Zamislite da pijete čaj sa prijateljem. On ili ona vam kaže da se u orbiti oko Sunca, negde između Zemlje i Meseca, nalazi jedan čajnik.
Vrlo je verovatno da ćete zamoliti tog prijatelja da vam to i dokaže. Ali onda vam on ili ona kaže da je posuda o kojoj se radi toliko mala da ni najmoćniji teleskop na svetu ne može da je otkrije.
Dakle, vaš prijatelj ne može da dokaže da on postoji, ali vi ne možete da demonstrirate da on ne postoji.
I eto je dilema - na čijim plećima treba da leži dužnost da to dokaže?
Ova očigledno bezazlena analogija sastavni je deo ostrašćene rasprave između ateista i vernika.
„Raselov čajnik" osmislio je britanski filozof Bertrand Rasel 1952. godine i pomenuo ga u članku pod naslovom: „Ima li boga?"
Britanski biolog Ričard Dokins, jedan od najslavnijih savremenih glasova ateista na svetu, pozvao se na tu analogiju u nekoliko govora i intervjua.
Ali kakve veze „Raselov čajnik" ima sa postojanjem boga - ili sa bilo čim drugim?
Sam Rasel ideju o svemirskom čajniku nazvao je apsurdnom, ali jeste smislio scenario sa njim.
„Da je postojanje jednog takvog čajnika potvrđeno u drevnim knjigama, predavano kao sveta istina svake nedelje i ubacivano u umove dece u školi svaki dan, nespremnost da se veruje u njegovo postojanje postalo bi znak ekscentričnosti", napisao je Rasel, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1950. godine.
Svaki skeptik bio bi poslat kod psihologa... ili kod inkvizitora, dodao je on.
Ovaj ateistički filozof želeo je da kaže da činjenica da mnogi ljudi veruju u boga ne znači da on stvarno postoji.
Još konkretnije, Rasel je tvrdio da nemogućnost da se dokaže da nešto ne postoji ne može da se uzme kao dokaz da to postoji.
Analogiju koriste ateisti kako bi ustvrdili da im ne treba dokaz za njihovo uverenje da bog ne postoji.
Njihov argument je da ne postoji dokaz o postojanju Boga, stoga oni ne vide razlog da veruju u njega.
„Tvrdnje koje ne mogu da se testiraju, uverenja imuna na opovrgavanje, praktično su beskorisna, kakvu god inspirativnu vrednost imali za nas", napisao je američki naučnik Karl Sagan u svojoj knjizi Svet posednut đavolom (1995).
Sagan se nadovezao na Raselovu ideju da bi došao do vlastite analogije: tvrdio je da u njegovoj garaži živi nevidljivi zmaj.
Vernici se, međutim, ne slažu da ih „Raselov čajnik" primorava da traže dokaz o postojanju boga.
„Raselov čajnik je čista fantazija", rekao je kolumbijski sveštenik i filozof Džerardo Remolina u raspravi sa Ričardom Dokinsom 2017. godine.
„Poređenje sa realnošću boga potpuno je drugačije, jer boga vidimo u prirodi, u našem životu", rekao je Remolina.
Drugi filozof, Alvin Plantinga, profesor sa Univerziteta Notr Dam, tvrdi da je analogija sa čajnikom suštinski pogrešna.
U intervjuu sa Njujork tajmsom 2014. godine, Plantinga je izjavio da iako Rasel tvrdi da nema razloga da se sumnja u postojanje čajnika, zapravo postoje mnogi dokazi protiv njega.
„Da je neka zemlja poslala čajnik u svemir, to bi se našlo u svim vestima; sigurno bismo čuli za to. Ali nismo. I tako dalje. Ima mnogo dokaza protiv čajnikizma", rekao je on.
Dakle, ukoliko je, kao što Rasel aludira, teizam poput čajnikizma, da bi dobio raspravu, ateista bi (kao a-čajnikista) morao da ima jake dokaze protiv teizma, kaže on.
Na taj način Plantinga tvrdi da je zapravo na ateistima da dokažu da bog ne postoji.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
DO NOT DELETE - TRACKER FOR [48840738]
Komentari 19
Anakonda
Nemanja
Već u osnovnoj se primeti da su kompleksni koncepti budalama uvek 'smaračina'.
nowave7
Molim te da mi me stavljaš reči i usta koje ja nisam "izgovorio". Gde sam to tačno napisao da se nauka mora u celini prihvatati? Ima i u nauci prilično suludih i otkačenih ideja, samo, za razliku od religije, te ideje su podležne propitivanju, kritici, testiranju i u krajnjem slučaju opovrgavanju, ili načelnom prihvatanju. Kažem načelnom, jer upravo u tome leži sva čar nauke, da niko, ali niko od naučnika ne tvrdi da je neka naučna teorija apsolutna istina, opet za razliku od religije, već ostavljaju prostora dvojbi i sumnji.
Ono što se u celini kod nauke prihvata (ili bi bar trebalo ako čovek prihvata naučne teorije i saznanja koja su već dokazana) jeste upravo ovaj naučni princip. Da ništa nije nedodirljivo, da ništa nije sveto i van domašaja posmatranja, zaključivanja i provere.
E to je ono što religiji fali, i zato religija jeste detinjasta. Ako je tebi ok da veruješ u neke bajke iz bronzanog doba a neke druge smatraš smešnim, onda ti ništa taj fakultet ne vredi.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar