Nakon akcije kosovske policije na severu Kosova, na koju je Srbija odgovorila podizanjem borbene gotovosti, ima li mesta nastavku dijaloga?
„Sve što se desilo u utorak je veštačko stvaranje incidenata koje se dešava stalno kada su politički lideri Prištine i Beograda slabi. Jeftino i neozbiljno", ovako dešavanja na Kosovu opisuje Erik Gordi, profesor Univerzitetskog koledža u Londonu.
U akciji specijalne kosovske policije na Kosovu uhapšeno je 28 ljudi, među kojima je 20 Srba, sedam Albanaca i jedan Bošnjak, a nekoliko ljudi je povređeno. Među njima su i dva pripadnika UNMIK-a.
Istog dana, Skupština Srbije izglasala je izveštaj o Kosovu u kom je na 82 strane Kancelarija za Kosovo Vlade Srbije predstavila podatke o dijalogu Beograda i Prištine od 2013. godine do danas.
Dan kasnije, na predstavljanju godišnjeg izveštaja Evropske unije o napretku zemalja Zapadnog Balkana, komentarišući događaje na Kosovu, visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini rekla je da je status kvo neodrživ i da Beograd i Priština moraju da se vrate dijalogu i pokušaju da postignu sporazum o normalizaciji odnosa.
Pregovori u Briselu prekinuti su zbog uvođenja takse na uvoz robe iz Srbije na Kosovo. U poslednjih šest meseci, zvaničnici Beograda i Prištine zvanično su se sreli jednom - u Berlinu na samitu zemalja Zapadnog Balkana.
Razgovarali smo sa analitičarima sa Kosova i iz Srbije, Velike Britanije, Francuske i Nemačke o budućnosti dijaloga.
„Svako podgrevanje tenzija dobro je za političke lidere sa obe strane", smatra Luik Tregure, profesor Francuskog katoličkog univerziteta u Parizu. Kao primer navodi tenzije koje je izazvao voz na kome je na nekoliko jezika bilo ispisano „Kosovo je Srbija".
Voz se u januaru 2017. godine iz Beograda zaputio ka Prištini, gde nikada nije stigao.
„Prenaglašene političke reakcije koje služe političkom pozicioniranju" - reakcije političkog vrha Beograda i Prištine slično opisuje Milan Nič iz Nemačkog saveta za međunarodnu politiku.
Nič podseća na stav premijer Kosova Ramuša Haradinaja da će Kosovo ukinuti takse jedino ukoliko Srbija prizna nezavisnost Kosova. Kako tu nema previše prostora za kompromis, lupanjem šakom o sto stvara se prostor za novi list.
„Premijeru Kosova Ramušu Haradinaju akcija kosovkse policije daje prostora da možda omekša stav u vezi sa taksama sada kada je pokazao da je jak i da kontroliše sever", smatra Nič.
Dodaje da su poslednja dešavanja na Kosovu i reakcije koje su usledile samo način da se pažnja javnosti okrene od glavnih problema.
„Vučić i Tači su dobili priliku da se prikažu kao vođe koje brane nacionalne interese i da skrenu pažnju sa ukidanja taksi i nalaženja kompromisa", i dodaje da je činjenica da je KFOR saopštio da je Beograd bio obavešten o akciji, dodatni znak da su reakcije zvaničnika obe strane prenaglašene.
Da su takve reakcije već dugo deo komunikacije i pregovaračkog procesa Beograda i Prištine smatra Agon Malići, analitičar iz Prištine i urednik portala Sbunker.
„Imajući u vidu prirodu kosovskog problema i prirodu političkih vođa sa obe strane, bojim se da su krize i incidenti veoma važan deo pregovaračkog procesa. Srećom, do sada nije bilo stradalih. Međutim, to se lako može promeniti ukoliko se međunarodna zajednica ne uključi", kaže.
Iako je predsednik Srbije poručio da razgovora nema dok Priština ne ukine takse, sledeći susret zvaničnika Beograda i Prištine očekuje se za malo više od mesec dana - sastanak je zakazan za početak jula i biće održan u Parizu.
Malići kaže da bi se samit u Parizu mogao da bude prilika za novoizabrane institucije Evropske unije da postave smernice dijaloga.
Upravo zbog novih runda dijaloga, smatra da se može očekivati nastavak tenzija - incidenti poput jučerašnjeg jasan su znak da se bezbednosna situacija na Kosovu može pogoršati ukoliko se nastavi status kvo.
„Briselski dijalog Beograda i Prištine je u ćorsokaku. Bojim se da u narednih nekoliko meseci možemo očekivati slične akcije i nove tenzije - obe strane će tražiti načina da podignu uloge za pregovaračkim stolom i dobiju pažnju međunarodne zajednice", kaže.
To je klasičan potez u pregovaranju - jedan korak unazad kako bi se dobilo nešto više, smatra Tregure. .
„Tenzije idu na ruku i Vučići i Tačiju koji priželjkuju rešenje bazirano na promeni granica. Činilo se da su Nemačka i Francuska željne da naprave korak napred u pregovorima, a sada imaju razlog više da veruju da rešenje ne može da čeka. Kakvo će biti rešenje? To niko ne zna, verovatno ni oni sami", kaže.
Ipak, mir je moguć, a da se bi do njega došlo, Beograd i Priština bi, umesto podgrevanja novih tenzija, trebalo da se okrenu Severnoj Makedoniji i Grčkoj, smatra Edvard Džozef, profesor Univerziteta Džon Hoking.
„Problemi koji razdvajaju Grke i Makedonce jednako su ozbiljni i bolni kao problemi koji razdvajaju Srbije i Albance. Za rešenje grčko-makedonske krize bilo je potrebno da lideri obe zemlje uvide da status kvo ne godi ni jednoj i drugoj strani", objašnjava Džozef za BBC na srpskom.
Umesto razmene teritorije, Josef rešenje vidi u nastavku dijaloga koji bi ličio na komunikaciju Grčke i Severne Makedonije.
„Obe strane bi trebalo da uspostave zajedničku komisiju koja bi ustanovila istorijske činjenice u vezi sa Kosovom i obe strane bi imale priliku da javno izlože svoje viđenje u zvaničnim centrima koji bi se uspostavili u Beogradu i Prištini. Obe strane bi, pod budnim okom međunarodne zajednice, morale da procesuiraju odgovorne za zločine", kaže.
Dok Džozef smatra da će situacija na Kosovu ostati nestabilna dok god Beograd i Priština ne pronađu način da potpuno priznaju jedni druge, tenzije poput jučerašnje su za Niča jasan znak da je međunarodna zajednica izgubila kontrolu nad dijalogom.
Analitičari se slažu da je učešće zapada od velike važnosti za budućnost odnosa Beograda i Prištine, ali i bezbednost na Kosovu.
„Imajući u vidu prirodu kosovskog problema i prirodu političkih vođa sa obe strane, bojim se da su krize i incidenti veoma važan deo pregovaračkog procesa. Srećom, do sada nije bilo stradalih. Međutim, to se lako može promeniti ukoliko se međunarodna zajednica ne uključi", smatra Malići.
Profesor Fakulteta političkih nauka u Beograda Đorđe Pavićević kaže da je potrebno postaviti pitanje kolike su zapravo tenzije na Kosovu - smatra da beogradski i prištinski mediji često izveštavaju na način koji preuveličava situaciju na terenu.
„Problem je što tada ne znate u kom pravcu stvari zaista mogu da odu i da li može zaista doći do eskalacije nasilja. Mnoge stvari su juče bile iscenirane - na primer podizanje pripravnosti vojske, dok vrlo dobro znamo da ta vojska ne bi tako lako mogla da uđe na Kosovo", kaže.
Pavićević smatra da se Beograd i Priština ipak odlično razumeju - čini se, kaže, da je u Prištini i Beogradu svakodnevno predizborna atmosfera.
„Kada je reč o političkom rejtingu, srpska i kosovska vlast se odlično razumeju. Na Kosovu vlada atmosfera slična onoj koju viđamo u Bosni i Hercegovini pred izbore - tamo je atmosfera pre početka izbora takva kao da će početi rat. Čim prođu izbori, stvari se vraćaju u normalnu".
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar