Černobilj, jedna od retkih serija koju je nemoguće spojlovati, a koju su sa ogromnim iščekivanjem gledali milioni širom sveta, probudila je i sećanja gledalaca u Srbiji na događaje iz proleća 1986.
U vremenu bez instant vesti, o černobiljskoj katastrofi svet je saznao tek nekoliko dana kasnije, uključujući i stanovništvo u Srbiji.
Tada se u atmosferu oslobodila velika količina radioaktivnog otpada kao posledica eksplozija u nuklearnoj elektrani.
Oblaci radioaktivnih čestica raspršili su se Evropom, a do Srbije i Beograda jedan od njih je stigao 1. maja, prisetila se na tridesetogodišnjicu nesreće fizičarka mr Snežana Pavlović u intervjuu za Novosti.
https://twitter.com/onlmaps/status/1133354765516099584
Oni koji se u Srbiji sećaju Černobilja, pamte upozorenja o kontaminiranoj vodi i preporuke da se ne treba izlagati kiši - koja je bila uzrok povećanja radioaktivnosti tih dana.
https://twitter.com/OtkudJa/status/1134218886822453249
https://twitter.com/mlekce/status/1108689117771165698
Pored preporuka da se tog proleća izbegava zelena salata i povrće sa pijace koje je bilo izloženo kiši, kružile su priče i o jeftinim čokoladicama „od mleka koje su dale krave koje su pasle radioaktivnu travu".
https://twitter.com/Greblaher/status/1130568872204079104
https://twitter.com/evroslinavica/status/1110901745390104576
https://twitter.com/JelenaBan/status/1133689838367064065
https://twitter.com/nidvaa/status/1128781363308572673
Međutim, upozorenje o kiši i izbegavanju povrća u Srbiju je stiglo sa zakašnjem, prisećaju se neki korisnici Tvitera.
https://twitter.com/Jelena67220717/status/1128925514876563456
Neki ljudi povezuju izloženost kiši iz „černobiljskih oblaka" sa posledicama po zdravlje.
https://twitter.com/mlekce/status/1108576722117636096
https://twitter.com/SanjaPerovic10/status/1136363948868014081
Ipak, ima i onih koji su u doba velike nesreće bili mali i imali druge prioritete, a Černobilj vezuju za strah i paniku zabrinutih roditelja.
https://twitter.com/natasha_crimson/status/1134550148850339842
Možda čak više od diskusije o posledicama katastrofe u nuklearnoj elektrani, na društvenim mrežama rasplamsala se rasprava o jezičkoj nedoumici: da li se kaže Černobil ili Černobilj?
https://twitter.com/srecniprinc/status/1132311591108644864
https://twitter.com/Lepa1405/status/1134168841511145474
https://twitter.com/dzoni_boi/status/1133835909768654850
https://twitter.com/mladenfcb/status/1136263750737158144
https://twitter.com/NojevaVarka/status/1133837658126462976
Eksplozija u četvrtoj pogonskoj jedinici nuklearne elektrane dovela je do ispuštanja radioaktivnih supstanci u 400 puta većoj količini nego što je to bio slučaj kada je bačena atomska bomba na Hirošimu 1945. godine.
Različite su procene o broju žrtava u Černobilju. Prema zvaničnim podacima UN-a, samo 50 ljudi je poginulo u nesreći, a još 4.000 ljudi je preminulo od posledica radijacije.
Brojne studije pokazuju da je na stotine ljudi obolelo zbog radioaktivnog zračenja posle eksplozije.
Procenjuje se da je, računajući period od dve decenije posle katastrofe, direktno ili indirektno, eskplozija u Černobilju odnela oko 200.000 života.
Černobiljska tragedija i dalje je najveća tehnološka katastrofa u istoriji čovečanstva.
Naučnici godinama proučavaju šta se dešava i oblasti u kojoj je nivo radijacije bio najveći. Pokušavaju da utvrde kakve su posledice po životnu sredinu.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 2
rada
60+
O tome nema na twiteru, ali ima u dnevnim novinama tog vremena, snimcima radio i TV emisija
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar