Apolo, srpska sedmorka i David Vujić: "Bukvalno sam krenuo od nule"

David Vujić je poslednji preživeli član „srpske sedmorke", grupe koja je radila na programu Apolo.

Pre pedeset godina, 20. jula 1969. godine, ovaj tim slavio je prvi korak čoveka na Mesecu.

„Nadomak sam 84. godine, prošao sam brojne izazove i životne turbulencije. Bukvalno sam krenuo od nule", započinje ispovest za BBC na srpskom Vujić.

• Sletanje na Mesec: Šta se zaista dogodilo i zašto je važno
• Sletanje na Mesec - teorije zavere i istina
• Kako je svet proslavio 50. godišnjicu sletanja čoveka na Mesec

I pored izazova, ovaj Amerikanac srpskog porekla uspeo je da ostvari američki san i gotovo dotakne nebo.

Otac Mita mu je bio poreklom iz Okučana u Slavoniji, a porodica majke Milke poreklom je iz Gline.

U Ameriku su se doselili pre Prvog svetskog rata, a David je rođen u Midlendu u Pensilvaniji.

„Ne zaboravi odakle si"

Otac mu je usadio ljubav prema Srbiji u detinjstvu.

„Davide, ti si ovde rođen, ti si Amerikanac, ali nemoj da zaboraviš odakle si", citira ga na srpskom.

„Govorio je i da Srbi, imaju veliko srce", nastavlja Vujić na engleskom.

Bio je mlad kada mu je otac preminuo, a trebalo je brinuti o majci i sestri koja se školovala. Kao dečak, pored redovne škole, bio je poslužitelj oltara u Srpskoj pravoslavnoj crkvi u rodnom gradu.

„Trebalo mi je vremena da izgradim sopstveni identitet u specifičnom okruženju, ali nikada nisam odustajao od ciljeva", navodi Vujić.

Diplomirao je poslovnu administraciju na Univerzitetu Južna Kalifornija i magistrirao biznis i tehničke nauke na Karitosu, državnom univerzitetu Kalifornije.

Dok je radio u kompaniji Nort Ameriken Avijejšn koja danas posluje kao Rokvel Internešnal, postao je deo Apolo misija u okviru NASA programa.

„Kada sam posle fakulteta dobio priliku da učestvujem u svemirskom programu, to je za mene bila velika čast.

„Uživao sam na tim pozicijama, ali nisam ih uzimao zdravo za gotovo", dodaje.

Preko 40 godina provešće radeći u sektorima odbrane, avijacije i aeronautike, bezbednosti, energetike i saobraćaja.

Čuvar srpske tradicije

Po odlasku iz Rokvela, Vujić je bio stalno zaposlen kao službenik odbora za budžet Donjeg doma Kongresa SAD.

Kasnije je bio savetnik najviših zvaničnika u izvršnoj vlasti - od Karterove do Bušove administracije.

Ipak, ostao je privržen korenima sve do danas.

Sa suprugom Džindžer koja je takođe bila zaposlena u Kongresu, venčao se u pravoslavnoj crkvi, a svaki Božić slave po srpskim običajima.

„Posebno sam zadovoljan privatnim životom - i suprugom Džindžer sa kojom delim život.

„Čuvamo srpsko nasleđe."

Ona ga je pratila u stopu i tokom turneje po Srbiji, a oko vrata joj je sijao zlatni krstić.

Oduševljen je i pravcem u kom se Srbija razvija i voli da dođe u zemlju predaka.

„Dolazio sam mnogo puta da posetim rođake, ali i poslovno, vidim mnogo napretka.

„Beograd je umnogome napredovao kao grad - postao je čistiji i topliji.

„Ljudi u Srbiji, kao i Srbi širom sveta su pristupačni, sa pozitivnim stavom prema životu."

Kaže da je pomagao brojnim udruženjima Srba u Americi, posebno onima koji su bavili razvojem tehnologije, bez nadoknada.

„Uvek je uživanje biti u društvu mojih Srba i ovo mi je jedno prelepo iskustavo. Volim da se vratim ovde", navodi.

Kao nekadašnji džez muzičar, imao je priliku da nastupa na Radio-televiziji Beograd sa Duškom Gojkovićem i Mićom Markovićem.

Apolo vremeplov

Na pitanje kako su naučnici iz misije Apolo zamišljali da će izgledati svet pola veka kasnije, ne otkriva tajnu.

„Zamišljali smo unapred, samim tim što smo razvijali sistem koji nije postojao", ističe.

Nije zna da se u to vreme postavljalo pitanje zašto je američka Vlada u svemirski program uložila 25 milijardi dolara kako bi poslala nekog na Mesec.

„Ipak, mnogo tehničkih dostignuća koja su napravljena za Apolo program poslali su nas 15 ili 20 godina u budućnost", navodi Vujić.

Decenijama kasnije, tehnologije koje su tada razvijene mogu da koriste gotovo svi - u medicini, saobraćaju, komunikacijama.

Ipak - novih poseta Zemljinom satelitu nije bilo.

Trampova administracija razmatra da pošalje čoveka ili posadu na Mesec i oformi svemirsku stanicu.

„To je zadivljujuće, ali ti projekti će biti znatno drugačiji od onih na kojima smo mi radili".

Danas postoji i nekoliko privatnih organizacija koja grade sopstvene svemirske letelice, poput Amazona Džefa Bezosa i Tesla Spejs Eks Ilona Maska, dodaje član „srpskog Apolo tima".

„Razlika između onoga što smo mi iskusili i toga što danas može da se napravi je neuporediva, jer je tehnologija mnogo dostupnija".

Pola veka posle sletanja na Mesec proslavio je u Srbiji i to nizom predavanja koje je upotpunio anegdotama.

Tokom jednog dolaska u Srbiju carinik ga je upitao kad se odselio, jer dobro govori srpski.

Odgovorio mu je da je rođen u Americi, prepričava Vujić.

„Mogu da govorim, ali ne znam gramatiku, ne znam padeže, rekao sam.

„On mi je odgovorio - `Gospodine Vujiću, ja sam ceo život ovde, pa ne znam padeže`", ispričao je Vujić, ponovo na solidnom srpskom.

Ko je David Vujić - poslovno

• David Vujić je bio odgovoran za koordinaciju upravljanja projektom između NASA i Rokvela, kao i za zajednički rad sa drugim firmama uključenim u misiju Apolo.
• U privatnom sektoru, Vujić je bio na ključnim izvršnim pozicijama nekoliko vodećih američkih i međunarodnih kompanija kao lobista, direktor i konsultant.
• Suosnivač je Ameriken Militar Hausing Servisiz Ink., neprofitne organizacije za obezbeđivanje pristupačnih stanova aktivnim i penzionisanim pripadnicima američke vojske.
• Konsultant za rukovođenje projektima u nevladinim organizacijama.
• Osnivač je i predsednik Tesline naučne fondacije, potpredsednik Srpskog instituta u Vašingtonu i član Borda direktora Poslovnog saveta SAD i Srbije, kao i Udruženja američkih birača srpskog porekla (SAVA).
• Angažovan je i u Srpskom nacionalnom savezu sa sedištem u Pitsburgu u Pensilvaniji.
• Član je i nekoliko drugih odbora sa sedištem u Vašingtonu, poput Nacionalnog kluba štampe, dobrotvorne organizacije Preživećemo rak, Letnjeg operskog teatra i Opere kamerata.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk