Posle 73 godine od smrti Draže Mihailovića, rasprava o ulozi četnika u Drugom svetskom ratu i dalje deli Srbiju

Čak 43 godine pre nego što se tridesetogodišnjak iz beogradskih blokova Ivan Dragićević rodio, ubijen je Dragoljub Draža Mihailović.

„Mene su o četnicima naučili dedovi na selu, a i u blokovima smo mi mlađi pričali o tome tokom rata 1990-tih. Mnogo mi Draža znači, da bih uvek znao ko sam, gde god da odem."

Ivan je među mladima koji su došli ispred crkve Ružice u Beogradu da učestvuju na pomenu Mihailoviću, 73 godine od njegove smrti.

• Dan pobede - kad je pao fašizam, a rodila se nova Evropa
• Blajburg: Ljudi u crnom i „vrh hrvatskog ledenog brega"
• Drugi svetski rat: Eksplozija u Smederevskoj tvrđavi - nesreća ili diverzija

Iako je ispred crkve bilo svega nekoliko desetina ljudi, polemika o Mihailoviću, četnicima i partizanima, na društvenim mrežama traje kao da se radi o nečemu što se dogodio juče, a ne pre skoro osam decenija.

„Sa internetom je sad sve drugačije", kaže Dragutin Vidačić, koji sebe naziva nacionalistom. On smatra da je nacionalizam isto što i patriotizam.

„Ako je zamrla uživo, ideja četništva je nastavila da živi u tom svetu društvenih mreža. Tako komuniciramo i sa članovima u inostranstvu. Zato i nećemo zamreti."

Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, za BBC na srpskom kaže da je „četnički pokret sve zastupljeniji među mladima kao posledica revizije istorije".

„Još 1980-tih je počela relativizacija antifašističkog pokreta.

„Mladi ovaj novi narativ desnice odavno već prihvataju kao zvanično prihvatljiv", kaže Biserko.

Ko je Dragoljub Draža Mihailović

Dragoljub Draža Mihailović rođen je 1893. u Ivanjici.

Bio je vođa četnika u Drugom svetskom ratu. Članovi jugoslovenske kraljevske vlade su ga iz Londona postavili za ministra vojske i dodelili mu čin generala 1942. godine.

Jugoslovenski sud je 1946. godine osudio Mihailovića, poznatog kao general Draža, na smrt zbog izdaje i saradnje sa nacističkom Nemačkom.

Tokom raspada SFRJ i ratova 1990-tih, Mihailovićeva ideologija se ponovo proširila Srbijom i Republikom Srpskom.

Skupština Državne zajednice Srbije i Crne Gore usvojila je Zakon o izjednačavanju četničkog i partizanskog pokreta 2004. godine. Dve godine kasnije, usvojen je Zakon o rehabilitaciji.

Sud u Beogradu rehabilitovao je Dragoljuba Mihailovića 2015. godine. Sud je utvrdio da je suđenje Mihailoviću 1946. godine bilo „političko i ideološko" i da su načinjene ozbiljne pravne greške. U odluci donetoj skoro 60 godina kasnije, navodi se i da suđenje nije bilo pravično, jer optuženi nije imao adekvatan kontakt sa advokatima odbrane niti pravo na žalbu.

„Dragoljub Mihailović smatra se neosuđivanim", rekao je sudija AleksandarTrešnjev 2015. godine.

Tokom procesa, dodao je Trešnjev, sud nije utvrđivao činjenicu da li je Mihailović ratni zločinac ili ne, već isključivo da li je imao fer i pravično suđenje.

Odluka o rehabilitaciji je konačna i na nju ne postoji pravo žalbe.

„Montirani proces pravednika" ili „kažnjeni krivac"

„Na današnji dan, 17. jula 1946. završen je montirani komunistički sudski proces protiv generala Draže Mihailovića", ovako je 'započeo dan' jedna korisnik Tvitera, a njegov tvit je imao brojne komentare i retvitove.

https://twitter.com/SCA334/status/1151247411546689537

https://twitter.com/dejvas011/status/1151240491482193922

Neki su se javili i iz Kanade.

https://twitter.com/GrahovacSnezana/status/1151331486353764352

Međutim, brojni korisnici društvenih mreža bili su i izričito protiv, pa se se i 73 godine kasnije ponovo na 17. jul setili - koga ne vole.

https://twitter.com/BozoCrveni/status/1151401623941464065

https://twitter.com/Broz1892/status/1151285612365922304

Zašto i dalje pričamo o Draži

Sonja Biserko,

predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji

Rehabilitacija Dragoljuba Mihailovića je revizija istorije koja je počela još 1980-tih godina prošlog veka.

Uglavnom smo se okrenuli herojima ekstremne desnice, a počelo je da se govori i o dva antifašistička pokreta tokom Drugog svetskog rata - partizanskom i četničkom.

To je postao narativ i dominantna tema i u školama, tako da ljudima od 30 godina priča o četnicima nije ništa novo. Oni o tome znaju od detinjstva.

Srbija je i dalje u prošlost jer nije sposobna da se suoči sa realnošću, pogotovu sa onom iz devedesetih godina. I najgore od svega je što je to osnova na kojoj se danas podižu mladi ljudi.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk