Rusija i Amerika: Šta znači raskid nuklearnog pakta

Dok se Amerika sprema za formalno povlačenje iz nuklearnog sporazuma sa Rusijom, mnogi strahuju da će svetske sile ponovo započeti trku u naoružanju.

Sporazum o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF) potpisali su 1987. američki presednik Ronald Regan i lider SSSR-a Mihail Gorbačov.

Ovim paktom države su zabranile upotrebu i proizvodnju projektila dometa od 500 do 5.500 km.

Ali početkom ove godine, zvaničnici SAD-a i NATO-a optužili su Rusiju za kršenje pakta primenom novog tipa krstarećih raketa. U Moskvi negiraju ove tvrdnje.

Amerikanci su rekli da imaju dokaze da je Rusija uzela više 9M729 raketa. Ove optužbe su zatim prenete NATO saveznicima Vašingtona, a oni su podržali Ameriku.

Predsednik Donald Tramp je u februaru najavio da će se Amerika povući iz sporazuma ukoliko se u Rusiji ne budu pridržavali pakta. Postavio je rok do 2. avgusta.

Ruski predsednik Vladimir Putin je ubrzo nakon toga suspendovao obaveze njegove zemlje prema sporazumu.

Koji su rizici?

„Neprocenjiva kočnica nuklearnog rata" je izgubljena, upozorio je generalni sekretar UN-a Antonio Guteres.

„Ovo će pre povećati, nego smanjiti opasnost koju nose balističke rakete", dodao je on.

Analitičari se plaše da bi kolaps istorijskog sporazuma mogao da dovede do nove trke u naoružanju imeđu Amerike, Rusije i Kine.

„Sada, kada je sporazum gotov, videćemo razvoj i primenu novih vrsta naoružanja", rekao je novinskoj agenciji AFP Pavel Felgenauer, ruski vojni analitičar.

„Rusija je već spremna".

• Tramp: SAD širi nuklearni arsenal
• Putin: Ako Amerika to uradi, i mi ćemo

Prošlog meseca, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je za BBC da ruski projektili - ze koje kaže da „jasno krše sporazum" - imaju nuklearnu sposobnost, mobilni su, veoma ih je teško detektovati i mogu da dođu do evropskih gradova u roku od nekoliko minuta.

„Ovo je ozbiljno", dodao je. „Sporazum je decenijama bio kamen temeljac u kontroli naoružanja, a sada vidimo njegovu propast."

Dodao je da nije bilo „nikakvih naznaka" da će Rusija poštovati sporazum - i da „bez nuklearnog sporazuma i sa više ruskih raketa - moramo biti spremni na sve".

Stoltenberg je dodao da će sve odluke NATO-a o tome kako će tačno odgovoriti biti donete nakon isteka roka.

Čelnici NATO-a ne planiraju da koriste kopnene nuklearne rakete u Evropi, rekao je on, ali bi konvencionalna vazdušna i raketna odbrana, nove vežbe i spremnost vojnih snaga, kao i nove inicijative za kontrolu naoružanja mogle da budu deo odgovora.

Šta je Sporazum o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF)?

• Potpisale su ga Amerika i SSSR 1987. godine. Ovaj sporazum o kontroli naoružanja je zabranjivao sve nuklearne i ne-nuklearne rakete kratkog i srednjeg dometa, izuzev pomorskog naoružanja.
• Amerika je bila zabrinuta zbog SS-20 raketnog sistema SSSR-a 1979. i odgovorila je postavljanjem Peršing projektila i krstarećih raketa u Evropi - što je izazvalo masovne proteste.
• Do 1991. godine, skoro 2.700 raketa je uništeno.
• Ove dve zemlje su imale mogućnost da međusobno pregledaju instalacije.

Analiza Džonatana Markusa, BBC dopisnika u oblasti odbrane

Propast sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa - jedinog pakta o razoružanju koji je eliminisao čitavu kategoriju nuklearnog oružja, predstavlja korak nazad za zagovornike kontrole naoružanja.

Činjenica da do ovoga dolazi u trenutku kada je Amerika sve više zabrinuta zbog onoga što se tumači kao ponovno uzdizanje Rusije, dvostruko je uznemiravajuća.

Izgleda da ni Moskva ni Vašington ne cene ovakve dogovore.

Najvažniji sporazum od vremena Hladnog rata, ugovor o smanjenju strateškog naoružanja START koji ograničava upotrebu nuklearnog oružja dugog dometa, ističe u februaru 2021. Njegov opstanak je daleko od izvesnog.

Paradoks leži u tome da je kontrola naoružanja delovala nevažno nakon kolapsa Sovjetskog saveza kada su tenzije bile smanjene.

Sada, kada ponovo rastu, ugovori o razoružanju bi mogli da igraju značajnu ulogu u održavanju stabilnosti.

Umesto toga, kontrola naoružanja je u krizi, a razvijaju se nove tehnologije oružja (uključujući veštačku inteligenciju i „hipersonične" projektile velike brzine).

Kako su stvari krenule naopako?

Vladimir Putin je još 2007. rekao da sporazum nije u skladu sa interesima Rusije.

Pet godina ranije, američki predsednik Džordž Buš odlučio je da Sjedinjene Države povuče iz sporazuma o balističkim raketama potpisan između SAD i SSSR 1972. godine.

Onda je 2014. godine, nakon što je Rusija navodno testirala krstareće rakete, tadašnji predsednik Amerike Barak Obama optužio Moskvu za kršenje nuklearnog sporazuma.

Navodno, Obama se nije povukao iz sporazuma samo zbog pritiska evropskih lidera koji su ga upozoravali da bi takav potez mogao ponovo da pokrene trku u naoružanju.

Prošle godine, međutim, optužbama protiv Rusije pridružili su se i zvaničnici NATO-a.

NATO je kao alijansa i formalno optužio Moskvu tvrdeći da je prekršila sporazum.

„Saveznici su zaključili da je Rusija razvila i postavila raketni sistem 9M729 kojim je prekršen Sporazum i koji predstavlja značajan rizike po evroatlantsku bezbednost", navedeno je u saopštenju.

U saopštenju je navedeno i da zemlje članice „snažno podržavaju" stav SAD-a da Rusija krši pakt, a Moskva se poziva da „hitno počne ponovo da potpuno poštuje" odredbe sporazuma.

Rusija je negirala optužbe, a predsednik Putin je rekao da su tvrdnje samo izgovor koji zvaničnici SAD-a koriste kako bi napustili pakt.

Usred pogoršanja odnosa između Vašingtona i Moskve, Turska je prošlog meseca dobila prve delove ruskog sistema protivraketne odbrane S-400 uprkos protivljenju Sjedinjenih Država.

Iz SAD-a je stiglo upozorenje - Turska ne može da ima i sistem protivraketne odbrane S-400 i američke borbene avione F-35.

Turska i SAD su NATO saveznici, ali odnosi Turske sa Rusijom sve su bliži.