Demonstranti su pokušali da upadnu u zgradu gruzijskog parlamenta dok je govor držao ruski zvaničnik.
Policija je sprečila građane da tokom masovnog protesta u Tbilisiju uđu u zgradu, koristeći suzavac i gumene metke, prenose mediji.
Tenzije su se razbuktale kada se Sergej Gavrilov sa mesta govornika obratio predstavnicima Interparlamentarne skupštine pravoslavlja.
Rusija i Gruzija imaju sporove zbog odvajanja dva gruzijska regiona.
Rusija je 2008. okupirala Abhaziju i Južnu Osetiju.
Moskva ih je priznala kao nezavisne države i ruska vojska je od tada tamo raspoređena.
Na demonstracijama u četvrtak povređeno je 39 policajaca i 30 demonstranata, koji su završili u bolnici, rekao je savetnik premijera Mamuka Baktaz, prenosi agencija AFP.
Gavrilov je učestvovao na Interparlamentarnoj skupštini pravoslavlja - ovo telo, koje je 1993. osnovano na inicijativu grčkog parlamenta, ima za cilj jačanje saradnje među zakonodavnim telima pravoslavnih zemalja.
Opozicioni poslanici u parlamentu koji su prozapadno orjentisani pozvali su građane na proteste zbog njegove odluke da drži govor okupljenima u sali.
Obratio se na ruskom, što je posebno razljutilo i političare i Gruzijce, koji se žestoko protive prisustvu moskovskih zvaničnika u zemlji.
Oko 10.000 građana okupilo se na protestu tražeći ostavke predsedavajućeg Iraklija Kobahizea i ostalih funkcionera. Deo njih probio je policijski kordon u Tbilisiju, navodi AFP.
Neki su nosili parole „Rusija je okupator".
Goga Bokerija, opozicioni poslanik u gruzijskom parlamentu, rekao je za AFP da je to protest „običnih građana koji su se spontano okupili".
Unutar parlamenta, predstavnici opozicije prekinuli su sednicu i zahtevalu da predsedavajući, ministar policije i šef agencije državne bezbednosti podnesu ostavke zbog incidenta.
Zasedanje je prekinuto i Gavrilov je, kako prenose mediji, napustio zemlju.
„To je šamar u lice novijoj istoriji Gruzije", rekla je Elene Koštarija, opoziciona poslanica.
Rajan Demitrij, novinarka BBC iz Tbilisija
Protesti su se nastavili ispored zgrade skupštine, iako je policija u više navrata upotrebila suzavac. Nekoliko demonstranata je povređeno, videla sam čoveka kome je tekla krv na usta - rekao je da je stajao blizu ulaza u parlament i da ga je pogodio gumeni metak.
Pojedini protestanti su zaplenili policijsku opremu - štitove i kacige - i tako prošli kroz masu.
Ove demonstracije su bile spontano okupljanje građana, koji su došli na poziv opozicije, protiveći se nečemu što mnogi Gruzijci ocenjuju kao nečuveno - da poslanici „okupatorske" države ulaze u njihov parlament.
Antiruski stav je vrlo snažan u Gruziji, koja se borila protiv Rusije posle otcepljenja dva regiona 2008.
Južnu Osetiju i Abhaziju Rusija podržava i finansijski i vojno.
Kada je Gruzija 1991. proglasila nezavisnost od Sovjetskog Saveza, došlo je do separatističkih sukoba u regionima Abhazije i Južne Osetije.
U avgustu 2008. godine, Gruzija je pokušala da vrati Južnu Osetiju, protiv koje je vodila rat devedesetih godina.
Rusija je poslala trupe i isterala gruzijske snage iz Južne Osetije i Abhazije.
Nakon prekida vatre, Rusija je povukla većinu vojnika iz ostalih delova Gruzije, ali je i dalje vojno prisutna u Južnoj Osetiji i Abhaziji, koje priznaje za nezavisne države.
Od tada su prekinuti diplomatski odnosi između Rusije i Gruzije.
U inat Moskvi, Tbilisi namerava da se pridruži Evropskoj uniji i NATO-u.
Komentari 2
Novi Sad
Мунгос
„Русија је окупатор, Нато је донатор“.
Мораћу у мој речник новоговора да убележим још један заиста изврстан израз: „новија историја“. И то таква историја, којој можеш дати шамар у лице, како каже Елена Коштарија, опозициони посланик.
Није ми познато да ли постоји и термин „старија историја“, предлажем да се одмах уведе у званични речник новоговора. И наравно, да се и њој може дати шамар у лице.
Граница када престаје „старија историја“ и почиње „новија историја“, је постављена од момента када смо ми ступили на сцену.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar