Morske krastavce na Dalekom istoku služe kao delikates. Ova poslastica je skupa, ali i veoma tražena što dovodi do prekomernog ribolova.
Spašavanje ovih morskih životinja preokrenulo je život na malim farmama u Tampolou na Madagaskaru.
Farmeri koji su zarađivali svega jedan dolar dnevno, danas uspevaju da zarade pristojne plate radeći na farmama na kojima se uzgajaju morski krastavci i pomaže opstanak vrste.
Morski krastavac pripada porodici bodljokožaca kojoj pripada i morska.
Uglavnom su zakopani u mulju, a iz njega izlaze da bi se nahranili. Hrane se organskim sedimentima i poput usisivača čiste morsko dno, pa su korisni celom ekosistemu.
Farme morskog krastavca u Tampolou su deo šeme za zaštitu životne sredine.
U 2004. godini, meštani su uz podršku britanske nevladine organizacije Blu Venturs odlučili da uradi nešto povodom smanjenja broja riba, hobotnica i drugih morskih vrsta.
Osnovali su udruženje koje se sastoji od predstavnika nekoliko sela i počeli da kontrolišu ribolovce. Oni su zaštićenu oblast nazvali Velondrik - „živeti s morem".
Farmeri su organizovali nekoliko zona u kojima je ribolov u potpunosti zabranjen. U nekim delovima je ribolov dozvoljen povremeno i to na hobotnice.
Zabranjeno je korišćenje sitne mreže, kao i pecanje dinamitom i cijanidom.
Nije dozvoljeno hvatati ni specijalne vrste poput kornjača i delfina.
Čuvar morskih krastavaca Faralahi radi po 12 sati dnevno i trudi da se da niko ne ukrade ove male morske životinje iz ograđenih obora. Ponosi se time čime se bavi.
„Volim ovaj posao, zarađujem, ali i pomažem zajednici. Mnogo su ih pokrali do sada. Čuvam 6.000 krastavaca trenutno", kaže Faralahi.
Uzimaju se samo oni krastavci koji su teži od 400 grama, ostali se vraćaju u vodu.
Sakupljanjem morskih krastavaca bavi se i 27-godišnja Vinika Odet. Ranije je lovila hobotnice, a uzgojem morskih krastavaca počela je da se bavi 2010. godine.
„Posao je lakši od ribolova i hvatanja hobotnica. Zadovoljna sam", kaže Odet.
Dodaje da sada svi mogu da priušte više stvari, poput potrepšina za kuću.
Fotografije je zabeležio Tomi Trenčard i Aureli Marier Dunienvil
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar