Kad ste predugo odsutni od kuće, kad ste premoreni, kad se osećate beznadežno, kad ste na vrhuncu uzbuđenja... nema ničeg boljeg nego uskočiti u vlastiti krevet.
Tu spavamo, čitamo, doživljavamo intimu - on je često naša prva velika kupovina kad odrastemo i odemo od kuće.
Odakle je, dakle, potekao krevet i šta ovaj svakodnevni predmet može da nam kaže o nama samima?
BBC novinarka Kejti Brend istražuje:
Najstariji dokazi o dušecima potiču još iz kamenog doba, pre 77.000 godina, kaže istoričar Greg Džener.
U pećinama Južne Afrike, ljudi su spavali na dušecima koje su ručno tkali.
„Pećine nisu bile previše udobne", kaže Greg, „postojali su insekti, bube... želeli ste da se udaljite od poda".
Dakle, „ima savršenog smisla" što su ljudi želeli da provode „vreme odmora" na izdignutoj površini.
Zato što su večerali u istom prostoru, „dušeci su posle nekog vremena postajali pomalo masni, tako da bi ih oni onda spaljivali. Arheolozi su pronašli nekoliko slojeva pepela", kaže Greg.
Katalhojuk - u savremenoj Turskoj - „bio je prvi grad na svetu, još u neolitskom periodu, što je bilo pre 10.000 godina", kaže Greg, i „ljudi su tamo imali izdignute platforme za spavanje."
Isto važi i za naselje Skara Brae u Orknisu (Škotska), starom 6.000 godina.
Tamo bi stanovnici „nagomilavali kamenje na kom bi posle ležali, a na njegovom vrhu ste mogli da napravite mali dušek", baš kao u Porodici Kremenko, kaže Greg.
Ove primitivne izdignute platforme suštinski su bile prvi kreveti.
Bogati Egipćani dodavali su noge svojim krevetima, a one su bile „prelepo izrezbarene, sa životinjskim šapama na dnu četiri stuba, napravljenim uglavnom od drveta", kaže Greg.
Ali u poređenju sa modernim krevetima, oni nisu bili vodoravni. Umesto toga, obično su bili ulubljeni u sredini ili su se naginjali nadole kako bi stopala stajala niže od glave.
„To je značilo da su često imali graničnik za stopala kako bi vas zadržali da ne skliznete dole!"
Na Zapadu, kao i među bogatim Kinezima, biti izdignut od poda počelo je da znači da ste višeg društvenog statusa.
Ali na drugim mestima bilo je sasvim drugačije: u Japanu, tradicionalne tatami prostirke - popularne i dan-danas - nalazile su se na podu.
U nekim delovima Kazahstana je „i dalje uobičajeno spavati na podu umotan u vreće za spavanje poznate kao tušuki", kaže Greg, „a to je zato što su oni tradicionalno nomadski narod i morali su da nose svoje šatore i krevete sa sobom. Sada nastavljaju tu tradiciju."
Rimski i grčki kreveti bili su višenamenski: koristili su se za spavanje, ali i u vreme obroka.
Ljudi bi se „opružili na krevetima postrance, tako da reč recline (opružiti se) potiče od grčke reči klínē za 'krevet'", kaže Greg.
To bi im omogućilo da posegnu i dohvate grožđe ili pokupe sa stola koju god đakoniju da požele.
Nema, dakle, potrebe da osećate grižu savesti kada sledeći put ponesete grickalice u krevet - prosto idete stopama rimskih bogataša.
U Srednjevekovnoj Evropi, većina siromašnih ljudi i dalje je spavala na slami i senu, ali su bogati počeli da razvijaju nešto što se zvalo „veliki krevet".
To je bio „pozamašan komad nameštaja, za šta je slavan primer kasni elizabetanski Veliki krevet iz Vera u Velikoj Britaniji", kaže Greg.
Ti kreveti bili su „toliko ogromni, da ste mogli da smestite čitav fudbalski tim na njih".
Iako su delovali veoma čvrsto, „pravljeni su tako da lako mogu da se rastave i ponesu u sledeći zamak", kaže Greg, zato što bi se bogati seljakali po vikendicama i nosili njihove dragocene krevete sa sobom.
Ovi rani moderni kreveti bili su od drveta u nogama i okviru - ali preko sredine bi se nalazile izukrštane strune pravljene od prirodnih vlakana.
„Te strune bi se istezale i opuštale", kaže Greg, „tako da bi morale da se zategnu ako ste želeli lepo da spavate. I odatle potiče izraz 'spavati čvrsto'."
8. Kreveti na četiri stuba bili su način pokazivanja statusa
U 15. i 16. veku došlo je do rođenja i popularizacije kreveta na četiri stuba.
„Imali su razvučen baldahin nad krevetom po imenu tester - Italijani su ih posebno voleli - a bile su tu i debele zavese sa puno jastuka, gotovo ih pretvarajući u mala pozorišta", kaže Greg.
Ovi prelepi kreveti bili su i savršen način da se pokaže status, u najmanju ruku zato što je „vlasnik kreveta zahtevao da mu osoblje pomogne da se probije kroz draperije."
„Rani moderni period čuven je po državnim krevetima", kaže profesorka Saša Hendli, stručnjakinja za ranu modernu istoriju (otprilike vreme između šesnaestog i devetnaestog veka koji je usledio posle Srednjeg veka) i spavanje tokom tog perioda.
„Dva monarha, koji su najzaslužniji za razvijanje te kulture na kraljevskim dvorovima bili su francuski Luj XIV u Versaju i engleski kralj Čarls II krajem sedamnaestog veka", kaže Saša.
Suština barokne političke kulture bila je teorija monarhije o 'božanskom pravu' (moć je dodeljivao lično Bog) i ideja da je moć države prisutna u fizičkom otelotvorenju kralja i kraljice - tako da što biste se više približili telu monarha i njegovoj intimnoj svakodnevici, to ste bili omiljeniji na dvoru.
„Za njih, krevet je bio centar političkog života", kaže Saša, „oni su ga koristili kao scenu na kojoj i oko koje je monarh vršio različite rituale da bi pokazao koje dvorjane voli najviše."
U Versaju su najomiljeniji dvorjani čak pozivani da gledaju kako se kralj budi i sprema za taj dan.
Hrišćani su verovali da su dok spavaju ranjivi pred napadima duhova - budući da su đavolove moći na vrhuncu tokom mraka.
Biblija je puna primera ljudi ubijanih na spavanju tokom noći, što je za posledicu imalo ogroman broj rituala pred odlazak na spavanje.
Pored molitve kraj kreveta, koja je bila najčešća, ljudi su imali omiljene amajlije i talismane pravljene od korala, za koje se mislilo da mogu da vam sačuvaju život.
Nosili bi i vučje zube oko vrata a - uprkos očiglednoj opasnosti - iznad kolevke za bebe kačili bi čelične noževe.
Metal se smatrao odbranom od natprirodnih napada.
U ranom modernom periodu, porodice su ulagale ogromnu količinu novca, vremena i resursa u krevete.
U svom testamentu, slavni engleski dramaturg i pesnik Vilijam Šekspir slavno je zaveštao svoj „drugi najbolji krevet" supruzi.
To je moglo da bude velikodušnije nasledstvo nego što biste na prvi pogled mogli da pomislite - u ono vreme, krevet se smatrao vrednim porodičnim nasleđem koje se prenosilo sa generacije na generaciju, umesto da se prepušta preživelom supružniku.
A u slučaju da se pitate za „najbolji krevet", vrlo je moguće da je on bio upadljivo istaknut negde drugde u kući, verovatno u jednoj od soba u prizemlju.
U zavisnosti od toga koliko ste bitni bili, ovi kreveti mogli su da imaju između jednog i šest dušeka naslaganih jedne na druge, a obično bi na krevet i njegove tekstile odlazila oko trećina vrednosti vaše imovine.
Čovek nije želeo da propusti priliku da se razmeće takvim bogatstvom: izlaganje vašeg „najboljeg kreveta" bila je savršena prilika da pokažete posetiocima koliko vam dobro ide u životu i gde će oni spavati ukoliko požele da prespavaju kod vas.
Sve do devetnaestog veka, skoro svi kreveti - pogotovo u Evropi i njenim kolonijama - bili su napravljeni od drveta.
Ali 1860-tih, ljudi su počeli da postaju svesni bacila i drveni okviri za krevet - koji su bili sjajna meta za vaške i bube - bili su zamenjeni gvozdenim.
Ove novi krevete bilo je lakše održavati i stoga su bili više higijenski.
A došlo je i do promene u izgledu dušeka i do nastanka dušeka sa žičanim oprugama.
Istorijski gledano, porodica je spavala na gomili u jednom krevetu.
Ali u Velikoj Britaniji, Viktorijanci su počeli istinski da se poigravaju idejom da ljudi treba da spavaju odvojeno.
Viktorijanski eksperti za zdravlje pisali su o tome da deca treba da spavaju podalje od roditelja da im odrasli ne bi isisavali mladalačku energiju tokom noći!
Ovaj članak adaptiran je iz BBC-jeve radijske emisije Poreklo stvari.
DO NOT DELETE - DIGIHUB TRACKER FOR [49020862]
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar