Pošto su evropski izbori zaključeni, jedan od najvećih izazova sa kojima se suočava Evropska unija biće dogovaranje budžeta.
Svakih sedam godina, EU planira dugoročni plan potrošnje. Svi lideri EU moraju da se slože oko budžeta, pa pregovori obično traju dugo.
Plan za proteklih sedam godina, od 2014.- 2020. napravljen je 2013. godine.
Prvi put u istoriji ove organizacije, odlučeno je da se troškovi smanje.
Na osnovu dugoročnog plana, svake godine predstavnici 28 vlada i Evropskog parlamenta dogovaraju precizne detalje godišnjeg budžeta EU.
Analiza budžeta za 2017. godinu pokazala je koliko je svaka zemlja doprinela EU, a koliko dobila.
Velika Britanija više doprinosi budžetu EU, nego što prima.
U 2017. godini, najviše je doprinelo ovih devet zemalja:
Nemačka je doprinela sa 12.8 milijardi evra, a Velika Britanija sa 7.43 milijardi.
Svaka zemlja daje isti udeo nacionalnog dohotka. Neke zemlje, poput Velike Britanije, plaćaju manje, jer dobijaju popust.
EU troši novac na veliki broj projekata, a oko tri četvrtine budžeta svake godine odlazi na poljoprivredu i razvoj siromašnijih područja EU.
Dakle, siromašnije zemlje i one koje imaju više poljoprivrednog dobra, dobijaju više.
Poljska je najviše primala iz EU budžeta, a slede je Grčka, Rumunija, Mađarska i Portugalija.
Dve najbogatije zemlje Evropske unije, Luksemburg i Belgija, takođe su na listi primalaca. Dobijaju veliki deo sredstava za administraciju, jer se Evropski parlament i Evropska komisija tamo nalaze.
Ako pogledamo koliko novca koja država daje u odnosu na broj stanovnika, dobija se drugačija slika.
Budžetu EU po glavi stanovnika najviše doprinosi Holandija, a slede Švedska, Nemačka, Danska, dok je Velika Britanija na petom mestu sa 112.85 evra u 2017. godini.
Holandija u EU budžet uplaćuje najveći deo bruto domaćeg proizvoda.
BDP je suma finalnih dobara koja su proizvedena i usluga koje su pružene u jednoj zemlji u određenom vremenskom periodu, najčešće u periodu od godinu dana.
U 2017. godini, doprinos Holandije budžetu EU iznosio je 0,47 odsto njenog BDP-a.
Nemačka je druga na ovoj listi, a slede je Švedska i Velika Britanija koja je na četvrtom mestu, sa 0,32 odsto BDP-a u 2017. godini.
Na drugom kraju su Litvanija, Bugarska i Mađarska, koje dobijaju između 2,5 odsto i 3 odsto svog BDP-a iz budžeta EU.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar