Klimatske promene i Island: Zabrinjavajuća poređenja - koliko je leda bilo 1989, a koliko ima danas

Planeta je sve toplija i leda je sve manje - ovo bi u godinama koje dolaze, moglo da utiče na milione ljudi.

Fotografije stručnjaka iz Škotske i sa Islanda otkrivaju koliko su se islandski glečeri promenili u poslednjih 30 godina.

Oni su uporedili fotografije glečera Vatnajokul koji pokriva oko 7.700 kvadratnih kilometara, iz 1989. i 2019. godine.

Doktor Kirijan Bakster sa Univerziteta u Dandiju kaže da je razlika „uznemirujuća".

Stručnjaci Univerziteta na Islandu i tamošnjeg Meteorološkog zavoda skupili su hiljade fotografija snimljenih osamdesetih i transformisali ih u 3D modele terena uz pomoć softvera.

• Više od 50 jezera otkriveno ispod leda na Grenlandu
• Nestalo hiljade beba pingvina na Antarktiku
• Planeta pred klimatskom katastrofom

To znači da je moguće promeniti ugao gledanja na teren koji vidimo, kaže Bakster.

„Tako možemo da te predele uporedimo sa fotografijama iz današnjice koje smo dronom napravili", dodao je.

Tim se nada da će njihov projekat biti korišćen za uzbunjivanje javnosti, kako bi građani shvatili koliko se led na glečerima brzo topi.

Iz islandskog Meteorološkog zavoda ističu da je od 2000. godine nestalo 750 kvadratnih kilometara leda, što znači oko 40 svake godine.

Inače, Islanđani su se ove godine okupili da obeleže nestanak Ojkokul glečera koji je izgubio status glečera 2014. godine zbog gubitka leda.

• Nivo mora porašće za dva metra
• Klimatske promene zahtevaju hitnu akciju
• Fotografija pokazuje rekordno otapanje leda na Grenlandu

Ipak, to nije samo njihov problem, već celog sveta.

Kako se navodi, ukoliko emisije ugljen-dioksida ostanu visoke kao sada, mali glečeri Evrope, Afrike, Anda i Indonezije mogli bi do 2100. godine da izgube 80 odsto leda.

To bi dovelo do podizanja nivoa mora, a bili bi ugroženi milioni ljudi, upozoravaju iz Ujedinjenih nacija.

Fotografije: Državno istraživlje čeda Islanda i Kirijan Bakster, Univerzitet u Dandiju