Nakon što je glumac Miloš Biković objavio da mu je zabranjen ulaz u Ukrajinu, iz Državne granične službe ove zemlje kažu da zvanično nema te informacije.
Kako za BBC objašnjavaju, Biković bi obaveštenje o zabrani mogao da dobije jedino ukoliko bi pokušao da pređe državnu granicu Ukrajine.
„Poslednjih dana on nije pokušao da poseti Ukrajinu, pa ukrajinska granična služba ne zna odakle mu informacija o tome da mu je zabranjen ulazak", navodi se u odgovoru.
Biković je za Radio Slobodna Evropa izjavio da nije dobio zvanično obaveštenje o zabrani ulaska u Ukrajinu.
„Ja sam se samo našao na sajtu Mirotvorec koji izbacuje slike i dosijee ljudi. Ja mislim da to može da bude povezano sa tim što sam ja boravio na Krimu", kazao je Biković za RSE.
Mirotvorac je portal nevladine organizacije na kom se objavljuju informacije o ljudima za koje ovi aktivisti veruju da su na neki način „prekršili pravila ulaska na Krim" i „ugrozili suverenitet Ukrajine".
Služba bezbednosti Ukrajine nije komentarisala ovaj slučaj.
Ni u ambasadi Srbije u Kijevu nemaju informacije o tome da li je Milošu Bikoviću zabranjen ulazak u Ukrajinu, kažu za BBC.
U ambasadi Ukrajine u Beogradu kažu da zbog zakona o zaštiti podataka o ličnosti, podatke o tome da li može da putuje u Ukrajinu - može dobiti samo Biković.
Glumac Miloš Biković objavio je u sredu na Tviteru da mu je zabranjen ulazak u Ukrajinu zbog ugrožavanja nacionalne bezbednosti.
Mirotvorac je „nezavisna nevladina organizacija koju je osnovala grupa naučnika, novinara i stručnjaka za pitanja istrage zločina protiv nacionalne bezbednosti Ukrajine, mira, bezbednosti čovečanstva i međunarodnog prava, koji se bave kreativnim naučnim i novinarskim aktivnostima", piše na tom sajtu.
Na tom sajtu vode se podaci o ljudima za koje aktivisti veruju da su na neki način ugrozili nacionalnu bezbednost Ukrajine.
Biković se nalazi na tom spisku od 8. juna 2018. godine.
Kako se navodi, tu se našao zbog „svesnog kršenja državne granice Ukrajine kako bi otišao na Krim koji su okupirali Rusi".
Takođe, piše i da je učestvovao u pokušaju legalizacije aneksije Krima i da je obavljao nelegalne aktivnosti na okupiranom Krimu, te zbog učešća u snimanju filma „Balkanska međa" tokom 2017. i 2018.
Osim Bikovića, na sajtu Mirotvorac kao nepoželjna osoba je i glumac i reditelj Gojko Mitić koji je takođe jedan od aktera filma „Balkanska međa".
Ministarstvo kulture Ukrajine vodi listu umetnika koji „prete nacionalnoj bezbednosti". Ministarstvo ima pravo da odbije prikazivanje dela u kojima oni učestvuju.
„Ministarstvo kulture Ukrajine sačinjava spisak osoba koje predstavljaju pretnju po nacionalnu bezbednost na osnovu žalbi Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine, Službe bezbednosti Ukrajine, Nacionalnog saveta za televiziju i radiodifuziju", navodi se na sajtu.
Ovo ministarstvo listu sastavlja u saradnji sa Službom bezbednosti.
Lista je poslednji put ažurirana u junu ove godine, a trenutno sadrži 147 imena. Među njima nema Miloša Bikovića, ni Gojka Mitića.
Od umetnika sa ovih prostora, na spisku se nalazi reditelj Emir Kusturica.
Koncert Gorana Bregovića i njegovog orkestra koji je trebalo da bude održan u maju 2015. godine u Kijevu, otkazan je pošto je muzičar neposredno pre toga nastupio na Krimu.
Pozivajući se na ukrajinske zakone, organizatori koncerta naveli su tada da je Bregović prekršio propise jer je otišao na „okupiranu teritoriju" Ukrajine na koju može da se uđe samo uz specijalne dozvole.
„Samim tim, lice koje je nezakonito boravilo na teritoriji Krima, automatski dobija trogodišnju zabranu ulaska u Ukrajinu", naveli su organizatori koncerta tada u saopštenju, a preneli su mediji.
Za ulazak stranih državljana na Krim, Ukrajina je propisala posebna pravila.
Od početka sukoba u Ukrajini, odnose Beograda i Kijeva obeležilo je nekoliko uspona i padova.
Srbija nije osudila akcije Moskve u Ukrajini, niti se pridružila sankcijama Evropske unije protiv Moskve.
U novembru 2017. godine, ambasador Ukrajine u Srbiji Oleksandr Aleksandrović izjavio je da srpske vlasti ne rade na zaustavljanju građane Srbije koji odlaze u istočnu Ukrajinu kako bi se borili uz pro-ruske paravojne jedinice.
Od 2015. do kraja 2018. godine, 29 osoba je u Srbiji osuđeno zbog učešća u sukobima u Ukrajini, objavio je BIRN.
U Srbiji su 2014. godine usvojene izmene Krivičnog zakona kojima je propisana kazna od šest meseci do deset godina zatvora za učestvovanje u ratovima ili oružanim sukobima u stranim državama.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar