„Nije sjajno, ali nije ni katastrofa", rečenica koju u seriji Černobilj izgovara zamenik glavnog inženjera nuklearne elektrane Anatolij Djatlov možda dobro opisuje kvalitet vazduha u Beogradu.
Jer ako vam se ovih dana desi da se zakašljete, možda je to od lošeg vazduha, a možda je i placebo.
Podaci sa sajta AirVisual koji se bavi kontrolom kvaliteta vazduha, prethodnih dana su uznemirili mnoge Beograđane, kako se srpska prestonica našla na četvrtom mestu na listi najzagađenijih gradova na svetu.
I dok predstavnici sajta AirVisual tvrde da su njihovi podaci tačni, iz Zavoda za javno zdravlje Beograd kažu da nema mesta panici i da su u pitanju uobičajena epizodna zagađenja, karakteristična za ovaj period.
Ipak, Beograđani su brigu, a i revolt, izrazili na društvenim mrežama.
https://twitter.com/Fric64207824/status/1187405033647816704
https://twitter.com/_darkom74/status/1187067790404050944
Andrej Šoštarić, doktor hemijskih nauka iz Gradskog zavoda za javno zdravlje kaže da „ne postoji jasna metodologija po kojoj gradovi mogu da se porede".
„U različitim gradovima imate različite vidove zagađenja. Na primer, u Beogradu su osnovni problem suspendovane čestice, ali ako neki grad nema monitor za suspendovane čestice, kojima može da meri njihovu koncentraciju, ispada da je vazduh kvalitetan, tako da je to dosta nezahvalno", kaže Šoštarić za BBC.
Kvalitetu vazduha u Beogradu svakako ne doprinuse kućna ložišta i gust saobraćaj, ali Šoštarić objašava da dosta toga zavisi i od vremenskih prilika.
„Zimi je situacija gora jer se stvaraju klimatski uslovi koji pogoduju akumulaciji zagađujućih materija u nižim slojevima atmosfere. Zbog niskog pritiska i odsustva vetra, štetne materije se duže zadržavaju."
Tako dolazi do takozvanih epizodnih zagađenja koja su karakteristična za period od oktobra do marta.
Šoštarić ističe da vazduh u Beogradu svakako „zna da bude zagađen", ali smatra da nije među najzagađanijima ni u regionu, a kamoli u svetu.
Sajt AirVisual prati kvalitet vazduha za 90 svetskih prestonica, kaže za BBC na srpskom Luiz Vat, menadžerka za komunikaciju i promociju ove kompanije.
„AirVisual platforma svakodnevno obrađuje milijarde podataka, sakupljene preko državnih stanica, satelita i privatnih uređaja za kontrolu kvaliteta vazduha", kaže Vat.
Kada je reč o Beogradu, AirVisual sakuplja podatke sa pet državnih stanica - mernih mesta za kontrolu kvaliteta vazduha.
„Svi podaci koje sakupljamo su dostupni javnosti. Uvek istaknemo stanicu od koje dobijamo podatke, koncentraciju zagađenosti i vreme", ističe Vat.
„Što više podataka dobijemo, bolje da razumemo kvalitet vazduha u Beogradu. Kako državne stanice obično zahtevaju jako skupe uređaje, nije moguće imati više od nekoliko takvih u gradu."
Za razliku od kompanije AirVisual, Gradski zavod za javno zdravlje Beograd sakuplja podatke 30 mernih mesta u Beogradu na kojima se vrši kontrola kvaliteta vazduha.
„Na 20 mesta su raspoređene polu-automatske merne stanice, a imamo deset automatskih stanica koje mere kvalitet vazduha u realnom vremenu", kaže doktor Šoštarić.
Dodaje da su metode koje zavod koristi „akreditovane i u skladu su sa uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha."
„Ta uredba je identična kopija Uredbe Evropske komisije i merenja se vrše na identičan način kao što se vrše u Evropskoj uniji."
Gradski zavod za javno zdravlje iz sata u sat objavljuje ocenu kvaliteta vazduha na sajtu Beoeko.
„Sve te podatke generišemo u jednu informaciju koju kroz indeks kvaliteta vazduha predstaljamo javnosti", objašnjava Šoštarić.
Indeks kvaliteta vazduha razlikuje pet kategorija: odličan, dobar, prihvatljiv, zagađen i jako zagađen.
Podaci se prikupljaju, obrađuju, a zatim se daje ocena kvaliteta za prethodni sat.
Kako objašnjava Šoštarić, kvalitet vazduha varira tokom dana. Može da se desi da u jednom trenuku vazduh bude dobar, a već kroz nekoliko sati, tokom špica u saobraćaju ili usled promene vremena, postane jako zagađen.
„S obzirom da je naša primarna delatnost javno zdravlje, mi uz ocene kvaliteta objavljujemo i jednostavne preporuke za ponašanje opšte populacije, ali i zdravstveno osetljivih grupa", kaže Šoštarić.
Na pitanje kako dolazi do razlika između podataka sa sajta AirVisual i Beoeko, Šoštarić kaže da inostrana kompanija „verovatno koristi druge kriterijume".
„AirVisual je dobra ideja, ali kompilacija njihovih izvora malo komplikuje stvari, jer oni prikupljaju hiljade podataka u određenom trenutku i objavljuju ih bez kritičkog osvrta."
„Mi koristimo akreditovane podatke koji potiču direktno sa naše mreže i stojimo iza njih. Jednom prilikom sam oko podneva video na AirVisual-u da je Beograd četvrti najzagađeniji grad, a vazduh je u tom trenutku bio odličnog kvaliteta", kaže Šoštarić.
Dodaje da se menjanjem kvaliteta vazduha, iz sata u sat, menja i indeks.
„Dešavalo se da smo prethodnih dana imali ocenu da je vazduh jako zagađen."
U februaru ove godine, inicijativa Ne davimo Beograd pokrenula je aplikaciju AirCare koja preuzima i prikazuje podatke sa više od 65 mernih stanica širom Srbije.
„Naš osnovni cilj je da građani i građanke Srbije mogu sami da provere stanje kvaliteta vazduha u svojim zajednicama i da reaguju na alarmatno stanje zagađenosti", Vlada Radojčić, aktivista inicijative Ne davimo Beograd, rekao je tada za BBC na srpskom.
Ovo nije prvi put da podaci sa sajta AirVisual izazovu polemiku na internetu.
Tokom rasprava na Tviteru, često se ističe i komercijalna priroda kompanije koja se bavi proizvodnjom sistema za kontrolu kvaliteta vazduha.
https://twitter.com/gordanpaunovic/status/1091633127783649280
„IQAir AirVisual za cilj ima pružanje najpouzdanijih podataka o kvalitetu vazduha i razvio je najpametniji monitor za praćenje kvaliteta vazduha koji košta manje od 300 dolara", izjavila je za BBC Luiz Vat, menadžerka za komunikaciju i promociju ove kompanije.
Ona je navela primer Bangkoka u kom se nalazi „više od 1.000 nevladinih mernih stanica". Mnoge od ovih stanica se nalaze u školama, dodaje.
Preko sajta AirVisual takođe mogu da se nabave i zaštitne maske.
Prema rečima doktora Šoštarića, na prvom mestu zagađivača beogradskog vazduha nalaze se fosilna goriva.
„Najveći problem su individualna, kućna ložišta koja se aktiviraju u zimskom periodu."
Grejanje na ugalj i drva, ali i gust saobraćaj, svakako ne doprinose boljem kvalitetu vazduha u prestonici.
Kada je u pitanju saobraćaj, broj automobila nije jedini faktor koji doprinosi zagađenju vazduha. U obzir se uzima i starost vozila.
Prema istraživanju koje je uradio Saobraćajni fakultet u Beogradu, prosečna starost vozila u Srbiji je 17 godina i nastaviće da raste, izjavio je u aprilu za televiziju N1 dekan fakulteta Nebojša Bojović.
Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan je tim povodom izjavio da se nada zabrani uvoza vozila starijih od deset godina, kao i da će se razgovarati o uvođenju subvencija za kupovinu i uvoz električnih i hibridnih vozila.
U Beogradu, kao i u ostalim gradovima u Srbiji, osnovni problem presdstavljaju suspendovane čestice PM 10 i PM 2.5, koje se oslobađaju upravo zahvaljujući individualnim ložištima i materijalima koje građani koriste za ogrev.
Kako je ranije za BBC objasnio doktor Andrej Šoštarić, radi se o suspendovanim česticama, odnosno čvrstoj materiji koja se nalazi u vazduhu.
U pitanju su takozvane lebdeće čestice ili, kako se to često naziva - „sitna prašina".
Suspendovane čestice mogu biti prirodnog i antropogenog porekla.
Antropogene nastaju kao posledica nekompletnog sagorevanja fosilnih goriva.
Pre svega je reč o kućnim i individualnim ložištima gde se sagorevaju čvrsta goriva poput uglja i drva, ali i dizel motorima.
PM 10 znači da su to čestice manje od 10 mikrometara u aerodinamičnom promeru.
PM 2.5 znači da su manje od 2.5 mikrometara - što su čestice sitnije, to su opasnije jer dublje prodiru u organizam prilikom udisaja.
Prema direktivama EU, da bi se vazduh smatrao čistim, koncentracija PM 10 čestica ne treba da bude veća od 40 mikrograma po metru kubnom, a prekoračenja ne smeju biti duža od 35 dana godišnje.
„Suspendovane čestice su 2018. godine, kao i prethodnih godina, bile dominantna zagađujuća materija na području Republike Srbije", navodi se u Izveštaju o kvalitetu vazduha za 2018. godinu Agencije za zaštitu životne.
Prema podacima izveštaja, prekoračenje godišnje granične vrednosti - 40 mikrograma po metru kubnom - zabeleženo je na svim stanicama.
Sa 50 mikrograma po metru kubnom, stanica Novi Beograd GZZJZ našla se na na četvrtom mestu. Ispred nje su Valjevo (71µg/m3 ), Užice (62µg/m3 ) i Smederevo (53µg/m3 ).
U aglomeraciji Beograd tokom 2018. vazduh je bio III kategorije - prekomerno zagađen.
Tvrdi doktor hemijskih nauka Andrej Šoštarić i dodaje da bi svako trebalo da ima informaciju o kvalitetu vazduha i da ponašanje prilagodi tome.
„Na taj način se širi svest da je aerozagađenje prisutno i da treba da povedemo računa o kvalitetu vazduha i uopšte životnoj sredini."
„Ne postoji potreba za maskom. Da treba da se nosi, prvi bih nosio. Svi mi udišemo isti vazduh", kaže Šoštarić.
On građanima svakako preporučuje sajt Beoeko na kom „mogu da dobiju informacije o tome kakav je vazduh maltene u realnom vremenu."
Sličan stav ima i predstavnica kompanije AirVisual koja ističe da je cilj da „što veći broj ljudi ima pristup podacima o kvalitetu vazduha, jer samo tako možemo početi da rešavamo problem zagađenja".
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 28
/
biciklista
/
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar