Da li stalno gledate u telefon i beskrajno pretražujete društvene mreže na svakih nekoliko minuta?
Za to su krive tehnološke kompanije, kaže izvor iz Silicijumske doline.
Otkako su ustanovile da im vreme koje korisnici provode na društvenim mrežama donosi profit, kompanije ciljano unapređuje te platforme tako da stvaraju zavisnost.
Ali tehnološki giganti, poput Fejsbuka i Gugla, sada uvode opcije koje bi trebalo da pomognu korisnicima da provode manje vremena pred ekranima.
Šta se promenilo? Da li su ove firme promenile stavove?
„Teško", kaže Ijal Nir, predavač na Stenfordu i tehnološki konsultant.
Nir kaže da je u dugoročnom interesu kompanija da pomognu korisnicima da manje vremena provode pred ekranima.
„Slično je bilo i kada su 1960-tih proizvođači automobila u Americi podsticali mušterije da koriste sigurnosne pojaseve. Oni su to radili 19 godina pre nego što je uveden zakon koji je to propisao kao obavezu".
„Dugoročno, kompanije koje su proizvodile bezbednije automobile, imale su bolju prodaju."
Prošle godine, jedna za drugom, velike tehnološke kompanije su lansirale „bezbednosne mere".
Gugl je korisnicima androida omogućio da prate koliko vremena provode na aplikacijama i da to vreme ograniče ako žele.
Epl je sa sličnim ciljem uveo mogućnost da korisnici kontrolišu vreme koje provode gledajući aplikacije na sistemu IOS 12.
Fejsbuk i Instagram su takođe razvili alate koji korisnicima omogućavaju da ograniče vreme provedeno na društvenim mrežama, kao i da dobiju obaveštenje kada se približe dnevnom limitu.
Teoretski, novi proizvodi treba da pomognu korisnicima. Međutim, njihove aplikacije postoje već godinama, zašto kompanije tek sada reaguju?
Zašto se čekalo?
Danijel Ajvs, izvršni direktor kompanije Vedbaš sekjuritis, kaže da to možda ima veze sa sve češćim raspravama o tome jesmo li zavisni od ekrana.
„Ovi tehnološki giganti su pod pritiskom da priznaju da previše vremena ispred ekrana negativno utiče na ljude".
Na udaru su se našli proizvođači pametnih telefona, jer se preko tih uređaja najčešće koriste društvene mreže.
Korisnici su zvali kompaniju Epl tražeći da se pozabavi pitanjem dečije zavisnosti od ajfona.
„Prvi smo uveli roditeljsku kontrolu na ajfonu još 2008", saopštila je kompanija.
Epl je dodao i da je „prethodnih godina radio na tome da pomogne roditeljima da kontrolišu sadržaj koji deca čitaju i gledaju".
Polovina američkih tinejdžera veruje da je zavisna od mobilnih telefona.
Investitori kompanije Epl kažu da bi bilo „suprotno zdravom razumu" da tvrde kako preterano korišćene telefona nema nikakav uticaj.
Društvene mreže morale su javnosti da pruže i objašnjenja o tome kako koriste podatke korisnika, nakon niza skandala.
„Proizvođači će morati da prihvate pravila igre jer je pritisak sve veći", kaže Ajvs.
Tviter je odbio da komentariše zavisnost od društvenih mreža, a iz Fejsbuka su rekli da „snose odgovornost da pomognu ljudima da uvide koliko vremena provode na njihovim platformama, kako bi se bolje organizovali".
Da li ima dana kada i vi osećate da morate da smanjite upotrebu telefona i ostale tehnologije?
Niste jedini, pošto broj onih kojima je potrebno odvikavanje raste.
Kompanije polako shvataju da zavisnost može da im šteti, a ne žele da izgube korisnike.
„Te kompanije ne žele da budete zavisni od njihovih proizvoda", navodi Nir.
Zavisnost je prisilno ponašanje koje višestruko može da naškodi zdravlju.
„Umesto toga, one žele da vi te proizvode koristite do kraja života. A jedini način za to je da uživate u njihovim proizvodima".
Prema poslednjim podacima, većina ljudi provodi bar dva sata dnevno uz pametne telefone, uglavnom na društvenim mrežama. Neki koriste internet šest ili više sati svakog dana.
Postoje brojni dokazi koji pokazuju da takva upotreba može ugroziti mentalno zdravlje, posebno među mladima.
„To su ćorava posla, a loše je i za marketing, ako se ljudi plaše da će im škoditi proizvodi koje kupuju", kaže profesor Met Džouns, informatičar koji ispituje veze sa našim uređajima.
Što više ljudi shvati da prekomerno korišćenje tehnoloških uređaja može biti loše, kompanije će brže reagovati.
Kontrola vremena provedenog pred ekranom prvi je korak u tom smeru.
Još uvek nije moguće utvrditi da li alati koji omogućavaju korisnicima da kontrolišu vreme koje provode na različitim platformama zapravo pomažu.
Ijal Nir ima jedan savet koji vam može pomoći da kontrolišete zavisnost:
„Jedino rešenje je da promenimo ponašanje, jer velike kompanije koriste psihološke taktike kako bismo što više vremena provodili na društvenim mrežama - i to neće prestati da rade, bar ne u dogledno vreme", kaže on.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar