Intervju petkom - Metju Palmer: Naći način da se Beograd i Priština vrate za pregovarački sto

Tačno trideset godina od kontroverznog govora Slobodana Miloševića na Gazimestanu, zamenik pomoćnika državnog sekretara Sjedinjenih Američkih Država Metju Palmer kaže da bi Beograd i Priština za pregovarački sto trebalo da se vrate pre lokalnih izbora u Srbiji najavljenih za proleće sledeće godine.

„Kada je reč o političkim kalendarima u Srbiji i Kosovu, sad je otvoren prozor za mogućnost da se vrate pregovorima i ostvare napredak".

„Izbori su u Srbiji verovatno sledećeg proleća i važno je da se pregovori nastave pre, jer izborni ciklus to otežava", kaže Palmer.

• „Žalim zbog 'kolateralne štete', ali je bombardovanje opravdano“
• Filip Riker: Novi povratak na Balkan
• Da li je potrebna još jedna konferencija o Kosovu

Govor koji je Slobodan Milošević 1989. godine održao na Gazimestanu gde je vrh tadašnje SFRJ obeležavao 600 godina od bitke na Kosovu, kasnije je tumačen je kasnije kao početak kampanje za Veliku Srbiju i uvod u raspad Jugoslavije.

Nastaviti dijalog

Pregovori Beograda i Prištine su na „pauzi" od novembra prošle godine, kada je Kosovo uvelo taksu od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije. Očekivalo se da će pomak biti napravljen 1. jula u Parizu na samitu na kom je predstavnike zapadnog Balkana trebalo da ugoste predsednik Francuske Emanuel Makron i kancelarka Nemačke Angela Merkel.

Ipak, nedelju dana uoči samita, saopšteno je da je sastanak otkazan. Zvaničnici Beograda i Prištine razmenili su uzajamne optužbe za propali pokušaj vraćanja za pregovarački sto.

Palmer za BBC na srpskom kaže da je potrebno naći način da se Beograd i Priština vrate za pregovarački sto.

„Takse koje je Kosovo uvelo na proizvode iz Srbije i Bosne i Hercegovine bi trebalo ukinuti i nastaviti dijalog."

Ipak, ne odgovara direktno na pitanje može li ovaj ili sledeći Vidovdan ponovo biti istorijski kada je reč o pitanju Kosova.

„Nadam se da dve strane mogu postići dogovor o punoj normalizaciji i da će se to desiti što pre, ali ne bih davao neke vremenske okvire za to.

„Sve zavisi, koliko će obe strane biti spremne da nastave tim putem - prvo da se vrate pregovorima, a zatim da postignu sporazum", ističe Palmer za BBC na srpskom.

SAD su tu, kaže, kao partner koji podržava proces i učiniće sve da ohrabre i omoguće obema stranama da do dogovora dođu.

„To je njima u interesu, a u interesu je i celom regionu, EU i SAD."

Slične poruke imao je i sa terena, kada je sredinom juna posetio Beograd i Prištinu i sreo se sa brojnim zvaničnicima.

Tokom posete Kosovu poručio je da je najbolje rešenje obostrano priznanje, kao i da je na Beogradu i Prištini da „odluče i saglase se" da li će budući sporazum o normalizaciji odnosa uključiti i pitanje demarkacije granica.

Neposredni srpski i diplomatski engleski

Odlaganje sastanka u Parizu, analitičari iz Sjedinjenih Država i Srbije videli su kao priliku da se Vašington značajnije uključi u dijalog.

Palmer za BBC na srpskom kaže da se format pregovora verovatno neće menjati i da Vašington ni na koji način nije uticao na odlaganje sastanka u Parizu.

„Amerika podržava taj proces, mi nismo deo pregovora, ali podržavamo dijalog koji predvodi EU od samog početka."

Kaže da su predstavnici Sjedinjenih Država obema stranama saopštili stavove Vašingtona i dodaje da rade sa svim značajnim političkim predstavnicima i u Beogradu i Prištini.

„Mi ohrabrujemo vlasti u Prištini da uradi ono što je neophodno za nastavak dijaloga, kao što i sa vlastima u Beogradu razgovaramo o parametrima dogovora".

U neformalnom razgovoru Palmer je neposredan i odlično govori srpski - sa svim padežima.

Tek u zvaničnom delu „otkrije" se pravi školovani diplomata - učtiv i odmeren.

Neposredno pre razgovora za BBC list Danas je objavio da bi novi šef pregovaračkog tima, ukoliko dođe do promene formata pregovora i Amerika se uključi u dijalog, mogao da bude iskusni diplomata poput Palmerovog šefa Filipa Rikera.

Komentarišući te navode, tvrdi da je upućen samo toliko.

„Znam samo što sam pročitao u novinama, ali tad sam prvi put za to čuo."

Četvrt veka upućen na Balkan

Metju Palmer je zamenik pomoćnika državnog sekretara Sjedinjenih Američkih Država u Birou za evropska i evroazijska pitanja, sa posebnim zaduženjima za Zapadni Balkan i Egejski region.

Iako se neretko taj pomalo komplikovani naziv u Srbiji omalovažava, tu funkciju u Stejt dipartmentu dobijaju samo iskusne diplomate - seniorskog ranga sa izvršnim ovlašćenjima.

Ovaj Amerikanac Balkan poznaje odlično, ne samo da je porodičnim nitima vezan za ovaj region, već je službu započeo upravo u Srbiji 1993. godine, kao političko konzularni zvaničnik u američkoj ambasadi u Beogradu.

U zvaničnoj biografiji, stoji da je već tada dobio pohvale sa vrha.

„Krajnje korisnike u Vašingtonu snabdevao je izveštajima i analizama širokog spektra o političkim i ekonomskim pitanjima u vezi sa krizom u bivšoj Jugoslaviji.

„Direktor CIA opisao ga je kao `izuzetnog sakupljača obaveštajnih podataka o ljudima`", navodi se na njegovom Linkedin profilu.

Ko je Metju Palmer?

• 1988. diplomirao na Fakultetu umetnosti, Istočnoazijske studije Univerziteta Veslijen
• 1992. završio master studije umetnosti, Japanske studije Univerziteta u Mičigenu
• 2008. završio master studije nauke u okviru Strategije nacionalne bezbednosti, Nacionalnog ratnog koledža, kao odličan student
• Obavljao je različite funkcije u Stejt dipartmentu, uključujući i one u Sekretarijatu za planiranje politike i Savetu za nacionalnu bezbednost
• Ranije je bio direktor Kancelarije za južnu i centralnu Evropu
• Prethodno je bio angažovan u Beogradu, Nikoziji, Misiji SAD-a pri Ujedinjenim nacijama, dok je ambasadorka bila Medlin Olbrajt
• Član je Saveta za spoljne poslove
• Govori srpski, grčki i japanski

Region Balkana bio je Palmerov radni zadatak i u periodu od 1997. do 1999. godine - kada je kao zvaničnik Stejt dipartmenta bio zadužen upravo za bivšu Jugoslaviju.

Tada je „koordinisao sve aspekte američke politike prema Srbiji i Crnoj Gori, sa posebnim zaduženjima u vezi sa kosovskom krizom".

Za vreme mirovnih pregovora u Rambujeu, čiji je krah vodio u NATO bombardovanje Jugoslavije, bio je zamenik šefa delegacije.

Tokom 2006. i 2007. Palmer je bio savetnik predsednika Džordža Buša u pitanjima nacionalne bezbednosti.

Posle toga bio je angažovan u Jugoistočnoj Aziji, da bi se po drugi put vratio u Beograd, na mesto savetnika ambasadora SAD u periodu od 2011-2014. godine.

Na pitanje da li bi put za rešavanje kosovskog pitanja danas ponovo mogla da bude neka međunarodna konferencija poput one u Rambujeu 1999, odgovara da još nije vreme za to.

„Nisam siguran da smo došli do trenutka kada nam je potrebna međunarodna konferencija, pošto je već započet proces dijaloga pod rukovodstvom Evropske Unije i on je doveo do određenog napretka".

Palmer smatra da američki predsednički izbori sledeće godine neće mnogo uticati na tempo pregovora o Kosovu.

„Ne očekujem da će izbori u Americi uticati na podršku normalizaciji odnosa Beograda i Prištine - to je konstanta tokom više administracija u Vašingtonu."

Podignute tenzije

Kao i šefica evropske diplomatije Federika Mogerini koja se pribojava da bi na Balkan mogle da se vrate „mračne sile" prošlosti, pa čak i konflikt, ako region ne iskoristi ovu priliku, i Palmer uviđa da su tenzije u regionu podignute.

„Tenzije vode pogrešnim procenama, pogrešne procene mogu voditi nasilju, a nasilje može prerasti u konflikt. Tako da, postoji zabrinutost, iako je Amerika posvećena postizanju sporazuma i podršci ovim zemljama na putu ka EU".

Tu su, dodaje, tenzije, ne samo na relaciji Beograd-Priština već širom zapadnog Balkana.

Trileri su mu, inače, ne samo zanimanje, već i hobi - pre nekoliko godina Palmer se oprobao u ulozi pisca.

Autor je nekoliko romana koje je objavila izdavačka kuća Pingvin Rendom Haus, u kojem su američke diplomate glavni likovi - među njima su „Američka misija", „Državne tajne" i publici na Balkanu možda najbliži „Vuk iz Sarajeva".

Za neke od njih dobio je i nagrade.

U ranijim intervjuima govorio je da je talenat za pisanje dobio od oca, a i brat mu je pisac.

Scenario za film sa Hju Grantom i Sarom Džesikom Parker iz 1996. „Ekstremne mere" urađen je po istoimenom romanu njegovog oca Majkla Palmera.

„Moja supruga je iz Beograda"

Jednom prilikom Palmer mlađi je izjavio za Blic da bi penziju želeo da provede u Dobrim Vodama na crnogorskom primorju, gde imaju porodičnu kuću.

Lične veze sa Srbijom i dalje gaji.

„Supruga mi je iz Beograda, moja deca govore srpski, mnogo godina sam živeo tu. Srbiju dobro poznajem i vezan sam za nju. Mnogo bih voleo da je vidim na jasnom putu ka evropskoj budućnosti"

Jedanaest godina nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo više od 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 116 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk