u slučaju da ga zaista ima.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar