Bivši fudbaleri imaju tri i po puta veće rizik da umru od demencije nego njihovi vršnjaci koji su se bavili drugim poslovima, pokazuje najnovije istraživanje.
Stručnjaci sa Univerziteta u Glazgovu istraživali su da li postoji veza između udaranja lopte glavom i povreda mozga.
Istraživanje je počelo nakon što su se pojavile informacije da je bivši fudbaler Vest Bromvič Albiona Džef Astl umro od povreda glave.
Tokom istraživanja naučnici su uporedili slučajeve 7.676 smrti bivših fudbalera sa 23.000 slučajeva u opštoj populaciji.
Analizirani su slučajevi muškaraca koji su se profesionalni bavili fudbalom u Škotskoj u periodu od 1900. do 1976. godine.
Dugo iščekivanu studiju naručili su Fudbalski savez Škotske i Udruženje profesionalnih fudbalera.
Istraživanje je počelo u januaru, a vodio ga je neuropatolog Vili Stjuart.
On je rekao da kod bivših fudbalera postoji pet puta veći rizik od Alchajmerove bolesti, četiri puta veći od motoričkih oboljenja i duplo veći od Parkinsonove bolesti.
Istovremeno, istraživanje je pokazalo da bivši fudbaleri imaju manji rizik od ostatka populacije kada je u pitanju smrt od srčanih oboljenja i nekih vrsta kancera, poput raka pluća.
Stjuart je naveo da je ovo, do danas, najveća studija koja se bavi brojnim pojedinostima neurodegenerativnih oboljenja, ne samo kod profesionalnih fudbalera, već u sportu uopšte.
„Podaci pokazuju da, iako su pod većim rizikom od smrti zbog demencije, bivši fudbleri ređe umiru od drugih bolesti."
„Zato je važno da, pored pronalaženja ključnih faktora za oboljevanje od demencije, sagledamo i određene benefite za zdravlje koje donosi igranje fudbala", dodao je Stjuart.
Veza između kontaktnih sportova i neurodegenrativnih oboljenja predmet je rasprava godinama unazad, ali do ove studije nije bilo u potpunosti jasno da li postoje dokazi povećanog rizika kod bivših fudbalera.
Astl, bivši engleski internacinalac oboleo je od demencije i preminuo 2002. u 59. godini. Istraga o njegovoj smrti dovela je do zaključka da je udaranje glavom teške kožne lopte doprinelo povredama mozga.
Ali su Fudbalski saveza i Udruženje igrača nakon toga odustali od dalje istrage zbog, kako je tada navedeno, tehničkih grešaka.
Porodica preminulog fudbalera zatim je pokrenula kampanju zahtevajući od nadležnih fudbalskih organa da osmisle adekvatan program koji bi se bavio istraživanjem ovih problema.
Njegova ćerka Don kazala je da joj je laknulo kada su naučnici iz Glazgova konačno krenuli sa istraživanjem, a pogotovo kada se u kampanju uključio Alan Širer, nekadašnji kapiten reprezentacije Engleske, a BBC je snimio i dokumentarac na ovu temu.
„Ovo je tek početak, važno je da shvatimo da postoje mnoga pitanja na koja bi tek trebalo da dobijemo odgovore", rekao je Greg Klark, predsednik Fudbalskog saveza Škotske i dodao da će ta organizacija pomoći na sve raspoložive načine.
Gordon Tejlor, prvi čovek Udruženja fudbalskih profesionalaca smatra da su rezultati ovog istraživanja veoma važni za sve igrače.
„Sada je bitno da se svi u svetu fudbala ujedine u borbi - istraživanja moraju da budu nastavljena kako bi dobili preciznije odgovore na šta mora da se obrati pažnja i da bi smanjili faktore rizika", poručio je Tejlor.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar