NATO: Nema trajnih posledica zbog korišćenja osiromašenog uranijuma

Portparol NATO-a Pirs Kazalet kaže za BBC na srpskom da je „utvrđeno da korišćenje osiromašenog uranijuma tokom konflikta na Kosovu nije prouzrokovalo trajne zdravstvene posledice".

„U nekoliko izveštaja UN, uključujući i onaj iz 2014. godine, utvrđeno je da lokacije sa osiromašenim uranijumom ne predstavljaju značajan zdravstveni rizik za stanovništvo."

„Ovo su naučni dokazi, koji su dosledni", navodi se u pisanom odgovoru Kazaleta.

Mediji u Srbiji objavili su da su nemački vojnici koji su učestvovali u NATO misijama na Balkanu tražili odštetu zbog izloženosti uranijumu.

Kako je preneo nemački sajt T-Online, do 2008. godine u Nemačkoj je podneto više od 200 zahteva za odštetu. Nijedan nije prihvaćen.

Nakon 2008. godine, broj zahteva za odštetu je značajno opao, pa stoga nisu ni statistički zavedeni.

Kazalet kaže da vojnicima NATO snaga nije isplaćena odšteta zbog izlaganja u osiromašenom uranijumu, ali da ne mogu to da tvrde za same države članice alijanse.

„NATO nikada nije isplatio odštetu zbog izlaganja trupa osiromašenom uranijumu tokom operacija na Balkanu", rekao je on.

Nemački zahtevi podneti preventivno

Prema pisanju sajta T-Online, u periodu od 1999. do 2008. godine podneto je najmanje 229 zahteva za odštetu „uglavnom zbog specijalnih misija u Bosni i Hercegovini i na Kosovu".

Prema pisanju nemačkih medija, zahtevi su podneti „preventivno, bez zabeleženih zdravstvenih tegoba".

• 24. mart 1999. - dan koji svi pamte
• Kosovska sećanja povezana strahom

Nemačko Ministarstvo odbrane navodi da bi „toksikološki rizici mogli da se jave samo u određenim okolnostima, što do sada nije bio slučaj". Zbog toga, tvrde, nijedan od zahteva nije prihvaćen.

Srbija još uvek sprema tužbe

U maju prošle godine, skupština Srbije formirala je Komisiju za istragu posledica NATO bombardovanja 1999. godine po zdravlje građana Srbije, kao i uticaj na životnu sredinu, sa posebnim osvrtom na posledice koje je ostavila upotreba projektila sa osiromašenim uranijumom.

Na simpozijumu o posledicama bombardovanja SR Jugoslavije osiromašenim uranijumom, održanom na niškom univerzitetu, predsednik udruženja građana „Osiromašeni uranijum", Stevo Nogo, najavio je prve tužbe građana protiv zemalja članica NATO.

Nogo je rekao da neće biti kolektivnih, već pojedinačnih tužbi obolelih i njihovih porodica.

„Zemlje članice NATO tužićemo za materijalnu i nematerijalnu štetu", izjavio je Nogo.

Prve tužbe su bile najavljene za jesen 2018. godine, ali do njih nije došlo.

Advokat Srđan Aleksić, predsednik Organizacionog odbora simpozijuma, izjavio je u februaru ove godine da će „zbog složenosti i značaja veštačenja, advokati sačekati zvaničan stav državne komisije o svim pitanjima u vezi sa konkretnim dokazima".

Epidemija raka i političke igre

Epidemiolog Zoran Radovanović u martu je izjavio da je epidemija raka izazvana osiromašenim uranijumom u Srbiji „politička izmišljotina".

U intervjuu za nedeljnik Vreme, on je priče o tome da je zdravlje ljudi u Srbiji ugroženo zbog uranijuma nazvao „besmislenim".

„Mi svake godine bacimo nekoliko puta više uranijuma sa mineralnim đubrivima nego što je palo na centralnu Srbiju. Na centralnu Srbiju je palo manje od jedne tone osiromašenog uranijuma, dok mi svakog proleća po njivama pobacamo nekoliko puta više.

„Zanimljivo je da postoje četiri prestonice koje su kilometarski bliže Metohiji (gde je padalo najviše bombi) nego Beograd - Podgorica, Sarajevo, Sofija i Skoplje, i oni se uopšte ne uzbuđuju zbog osiromašenog uranijuma, a mi ovde, navodno, stradamo", rekao je Radovanović.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk