Porast broja požara u Amazoniji direktno je povezan sa krčenjem šume, pokazuje novo istraživanje Instituta za ekološko istraživanje Amazonije i Federalnog univerziteta u Akri u Brazilu.
Ove godine, najviše požara izbilo je u deset opština u kojima su stope seče šuma najviše u zemlji.
Veza između krčenja šuma i požara pobija argument da su ovogodišnji požari prirodni i da su izazvani sušom na severu zemlje.
Istraživanje pokazuje da porast broja požara nije moguće pripisati sušnoj sezoni. Podaci pokazuju da je suša u regionu ove godine blaža nego prethodnih godina - kada je požara bilo manje,
„Deset amazonskih opština koje su prijavile najviši broj požara istovremeno su i deset opština sa najvišom stopom krčenja šuma. Te opštine su odgovorne za 37 odsto požara u 2019. godini i 43 odsto slučajeva krčenja šuma zabeleženih do jula.
„Ova koncentracija šumskih požara u sveže raskrčenim šumama sa blagom sušom predstavlja snažan pokazatelj namerne prirode požara: čišćenje sveže raskrčenih oblasti", kaže se u tekstu.
Po redosledu izbijanja požara, opštine koje su naveli istraživači su: Apui, Labrea i Nova Aripuana u državi Amazonas, Altamira, Itaituba, Sao Feliks do Šingu i Novo Progreso u državi Para, Kolniza u državi Mato Groso, Porto Veljo u državi Rondonija i Karakarai u državi Roraima.
Institut za ekološko istraživanje Amazonije je nevladina organizacija sa sedištem u glavnom gradu Braziliji. Autori studije su istraživači Divino Silverio, An Alenkar i Paulo Moutinjo sa ovog instituta, kao i Sonaira Silva sa Federalnog univerziteta u Akri.
Istraživači su rad zasnovali na tri nezavisna izvora podataka.
Informacije o krčenju šuma potekle su iz Sistema za uzbunjivanje zbog krčenja šuma sa Instituta Imazon u Sjedinjenim Državama; podaci o požarima su sa satelita AKVA koji brazilski Nacionalni institut za istraživanje svemira, smatra referentnim satelitom; a broj dana bez kiše dobijen je iz baze podataka CHIRPS koju su razvili naučnici američke Geološke kontrole i sa Univerziteta Kalifornije u Santa Barbari.
Istraživanje obuhvata podatke o krčenju šuma od januara do jula 2019. godine i požarima zabeleženim od početka godine do 14. avgusta. U nekim opštinama iz države Para koje su se našle na listi, kao što je Novo Progreso, farmeri su navodno 10. avgusta držali protestni „dan požara" kako bi raskrčili prostor za pašnjake.
„Amazonija u 2019. godini gori više nego do sad, a samo sušna sezona ne objašnjava povećanje broja požara.
„Broj požara u regionu najviši je u poslednje četiri godine. Radi se o impresivnoj cifri zato što je ovogodišnja suša blaža nego proteklih godina. Od 14. avgusta izbilo je 32.728 požara, što je oko 60 odsto više od proseka za prethodne tri godine u istom periodu", kaže se u studiji.
U redovnom obraćanju uživo četvrtkom uveče na Fejsbuku, brazilski predsednik Žair Bolsonaro priznao je da se krčenje šuma u Amazoniji povećalo i rekao da radi na tome zauzda „ovaj zločin koji se čini prema našoj Amazoniji, ta spaljivanja".
Međutim, predsednik je insistirao i na tome da su šumski požari uobičajena pojava širom sveta.
„Šume gore. To je uobičajeno. U Kaliforniji. Dešava se, pa šta.
„Ovde u Brazilu da li postoji kriminalni element? Postoji, ja znam da postoji. Ko je odgovoran? Ja to ne znam. Sami farmeri, nevladine organizacije, ko god. Ko god, Indijanci.
„Druge zemlje su se zainteresovale i tvrde da se ne ponašamo odgovorno, i ko zna, pre ili kasnije, neko može da proglasi intervenciju u regionu Amazonije", rekao je on.
Ministar za životnu sredinu Rikardo Sales objavio je na Tviteru da je širenje požara prouzrokovano klimatskim uslovima.
„Sušna sezona, vetar i vrelina su raspirili požare širom zemlje", rekao je Sales.
https://twitter.com/rsallesmma/status/1163990341361553415
Istraživač sa Instituta Imaflora Luis Fernando Guedes Pinto kaže da informacije kojima raspolažemo o požarima, ukazuju na to da su oni sastavni deo spora nad zemljištem u regionu Amazona.
„Požari su deo problema oko spora nad zemljištem. Postojala je namera da se očiste i zauzmu površine, a ne da se poveća proizvodnja.
„Cilj je da se zauzme teritorija s očekivanjem da će se vlasništvo nad tim zemljištem ozakoniti kasnije", kaže on.
Luis Fernando kaže da su u ranijim izjavama lideri poput predsednika Bolsonara i guvernera savezne države Akre Gledsona Kamelija, nagovestili da će kazne za one koji uništavaju šume biti smanjene. Smatra da su te dve stvari povezane.
„Te vatre nastale su u atmosferi u kojoj su zvaničnici federalne vlade i saveznih država izjavili da počinioci neće biti tuženi ili kažnjavani", kaže on.
Klimatolog Karlos Nobreu kaže da veza između krčenja šuma i požara nije iznenađujuća: oni koji žele da „očiste" komad pošumljenog zemljišta, obično prvo raskrče drveće, a onda, posle nekoliko meseci, spale zemlju.
„Dinamika je sledeća: očisti se šuma, sačeka se nekoliko meseci da se ona osuši, a onda se zapali.
„Ukoliko pokušate da je zapalite narednog dana, neće goreti jer će vegetacija biti vlažna", kaže on.
„Mora da se sačeka nekoliko meseci, a onda će se vatra razgoreti. I uvek, svake godine, avgust i septembar su meseci sa najvećim brojem požara", kaže on za BBC Njuz u Brazilu.
„Ove godine, sve je ukazivalo na to da se šume sve više seku, tako da se očekivalo više požara", rekao je Nobre koji je doktorirao ima na Institutu za tehnologiju Masačusetsa (MIT).
Nobre ističe da će konačni podaci o krčenju šuma biti obezbeđeni preko sistema Prodes Instituta za ekološko istraživanje Amazonije. Podaci će biti objavljeni u oktobru.
Baza podataka koju ovaj institut koristi za merenje požara i upozorenja na krčenje nalazi se „među najboljima na svetu", kaže ovaj klimatolog.
PLEASE DO NOT DELETE OR TRANSLATE. DIGIHUB TRACKING CODE FOR [49445824]
Komentari 2
naručilac
Pionir
Sasvim je jasno, pošto je požar linijski na celom području Amazona, da nije slučajan niti prirodan.
To je neko leteo avionom i bacao listiće belog fosfora koji se pali i na niskim temperaturama.
Naručilac, neko ko stoji iza ideja sadašnjeg predsednika Brazila, koji ne krije svoje namere.
Čudi me da ga neka služba već nije uzela pod svoje, i uradila ono što ne smem napisati, jer zakoni to ne dozvoljavaju.
Jer je jedna budala ojadila i u crno zavila čitav svet.
Te ne zaslužuje baš ono što ne smem napisati.
Sadašnja situacija je takva, da tu vrstu požara može zaustaviti samo prirodna nepogoda i obilje vode.
Inače će izgoreti čitav Amazon.
Generisaće ogromnu količinu CO2, koja će kasnije proizvesti još jače zagrevanje naše staklene bašte.
Pri tom, poremetiće se odnos azota, kiseonika koji je utrošen za požar - aneće biti nadoknađen jer su izgorela pluća Zemlje.
Kako god, smatram da ćemo to osetiti, u disanju, u narednim godinama.
Verovatno još sada ni naučni deo ni obični ljudi nisu svesni.
Jer, Amazon je bio samo mala slagalica, deo projekta Zemlje, koji je uspostavila jedna mnogo moćnija i pametnija civilizacija.
Da bi mi budale, narušili tu osmišljenu ravnotežu.
Odnosno, jedna svetska budala.
Nećemo o tome, čije korporacije su iza njega.
Kako je to izgorelo drvo moglo biti korišteno, niti šta će biti gajeno na tom prostoru - za čije interese.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar