Mladi koji odlaze u inostranstvo: "Biće teško u početku, ali će biti bolje nego ovde"

Nakon što je završila Medicinski fakultet u Beogradu, Vera Negović iz Vrnjačke banje počela je da uči nemački.

Sa suprugom kuje planove o selidbi u ovu zemlju u kojoj se nada da će moći da radi posao za koji se školovala.

„Troškovi života su skoro isti u Srbiji i Nemačkoj, ali su zato tamo plate veće", kaže Vera za BBC na srpskom.

• Bosna i Hercegovina prva po izvozu, ali stanovnika
• U pola sveta sve manje beba
• Mladi odlaze, mladi dolaze

Radila je nekoliko poslova nakon studija u Beogradu, ali je već pet godina „na birou" i živi u rodnom mestu.

Iako se redovno javlja, iz Nacionalne službe za zapošljavanje je nisu zvali s preporukom za posao.

„Dovoljno sam čekala. Stalno govore da nam fale kadrovi, a evo ja sam tako dugo bez posla", kaže Vera.

Svesna je da joj neće biti lako u početku, ali kaže i da su lekari u Srbiji plaćeni 500-600 evra mesečno, a tamo četiri do pet puta više.

Ljudi iz unutrašnjosti Srbije, poput Vere, sve češće se odlučuju za život u stranim zemaljama, nego u Beogradu ili nekom drugom većem gradu, pokazuje istraživanje Geografskog fakulteta o migracijama stanovništva.

• Istraživanje Geografskog fakuleteta rađeno na uzorku od 3.000 ljudi: selidbu u inostranstvo podržava 46 odsto ispitanika.
• Podaci OEBS-a kažu da je od 2000. godine do početka 2019. godine Srbiju napustilo 654.000 ljudi
• Najviše odlaze mladi između 15 i 24 godine

Lakše je „preko grane"

U istraživanju koje je sproveo Geografski fakultet između ostalog piše i da je više nije trend da samo visokoobrazovani mladi migriraju.

„Dostupnost informacija je velika zahvaljujući internetu, pa i nižeobrazovani pojedinici lakše uviđaju da nije tako teško naći mesto za sebe u Frankfurtu, Milanu, Beču, Cirihu, Parizu", kaže za BBC na srpskom doktor Petar Vasić sa Geografskog fakulteta.

On navodi i da migracije stanovništva za Balkan normalne pojave.

• Generacija 1999: Čudo od deteta, 19 godina kasnije

„Jake migracije su karakteristične za ovo podneblje. Takođe, ovde je konstantno postojala zamena stanovništva migracijom", kaže za BBC na srpskom dr Petar Vasić sa Geografskog fakulteta.

On objašnjava da upravo zbog toga danas u Srbiji gotovo ne postoji osoba koja nema bliskog rođaka i prijatelja u inostranstvu.

„To umnogome olakšava odluku da se presele u inostranstvo", kaže Vasić.

Tokom 2018. godine 122.193 osoba promenilo je prebivalište, odnosno trajno se preselilo iz jednog mesta u drugo, navode u pisanom odgovoru za BBC na srpskom iz Republičkog zavoda za Statistiku. Zavod, međutim, ne raspolaže podacima o tome koliko ljudi migrira u inostranstvo.

„Ovde samo kukaju kako je strašno"

Dajana Nikolić iz Smederevske Palanke studira arhitekturu u Nišu, ali planira da nastavi školovanje u Beču.

Ona kaže da još nije bila u situaciji da je Srbija razočara, ali da veruje da je tako nešto sigurno čeka.

„Bila sam u Americi tokom leta, radila sam, videla sam da su život, plata i standard bolji. Znam da to nije slučaj ovde", kaže Dajana za BBC na srpskom.

Dodaje da upravo ti bolji uslovi života i uslovi rada, čine ljude srećnijim i zadovoljnijim.

„A to ovde nije slučaj. Ovde samo kukaju", kaže Nikolić.

Vasić smatra da slično razmišljaju i drugi koji odlaze iz zemlje.

On kaže da je dovoljno samo da se osvrnemo na razliku u prosečnim platama između gradova u unutrašnjosti Srbije i inostranih zarada.

„Tako se pred pojednica ne stavlja naročito težak izbor u tome da li će posao potražiti u Kraljevu, Leskovcu, Čačku, Šapcu, Zrenjaninu, Smederevu ili u negde u inostranstvu", kaže Vasić.

Dodaje da je postoji i ne tako mali broj ljudi koji ne odlaze u inostranstvo zbog egzistencije, jer „žele da život u izvesnom okruženju i uređenom sistemu, ali i o tome da deci obezbede život sa daleko više opcija i sa boljim obrazovanjem".

„Lokal-patriotska osećanja sve su slabija što u značajnoj meri olakšava odluku o preseljenju u inostranstvo", smatra Vasić.

Rešenje se ne nazire

S obzirom da je gotovo polovina ljudi u istraživanju izrazila nameru da ode iz zemlje iz neekonomskih razloga, za ovakvu situaciju brzog rešenja nema.

„Svakako bi sa rastom životnog standarda, iseljavanje trebalo da splasne, ali daleko veći problem predstavljaju neekomonski razlozi", kaže Vasić.

Dodaje da će verovatno proći decenije do trenutka kada razlozi koji nisu finansijske prirode počnu da jenjavaju.

Manje mesto- život s manje stresa

Ipak, ima i drugačijih primera. Vojin Kličković je u Beogradu rođen, tu je odrasta, školovao se i radio nekoliko godina.

Zatim je dobio dobru poslovnu priliku od firme u Kragujevcu.

„Ovaj posao za mene je pre svega karijerni skok, a s druge stane bez podrške supruge i porodice ne bih se odlučio na ovakav korak", kaže za BBC na srpskom Kličković.

Na novom poslu je upoznao još ljudi koji su umesto posla u Beogradu prihvatili posao u Kragujevcu, a došli su iz Niša, Negotina, Zajačara, Svilajnca.

„Dosta njih je posao prihvatilo i zbog boljih životnih uslova, mirnije sredine, nižih troškova života", kaže Vojin.

On je primetio da je u manjim sredinama posebno izraženo odsustvo dobrih i iskusnih kadrova, upravo zbog velikih migracija i da su velike firme koje posluju po manjim mestima u Srbiji prinuđene da kvalifikovane ljude pronalaze često u Beogradu.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk