On je jevrejski milijarder i filantrop koji je do sada u razne svrhe donirao 32 milijarde dolara.
Zašto ekstremna desnica od Amerike do Australije i od Mađarske do Hondurasa, veruje da se Džordž Soros nalazi u središtu globalne zavere, pita se BBC novinar Majk Radin.
Jednog mirnog ponedeljka popodne u oktobru prošle godine na severu američke savezne države Njujork, velika koverta ostavljena je u poštanskom sandučetu ispred luksuzne seoske vile. Ova kuća pripada Sorosu.
Paket je izgledao sumnjivo. Adresa pošiljaoca bila je pogrešno napisana kao „Floridas", a pošta je toga dana već bila isporučena. Pozvana je policija i uskoro se na licu mesta našao FBI.
U koverti obloženoj plastičnim mehurićima nalazila se fotografija Sorosa - njegovo lice bilo je precrtano crvenim „X". Pored nje bila je plastična lula od petnaestak centimetara, mali sat, baterija, žice i crni prah.
Više od desetak sličnih paketa poslato je na kućne adrese bivšeg predsednika Baraka Obame, bivše državne sekretarke Hilari Klinton i drugih istaknutih demokrata.
Nijedna naprava nije eksplodirala. Tragovi su odveli FBI agente do belog kombija izlepljenog pro-trampovskim i anti-demokratskim nalepnicama, ostavljenog na parkingu supermarketa na Floridi.
Desničarski mediji ubrzo su počeli da tvrde da se radi o nameštaljci čiji je cilj da iz koloseka izbaci predsednika Donalda Trampa i republikansku kampanju, samo dve nedelje pre ključnih američkih izbora za Kongres na polovini predsedničkog mandata.
„Lažne vesti - lažne bombe. Ko bi mogao da ima koristi od toliko lagarija?", napisao je na Tviteru voditelj Foks Biznisa Lu Dobs.
Konzervativni radio voditelj Raš Limbo je dodao da „republikanci prosto ne rade takve stvari."
Na društvenim mrežama mnogi su tvrdili da je zavera sa bombama prevara koju je organizovao sam Soros.
Predsednik Tramp je slanje paketa nazvao „gnusnim činom". Ipak, delovalo je kao da ga je uzvik „Soros! Zatvorite ga!" tokom prijema u Beloj kući zabavio.
Zbog slanja paketa je uhapšen 56-godišnji stanovnik Floride po imenu Cezar Sejok.
Teoretičari zavera tvrde da on zapravo i nije republikanac. Ali Luiđi Mara, njegov bivši kolega s posla, rekao mi je kako je Sejok imao običaj da isporučuje pice u kombiju izlepljenom pro-trampovskim nalepnicama, kao i da se svađao sa mušterijama koje su kod kuće imale demokratske plakate.
„Za njega je sve bila teorija zavere, bukvalno sve. Džordž Soros je bio onaj ko stoji iza svega, on je kupio čitavu Demokratsku stranku, on je epicentar svega što je pošlo po zlu u Sjedinjenim Američkim Državama."
Sejokovi profili na društvenim mrežama dali su uvid u njegov način razmišljanja.
„Svet se svaki dan budi suočen sa užasima Džordža Sorosa", pisalo je u mimu koji je Sejok objavio na dan kad je bomba otkrivena u kući Džordža Sorosa.
Sejok se kasnije izjasnio krivim po 65 tačaka optužnice i osuđen je na 20 godina zatvora. Jedna od tačaka koje je priznao je i nameru da ubije ili rani eksplozivom.
Zašto Džordža Sorosa toliko ljudi smatra zlim genijem koji stoji iza globalne zavere?
U Velikoj Britaniji, Soroš je poznat kao „čovek koji je srušio Banku Engleske" 1992. godine.
Zajedno sa drugim valutnim špekulantima, pozajmljivao je funte, a potom ih prodavao. Ovi potezi doprineli su opadanju vrednosti sterlinga na tržištu valuta i na kraju prisilili Veliku Britaniju da ispadne iz Evropskog mehanizma deviznih kurseva. U tom procesu zaradio je milijardu dolara.
Smatra se da je Soros, mađarski emigrant koji je preživeo Holokaust i pobegao od komunista, finansijskim špekulacijama zaradio ukupno oko 44 milijarde dolara.
Bogatstvo je iskoristio da finansira na hiljade projekata iz oblasti obrazovanja, zdravstva, ljudskih prava i demokratije.
Osnovan 1979. godine, Fond za otvoreno društvo sada radi u više od 120 zemalja širom sveta. Ali njegova smela filantropija koja podržava liberalne, demokratske ciljeve pretvorila ga je u bauka za ekstremnu desnicu.
Prve teorije zavere o Džordžu Sorosu pojavile su se ranih devedesetih, ali su istinski uzele maha tek nakon što je on 2003. godine osudio irački rat i donirao milione dolara američkoj Demokratskoj stranci.
Od tada, američki desničarski komentatori i političari ostrvili su se na njega besno i žučno, često ne uzimajući u obzir činjenice.
Ime Džordža Sorosa je dobro poznato na Balkanu.
Organizacija koju je osnovao - Fond za otvoreno društvo - pomagala je različite nevladine organizacije i nezavisne medije u bivšoj Jugoslaviji, Albaniji, Bugarskoj i Rumuniji od početka devedesetih.
Političari na vlasti često optužuju Sorosa za destabilizaciju njihovih država - najčešće, ali ne i isključivo pred izbore.
Bivši makedonski premijer Nikola Gruevski najavio je „borbu za desorosizaciju zemlje" i zapretio da će proveriti poslovanje svih nevladinih organizacija koje dobijaju novac iz inostranstva, pre izbora na kojima je njegova partija VMRO DPMNE izgubila vlast u decembru 2017.
Optužbe da Soros finansira opoziciju izneo je u Srbiji ministar odbrane Aleksandar Vulin.
Međutim, Aleksandar Vučić se sreo sa Aleksom Sorosem, zamenikom predsednika Fondacije za otvoreno društvo i sinom Džordža Sorosa, dok je bio na poziciji premijera u novembru 2017.
Nakon razgovora o reformama u društvu, medijskim slobodama i vladavini prava, kao i integraciji Roma u Srbiju, Vučić je izjavio da je „Srbija spremna za dostizanje evropskih standarda".
Liviu Dragnea, svojevremeno najmoćniji političar u Rumuniji, zahtevao je 2017. da se ispita da li je rad nevladinih organizacija koje dobijaju deo budžeta od Fonda za otvoreno društvo „u skladu sa interesom javnosti".
Pred lokalne izbore u Albaniji, održane u junu 2019, predsednik Ilir Meta je izjavio kako je u toku „kampanja destabilizacije zemlje" koja se sprovodi i unutar i van Albanije.
Kao odgovornog za ovu kampanju označio je Džordža Sorosa.
U Hrvatskoj, desničarska organizacija Hrvatski nacionalni etički sud proglasila je Sorosa nepoželjnom osobom i zahtevala zabranu rada organizacija koje finansira Fond za otvoreno društvo.
Ali pobeda Donalda Trampa bila je ta koja je podigla napade na Soroša na sasvim novi i opasan nivo.
Osam mesec nakon što je Tramp postao predsednik, u avgustu 2017. godine, neonacisti su održali procesiju sa bakljama u Šarlotsvilu, u saveznoj državi Virdžiniji. Sukobi sa kontra-demonstrantima završili su se tragedijom - jedan od učesnika rasističkih protesta je uleteo kolima u masu i ubio 32-godišnju Heder Hejer.
Među američkim desničarima uskoro se pronela priča da je nasilje orkestrirao i finansirao Soros u pokušaju da ukalja reputaciju predsednika Trampa.
Oni su tvrdili da je ključ tajne zavere čovek po imenu Brenan Gilmor koji je snimio kola kako uleću među kontra-demonstrante. Desničarski radio voditelj Aleks Džons tvrdio je da je Soros plaćao Gilmora 320.000 dolara godišnje i da je ovaj deo zavere za svrgavanje predsednika.
Ali bilo kakva veza bila je izuzetno nategnuta.
Iako je istina da je Soros donirao 500.000 dolara političkoj kampanji Toma Pierila - demokratskog kandidata za guvernera Virdžinije za kog je Gilmor radio - nema dokaza da su Soros ili Fond za otvoreno društvo instruirali ili platili demonstrante u Šarlotsvilu.
Gilmor koji nikad nije dobio nikakav novac od Sorosa, sada tuži Aleksa Džonsa i nekoliko drugih ljudi za klevetu.
Napadi na Sorosa od tada su se intenzivirali.
Prošle jeseni, hiljade migranata napustilo je Honduras krenuvši za SAD, samo mesec dana pre izbora za Kongres.
Odmah je za tzv. migrantski karavan okrivljen Soros. Televizija Foks Njuz je emitovala tvrdnje da Soros želi otvorene granice i neograničenu imigraciju.
„To je jedna veoma organizovana akcija i neko stoji iza nje, neko plaća za deo ovoga i bilo bi tipično za Džordža Sorosa da je upleten u tako nešto" rekao mi je Džek Kingston, bivši republikanski kongresmen.
Tramp je retvitovao video snimak koji navodno prikazuje kako se ljudima u Hondurasu deli gotovina da „navale na američku granicu" uz sugestiju da je novac potekao od Sorosa.
Odgovarajući na pitanje novinara ispred Bele kuće, Tramp je rekao da ga „ne bi čudilo" da Soros finansira migrantski karavan.
„Mnogi ljudi tvrde upravo to", rekao je Tramp.
Sindi Jerezano koja je sa karavanom putovala iz Hondurasa u SAD, rekla mi je da joj nije nuđen nikakav novac i da je sama donela odluku da putuje skoro 5.000 kilometara do San Dijega.
Sindi je dobila podršku Katoličke dobrotvorne organizacije za biskupiju San Franciska, nakon što je stigla u Sjedinjene Države.
Nadin Topozada, direktorke službe za izbeglice i imigrante u ovoj organizaciji, kaže da su njihovi advokati detaljno intervjuisali azilante ali da niko nije pomenuo Sorosovo ime. Niti su videli bilo kakve dokaze Sorosevog učešća.
Zapravo, video snimak koji je Tramp retvitovao, vrlo brzo se pokazao neistinitim.
Za svega nekoliko sati, novinari su otkrili da snimak nije napravljen u Hondurasu kao što se prvobitno tvrdilo, već u obližnjoj Gvatemali, a detaljniji pregled snimka pokazao je da je najmanje jedan od navodnih humanitarnih radnika naoružan.
Migrantski karavan sniman je tokom čitavog putovanja. Videlo se kako lokalne dobrotvorne organizacije pomažu migrantima. Ali ni u jednom trenutku nije se pojavio dokaz da je nešto finansirao Soros.
Dvadeset sedmog oktobra 2018. godine, 11 dana nakon pojavljivanja prve teorije zavere o migrantskom karavanu i pet dana nakon što je na Sorosevu adresu stigla bomba, belac naoružan jurišnom puškom i sa tri pištolja ušao je u sinagogu u Pitsburgu. Tamo je ubio 11 Jevreja.
Bio je to najgori čin antisemitskog nasilja u američkoj istoriji - a izvršio ga je čovek opsednut Džordžom Sorosom.
Postovi na društvenim mrežama strelca Roberta Bauersa pokazali su da je on verovao u mračnu anti-semitsku teoriju zavere u kojoj Soros zauzima centralno mesto, zvanu „beli genocid".
Teorija tvrdi da se belci postepeno zamenjuju imigrantima i da će na kraju biti potpuno eliminisani. To objašnjava neonacistički poklič: „Jevreji nas neće zameniti!" koji je odzvanjao tokom marša kroz Šarlotsvil.
Džoel Finkelstin, direktor Instituta za istraživanje zaraza na mreži, otkrio je jedan post u kom Bauers Sorosa naziva „Jevrejinom koji finansira beli genocid i kontroliše štampu" i tvrdi da se milijarder zalaže za kontrolu oružja i otvorene granice.
Finkelstin koji je sredstva za istraživanje dobio od Fonda za otvoreno društvo, kaže da belački suprematisti kao što je Bauers, Soroša doživljavaju kao jevrejskog genija koji povlači sve konce. „Ovi nasilni akteri opravdavaju vlastito nasilje upirući prstom u Soroša kao vrhunski pojavni oblik zla", kaže on.
Satanizacija Džordža Sorosa proširila se daleko izvan Amerike, do Jermenije, Australije, Hondurasa, Filipina, Rusije i mnogih drugih zemalja.
Turski premijer Redžep Tajip Erdogan rekao je da se Soros nalazi u središtu jevrejske zavere čiji je cilj da „zavadi" i „razbije" Tursku i druge zemlje.
U Italiji, bivši potpredsednik vlade Mateo Salvini rekao je da Soros želi da ispuni zemlju migrantima zato što „voli roblje".
Lider britanske Partije za Bregzit Najdžel Faraž tvrdio je da Soros „aktivno podstiče ljude da preplave Evropu" i da je „na mnoge načine najveća pretnja po čitav Zapadni svet".
Ali jedna zemlja i jedna vlada otišli su najdalje u napadima na Sorosa - Mađarska, država u kojoj je rođen i u kojoj je potrošio stotine miliona dolara finansirajući besplatne obroke po školama, otvaranje univerziteta i projekte čiji je cilj zaštita ljudskih prava.
Premijer Viktor Orban i njegova populistička nacionalistička vlada tvrde da Soros ima tajni plan da preplavi Mađarsku migrantima i uništi njihovu zemlju
Leonardo Bernardo, potpredsednik Fonda za otvoreno društvo, tvrdi da to nije istina.
„Optužba je lažna. Ni Džordž Soros, ni Fond za otvoreno društvo nisu zagovornici otvorenih granica."
To nije zaustavilo mađarsku vladu. Vlasti su potrošile 100 miliona evra na medijsku kampanju upozoravajući glasače da ne dozvole Sorosu da bude „onaj koji se poslednji smeje". Usvojen je zakon nazvan „Stop Sorosu" kojim je pomoć ilegalnim migrantima proglašena krivičnim delom. Zakonom je uveden i porez na sredstva koje dobijaju organizacije „koje promovišu migracije".
„Mnogo novca odlazi u Sorosevu imperiju, milijarde dolara u poslednjih nekoliko decenija i godina", rekao mi je portparol vlade Zoltan Kovač.
„To je mnogo novca, a niko ne može da bude toliko naivan da veruje da taj novac nema određenu težinu i da iza njega ne stoje nekakve namere."
Majkl Ignatijef, predsednik i rektor Centralnoevropskog univerziteta koji je osnovao Soros, kaže da je „Orbanova vlada odlučila da od Sorosa napravi državnog neprijatelja broj jedan."
Kako se to desilo?
Odgovor leži na severu države Njujork.
Kada je mađarskom lideru 2013. godine bio potreban savet kako da ponovo bude izabran, on se obratio legendarnom političkom savetniku po imenu Artur Finkelstin (nije u srodstvu za Džoelom). Ovaj čovek nekada je radio u maloj kancelariji iznad frizerske radnje u Irvingtonu, svega tridesetak kilometara udaljenom od Sorosove seoske vile.
Finkelstin je umro 2017. godine, ali tokom bogate karijere radio je za Donalda Trampa, Džordža Buša starijeg, Ronalda Regana i Ričarda Niksona. Slavan je po tome što je reč „liberal" pretvorio u ružnu reč u politici.
Finkelstin je stvorio novi stil u politici nazvan „Finkel Tink", kaže novinar švajcarskog časopisa Das MagazinHanes Graseger.
„Artur Finkelstin je oduvek govorio: 'Ne idete protiv Talibana, idete protiv Osame bin Ladena.' Suština je u personalizaciji, odabiru savršenog neprijatelja i onda udaranja svom snagom na tu osobu, tako da ljudi zapravo počnu da se plaše vašeg protivnika. I nikad ne pričate o politici vlastitog kandidata, ona uopšte nije bitna."
Finkelstin je shvatio da je najbolji način da Orban ponovo bude izabran - pronalazak novog neprijatelja. Predložio je Sorosa i to je bio savršen izbor, kaže Graseger.
„Krajnja desnica ga je mrzela zato što je Jevrejin, ljudi sa krajnje levice su ga mrzeli zato što je kapitalista."
Ironija je u tome što je i sam Artur Finkelstin bio Jevrejin.
„Taj jevrejski gospodin je stvorio jednog jevrejskog monstruma", kaže Graseger.
U mađarskoj vladi poriču da im je bilo potrebno da neko „izmisli" Sorosa.
„Džordž Soros je izmislio samog sebe kao političkog aktera još pre dve decenije. Mreža institucija Džordža Sorosa ispoljava veliku moć bez mandata koji mu je poverio narod", piše u saopštenju vlade.
Ipak čini se da Orban ne samo da je u potpunosti primenio Finkelstinov savet, već je otišao i korak dalje.
Svega nekoliko nedelja pred izbore 2018. godine, Orban se ostrvio na Sorosa i čini se da je time oživeo antisemitske stereotipe.
„Mi se borimo protiv neprijatelja koji je drugačiji od nas. Nije na otvorenom, već se krije. Nije iskren, već pretvoran. Nije pošten, već neprincipijelan. Nije nacionalan, već internacionalan. Ne veruje u rad, već špekuliše novcem. Nema vlastitu domovinu, već misli da poseduje čitav svet", rekao je on.
Viktor Orban je dobio izbore s ogromnom većinom. Ubrzo su se napadi na organizacije koje finansira Soros, pojačali. U maju prošle godine, Fond za otvoreno društvo zatvorio je kancelariju u Mađarskoj.
Majkl Ignatijef se borio da Centralnoevropski univerzitet ostane otvoren u Budimpešti. On je čvrsto rešen da se suprotstavi onome što smatra opasnom propagandom u zemlji u kojoj su nacisti istrebili više od pola miliona mađarskih Jevreja za samo dva meseca 1944. godine.
Ignatijef kaže da je kampanja usmerena protiv Sorosa „verna repriza svakog mogućeg arhetipa antisemitske mržnje iz tridesetih."
„Čitava stvar je potpuna fantazija. To je politika 21. veka - ako nemate neprijatelja, izmislite ga što brže možete. Neka izgleda onoliko moćan koliko je to moguće i imate pun pogodak - mobilisali ste bazu i dobijate izbore s njom."
Profesorka Debora Lipštat koja je dobila slavnu pravnu bitku i razotkrila na britanskom sudu osobu koja je negirala Holokaust, takođe oseća duboku nelagodu.
„Užasava me da ovu vrstu retorike koja je ranije mogla da se čuje samo po pivnicama i mračnim ćoškovima, sada koriste lideri država, potpredsednik vlade Italije, premijer Mađarske. To što se ova vrsta rečnika koristi u javnosti je šokantno."
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Preminuo Dragan Marković Palma")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar