Paralizovani čovek i egzoskelet koji čita misli

Jedan čovek uspeo je da pomeri sva četiri paralizovana uda uz pomoć jedinice egzoskeleta koja čita misli, izvestili su francuski istraživači.

Tridesetogodišnji Tibo je rekao da su mu prvi koraci u odelu delovali kao da je „prvi čovek na Mesecu".

Njegovi pokreti, naročito hodanje, daleko su od savršenih, a robotsko odelo za sada se koristi samo u laboratoriji.

Ali istraživači kažu da bi ovaj pristup jednog dana mogao da unapredi kvalitet života pacijenta.

• Zašto su „lekovi koje ima svaka kuća u Srbiji" povučeni sa tržišta
• Istina i zablude o jajima

Kako to funkcioniše?

Tibo je bio podvrgnut operativnom zahvatu kako bi mu se u površinu mozga ugradila dva implantata, pokrivši tako delove koji kontrolišu kretanje.

Šezdeset četiri elektrode u svakom implantatu očitavaju moždanu aktivnosti i šalju uputstva obližnjem kompjuteru.

Sofisticirani kompjuterski softver potom očitava moždane talase i pretvara ih u instrukcije za kontrolisanje egzoskeleta.

Tibo je morao da bude vezan u egzoskelet... Ali kad on pomisli „hodaj", to pokreće lanac uputstava za pokretanje njegovih nogu.

A on može da kontroliše obe ruke, pokrećući ih u trodimenzionalnom prostoru.

Koliko je lako za upotrebu?

Tibo, koji ne želi da mu se objavi prezime, bio je optičar pre nego što je padao 15 metara u nesreći koja se desila u jednom noćnom klubu pre četiri godine.

Povreda kičmene moždine ostavila ga je paralisanim i on je proveo naredne dve godine u bolnici.

Ali on je 2017. godine učestvovao u probi egzoskeleta Klinateka Univerziteta u Grenoblu.

Isprva je vežbao korišćenje moždanih implantata za kontrolu virtuelnog lika, iliti avatara, u kompjuterskoj igri, da bi se potom prebacio na odelo za hodanje.

„Bilo je to kao da sam prvi čovek na Mesecu. Nisam hodao dve godine. Zaboravio sam kako je to stajati, zaboravio sam da sam viši od većine ljudi u prostoriji", rekao je on.

Trebalo mu je mnogo više vremena da nauči kako da kontroliše ruke.

„Veoma je teško zato što je to kombinacija više mišića i pokreta. To je najimpresivnija stvar koju umem da uradim s egzoskeletom."

Koliko je dobar egzoskelet?

Šezdeset pet kilograma sofisticirane robotike ne može u potpunosti da povrati njegove funkcije.

Međutim, to predstavlja značajan napredak u sličnim pristupima koji omogućavaju ljudima da kontrolišu svoj ud mislima.

Tibo mora da bude vezan u amove za tavanicu kako bi se smanjio rizik od preturanja u egzoskeletu - to znači da uređaj još nije spreman za kretanje izvan laboratorije.

„Ovo je daleko od samostalnog hodanja", rekao je za BBC Njuz profesor Alim-Luis Benabid, predsednik izvršnog odbora Klinateka.

„On nema brze i precizne pokrete koji bi mu omogućili da ne padne, niko drugi na Zemlji ne radi ovo."

U zadacima u kojima je Tibo morao da dodiruje konkretne mete uz pomoć egzoskeleta kako bi pomerao gornje i donje delove ruku i vrteo zglobove, bio je uspešan 71 odsto vremena.

Profesor Benabid, koji je razvio duboku stimulaciju mozga za Parkinsonovu bolest, rekao je za BBC: „Rešili smo problem i pokazali da je ovo načelo ispravno. Ovo je dokaz da možemo da povećamo pokretljivost pacijenata u egzoskeletu."

„Krećemo se u pravcu omogućavanja boljeg kvaliteta života."

Šta je sledeći korak?

Francuski naučnici kažu da mogu da nastave da unapređuju ovu tehnologiju.

U ovom trenutku ograničava ih količina podataka koju mogu da očitaju iz mozga, pošalju u kompjuter, protumače i pošalju u egzoskelet u realnom vremenu.

Oni imaju 350 milisekundi da pređu od misli do pokreta, u protivnom sistem postaje težak za kontrolisanje.

To znači da od 64 elektrode u oba implantata, istraživači koriste samo 32.

Još uvek, dakle, postoji potencijal da se mozak očitava detaljnije uz pomoć moćnijih kompjutera i veštačke inteligencije kako bi se protumačile informacije iz mozga.

Postoje i planovi da se razvije kontrola prstiju kako bi Tibo mogao da podiže i pomera predmete.

On je već koristio implantate da kontroliše invalidska kolica.

Postoji li zlokobnija namena ove tehnologije?

Ima naučnika koji istražuju načine upotrebe egzoskeleta radi unapređenja ljudskih sposobnosti, u oblasti poznatoj kao transhumanizam, umesto da bi se pobedila paraliza.

Ovo podrazumeva vojne aplikacije.

„Mi apsolutno ne idemo u pravcu tih ekstremnih i glupih aplikacija", rekao je za BBC profesor Benabid.

„Naš posao je da izlečimo povređene pacijente koji su izgubili svoje funkcije."

Šta misle stručnjaci?

Profesor Tom Šekspir, iz Londonske škole higijene i tropske medicine, rekao je da iako ova studija predstavlja „dobrodošao i uzbudljiv napredak", dokaz koncepta je daleko od upotrebljive kliničke mogućnosti.

„U ovom polju uvek postoji opasnost od pomame. Ograničenja u sredstvima znače da visoko tehnološke opcije nikad neće biti dostupne većini ljudi na svetu sa povredama kičmene moždine."

Samo 15 odsto ljudi s invaliditetom poseduje invalidska kolica ili neka druga pomoćna sredstva, rekao je on.

Detalji egzoskeleta objavljeni su u časopisu Lansetova neurologija.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

JPratite Džejmsa na Tviteru.