„Nije normalno da imamo ovako visoku stopu nasilja nad ženama. Nije normalno da žene ne mogu da učestvuju ni u jednom procesu donošenja odluka", kaže Jasnim Bjornum, koja radi na kampanji za ravnopravnost polova u Vanuatu.
Parlament njene zemlje ima 52 člana.
Ono što je neobično jeste da su trenutno svi članovi muškarci - što ga čini jednim od tri na svetu koje imaju samo muške članove parlamenta.
„Naša pitanja i naši prioriteti uopšte nisu zastupljeni u najvišem vrhu za donošenje odluka u zemlji", kaže Bjornum.
Zbog toga je pokrenula platformu na Internetu pod nazivom Sista 2016. godine sa ciljem da informiše žene.
Žene iz Vanuatua, koje žele da uđu u politiku suočavaju se sa bezbroj prepreka zbog činjenice da tradicionalni Saveti i dalje imaju veliku ulogu, posebno u seoskim sredinama koje čine većinu.
Savete vode muškarci, poznati kao šefovi koji preporučuju ko će se kandidovati za parlament.
„U svim partijama su muškarci. Oni i biraju kandidate", kaže bivša članica parlamenta Hilda Lini.
Linda je prva žena iz Vanuatua koja je izbrana da bude u parlamentu 1987. godine. Na tom mestu je bila 11 godina tokom tri različita perioda. Ona je je jedna od pet žena koja bila na takvoj poziciji.
Kaže da nedostatak žena u parlamentu negativno utiče na donošenje odluka koje su bitne za zemlju.
„Trebalo je devet godina da se donese Zakon o zaštiti porodice, međutim on se i dalje ne sprovodi kako treba".
Još dve države takođe nemaju žene u parlamentu i to su takođe ostrva u Tihom okeanu, federalne države Mikronezije i Papua Nova Gvineja.
Ali žene Vanuatua sada rade na tome da polovi budu socijalno i ekonomski jednaki.
„Poštujemo veoma stroge hrišćanske vrednosti. Muškarci veruju da su glava kuće, a da su žene na drugom mestu", kaže Bjornum.
Ona kaže da se u parlamentu dosta govori protiv žena.
BBC reporter koji je posetio ovu državu kaže da je uobičajeno da muškarci uzimaju ono što žena zaradi.
Prema podacima Svetske banke iz 2017. godine, 60 odsto populacije je imalo struju, a trećina dece je imalo problem s rastom zbog neuhranjenosti.
Svetska banka kaže da je smanjenje rodne neravnopravnosti bitno za razvoj zemlje u budućnosti.
Vanuatu ima 275.000 stanovnika i visoku stopu nasilja nad ženama.
„Jedna od tri devojke je iskusila neku vrstu seksualnog nasilja pre 15 godine, a 60 odsto muškaraca je u zatvoru iz istog razloga i u 90 odsto slučajeva žrtva je poznavala počinitelja", kaže Bjornum.
Prema njenim rečima, 98 odsto slučajeva nikad nije došlo do suda, a oni koji jesu, koriste metod „pomirenja", odnosno kada nasilnik da nekoliko svinja, kazna se smanjuje.
„Ako ne podržite rodnu ravnopravnost, zemlja se nikad neće promeniti. Tradicija u Vanuatuu je veoma jaka", kaže Bjornum.
Ali bi situacija mogla da se promeni.
Postoji grupa starijih žena koja pokušava da promeni status koje žene imaju u ovoj zemlji, žene koje su osnovale Demokratsku stranku Leleon Vanua.
Stranka, koju predvodi Hilda Lini, kandidovala se za izbore 2020. godine i vodi kampanju da se ženama dodeli 50 odsto mandata u parlamentu.
„Treba da pokušamo da primenjujemo ustav koji će omogućiti i muškarcima i ženama i invalidima da učestvuju", kaže ona.
Iz stranke kažu da se nadaju da će kandidovati desetak žena.
U prošlosti, žene su glasale prema instrukcijama muških članova porodice.
„Rekle smo ženama da je glasanje tajno. I da to treba da bude njihova odluka. One ne moraju da kažu mužu ili bilo kome za koga su glasale", kaže Lini.
Kler Bekton koja je deo programa Napredovanje žena u programu vođa na Karlton univerzitetu u Otavi, u Kanadi, kaže da kada isključite 50 odsto stanovištva, znači da ne možete da dobijete pravi doprinos ni po jednom pitanju.
Jedine tri zemlje na svetu koje imaju preko 50 odsto žena u parlamentu su Ruanda 61 odsto, Kuba 53.2 odsto i Bolivija 53.1.
Glavni izazov za Vanuatu biće prevazilaženje tradicionalnih vrednosti, koje su žene i stavile u drugi plan.
Prema lokalnim posmatračima izbora, ženama je porastao apetit za promenama u politici i društvu i to su starije žene koje rade na reformama.
„One su u dobrom položaju da se bave time. One ohrabruju mlađe žene", kaže Jasmin Bjornum.
Lini je ubeđena da je vreme za promene i njena vizija je jasna: „50 odsto u parlamentu treba da su žene. One moraju da učestvuju u stvaranju zakona ove zemlje".
Ovaj tekst je adaptiran iz BBC programa Biznis Dejli, koji su producirali Vivijen Nunis i Sara Trenor
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
DO NOT DELETE - DIGIHUB TRACKER FOR [49280752]
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar