Tokom dva dana posete Beogradu turski predsednik imao je prilično gust raspored. Mnogo toga je rečeno i najavljeno - između ostalog, da će Turska učestvovati u izgradnji auto-puta od Beograda do Sarajeva.
Potpisan je i niz sporazuma, uz obeležavanje godišnjice uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i Turske. Od potpisanih dokumenata, posebnu pažnju javnosti izazvao je Sporazum o razumevanju o zajedničkim policijskim patrolama.
Otkrivena je i spomen ploča nekadašnjem turskom ambasadoru u Jugoslaviji Galipu Balkaru, koga su 1983. u Beogradu ubila dvojica pripadnika jermenske militante organizacije.
Ovo su tri najzanimljivije tačke Erdoganove posete.
Vučić i Erdogan, povodom obeležavanja 140 godina diplomatskih odnosa Srbije i Turske, razmenili su i posebna izdanja poštanskih markica.
„Mi imamo 600 godina, kakvih 140 godina", rekao je tu Vučić uz osmeh, dok su on i turski predsednik držali veliki ram u kojem su bile markice.
Dakle, koliko se dugo zaista Srbija i Turska poznaju?
„Reč je o 140 godina moderne srpske istorije, od kako je Srbija stekla nezavisnost od Osmanskog carstva", kaže za BBC istoričar Dušan Fundić sa Balkanološkog instituta.
„Naravno da su ti odnosi dosta kompleksniji i da mogu da se posmatraju kroz više vekova, ali sve zavisi od tačke koju uzimate kao polaznu", dodaje on.
Usred svega toga živi snažan mit o „500 godina ropstva pod Turcima".
„Neki istoričari će o Osmanskom carstvu pričati kao multikulturnom raju, što ono nije bilo, ali sa druge strane, ne možete govoriti o konstantnom progonu", navodi Fundić.
„Uvek sve mora da se stavi u kontekst - Osmansko carstvo se tokom vekova menjalo i nije bilo isto u 16. i 17. veku. Tako se i položaj Srba i svih ostalih naroda unutar carstva menjao, iako su muslimani uvek bili daleko nadmoćniji", kaže on.
Ipak, narod pamti samo janjičare i danak u krvi, a Fundić kaže da takve stvari često ostanu u kulturi sećanja.
„Danak u krvi je bio vrsta imperijalne politike koja je ukinuta početkom 17. veka, jer su janjičari tada već postali gospodari gospodara.
„A kada vidite o čemu se radilo, logično je zašto je to ostalo u sećanju".
Međutim, kako kaže, to sećanje je oblikovano tek kasnije, u trenutku kada je Srbija sticala nezavisnost.
„Uvek imate te stvari za koje će se ljudi držati, naročito u trenutku kada oblikujete državu", ističe Fundić.
„Nije to srpski slučaj, sve nacije imaju nekoga u odnosu na kog su gradili identitet... U ovom slučaju je to Osmansko carstvo".
Prvog dana Erdoganove posete razmenjeno je devet memoranduma i sporazuma iz različitih oblasti.
Među njima se izdvaja Sporazum o razumevanju o zajedničkim policijskim patrolama, koji su razmenili ministri Nebojša Stefanović i Hulusi Alkar.
Na osnovu njega biće uređene zajedničke patrole srpske i turske policije, navodi se na sajtu Ministarstva unutrašnjih poslova.
„Biće isto kao sa kineskim policijskim patrolama", kaže za BBC na srpskom Aleksandar Đorđević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
„Kao i kineski policajci, oni neće imati policijska ovlašćenja, oružje i sredstvo prinude - samo će nositi uniformu", dodaje on.
Od nedavno ulicama Beograda, Novog Sada i Smedereva - uz srpske - patroliraju i kineski policajci, a sve zbog lakše komunikacije sa velikim brojem kineskih turista.
Iz MUP-a nisu odgovorili na pitanje kada se tačno može očekivati da turski policajci budu na ulicama u Srbiji.
Vučić i Erdogan će drugog dana posete prisustvovati polaganju čuvenog „kamena temeljca" za auto-put od Beograda do Sarajeva.
Zašto bi Turska uopšte bila deo toga?
„Izgradnja auto-puta jakoj turskoj ekonomiji nije preveliki teret, a može da ima veliki i simbolički i privredni značaj", kaže za BBC Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam.
Kako navodi, to ima dva lica - jedno je infrastrukturno, a drugo političko.
„Nekadašnja imperija želi da označi prisustvo na teritoriji kojom je nekada vladala i iskoristi to što se Evropska unija u dobroj meri povukla sa Balkana", ističe Popov.
Jedan od razloga za to su Bošnjaci, muslimani u Srbiji, pa i određeni broj onih koji smatraju da je Turska njihova matična država, dodaje.
„Turska želi da bude prisutna u nadmetanju Rusije, Amerike i Kine na ovim prostorima", smatra on.
Inače, takvih situacija je bilo i ranije, ističe Popov.
„Setimo se da je u Tadićevo vreme tadašnji predsednik Abdulah Gul bio posrednik u razgovorima Beograda i Sarajeva.
„Ovaj put su ambicije Erdogana daleko veće, iako se i on sada pojavljuje kao neka vrsta posrednika na razgovorima sa liderima Bosne i Hercegovine".
Drugog dana posete Erdogan i Vučić domaćini su Trilateralnog samita Srbije, Turske i BiH, na kojem prisustvuju tri člana Predsedništva BiH - Željko Komšić, Milorad Dodik i Šefik Džaferović.
„Erdogan želi da pokaže prisustvo i učestvuje u unapređivanju odnosa, što će se simbolički manifestovati izgradnjom autoputa", ističe Popov.
Međutim, on ističe da to pre svega zavisi od lidera Hrvata, Srba i Bošnjaka u BiH.
„Sve može da padne u vodu ukoliko kod njih ne postoji dobra volja da unaprede odnose bez redovnih varničenja i pretnji.
„Sam autoput neće dovesti do unapređenja odnosa, iako omogućava građanima da bolje komuniciraju, pa će biti teže manipulisati njima".
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
Murat
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar