Tokom prošlog leta oboreno je više od 400 rekorda najviših temperatura, pokazuje analiza.
Rekordi su probijeni u 29 zemalja u periodu od 1. maja do 30. avgusta ove godine.
Trećina rekordnih temperatura bila je u Nemačkoj, zatim u Francuskoj i Holandiji.
Analize je radio kalifornijski institut Berkelej ert.
Preko leta, više od 1.200 mesta na severnoj hemisferi bilo je najtoplije do sada.
U istraživanje su bili uključeni i podaci meteroloških stanica na severnoj hemisferi u proteklih 40 godina.
Naleti toplih talasa u Evropi u junu i julu mesecu srušili su brojne lokalne i svetske rekorde.
Francuska je postavila rekord sa temperaturom od 46 stepeni Celzijusovih, dok su Velika Britanija, Belgija, Nemačka, Luksembrug i Holandija takođe po prvi put zabeležile tako visoke temperature.
Ovo leto je važno, jer su brojni rekordi probijeni, smatra doktor Robert Rod, vođa projekta i naučnik Berkeli erta.
„U nekim mestima u Evropi temperature su bile najviše u poslednjih 150 godina", rekao je on za BBC.
I u ostatku sveta bilo je jako toplo ovog leta. U 30 mesta u SAD zabeležene su najviše temperature ikada, pokazuje istraživanje Berkeli erta.
U Japanu je od toplotnih udara preminulo 11 osoba, a oboreno je preko 10 temperaturnih rekorda.
Ukupno je zabeleženo čak 396 probijenih rekorda.
Temperature na mnogim mernim stanicama oborene su 2003. i 2010. godine.
Dr Rod kaže da su temperature ovako visoke zbog „dugoročnog globalnog zagrevanja".
„Kako se zemlja zagreva, meteorološke stanice beleže sve više temperature. Ranije su maksimalne godišnje temperature obično zabeležene u samo dva odsto meteroloških stanica", kaže on.
„U poslednje vreme, kao i ove godine imamo čak pet odsto više stanica koje beleže najviše temperature".
U julu ove godine probijeni su svi temperaturni rekordi širom sveta.
Temperatura je na globalnom nivou porasla za 0.04 stepena Celzijusovih, u odnosu na prethodno najtopliji mesec u julu 2016. godine.
Naučnici kažu da je to znak da se Zemlja zagreva.
Julski toplotni talas koji je pogodio Evropu, izazvan je ljudskim delovanjem, kažu naučnici.
„Toplotni talas u julu 2019. godine bio je ekstreman nad kontinentalnom zapadnom Evropom", rekla je dr Frederike Oto, direktorka Instituta za promenu životne sredine na univerzitetu Oksford, koji je i jedan od autora izveštaja.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar