Abu Bakr el Bagdadi, lider Islamske države (ID) i najtraženiji čovek na svetu, izvršio je samoubistvo tokom operacije američkih komandosa na severozapadu Sirije, rekao je predsednik Sjedinjenih Američih Država Donald Tramp.
SAD i saveznici su tragali za njim pet godina, od trenutka kada je Islamska država ojačala. Oni su za informacije o njemu nudili 25 miliona dolara.
Na vrhuncu moći, borci Islamske države su kontrolisali teritoriju od 88.000 kvadratnih kilometara koja se protezala od zapadne Sirije do istočnog Iraka. Nametnuli su okrutni sistem vladavine nad skoro osam miliona ljudi i zarađivali milijarde dolara od trgovine naftom, iznuda i otmica.
Nakon pada kalifata, Islamska država je ostala dobro disciplinovana sila spremna na borbu.
Bagdadi - čije je pravo ime Ibrahim Avad Ibrahim el Badri - rođen je 1971. u Samari u centralnom Iraku.
Njegova religiozna sunitsko-arapska porodica tvrdila je da potiče iz plemena Kurejš proroka Muhameda - ova veza je za mnoge sunitske učenjake bila ključni uslov da neko postane kalif (naslednik proroka).
Dok je bio tinejdžer, rođaci su ga zvali „vernik" jer je vreme provodio u lokalnoj džamiji učeći kako da izgovara delove Kurana, ali i zato što je često kažnjavao one koji se ne pridržavaju islamskog zakona ili šerijata.
Nakon što je ranih 1990-ih završio školu, preselio se u Bagdad, prestonicu Iraka. Stekao je zvanje mastera na islamskim studijama, a zatim je upisao doktorske studije na Islamskom univeritetu Bagdad, navodi se u biografiji koju su objavile pristalice.
Tokom studija je živeo blizu sunitske džamije u severozapadnom delu grada. Navodi se da je bio miran čovek koji se držao po strani, izuzev kada je recitovao delove Kurana i igrao fudbal za džamijski klub. Veruje se da je u to vreme prihvatio salafizam i džihadizam.
Nakon američke invazije tokom koje je srušen režim predsednika Sadama Huseina 2003. godine, Bagdadi je učestvovao u formiranju jedne islamske pobunjeničke grupe čiji pripadnici su napadali američke i savezničke trupe. U grupi je nosio zvanje šefa šerijatskog odbora.
Početkom 2004. godine, američke trupe su ga pritvorile i odvele u zatvor u kampu Buka.
Kamp Buka je postao „univerzitet" za buduće vođe ID-a - zatvorenici su radikalizovani, dolazili su do važnih kontakata i razvijali su mreže.
Bagdadi je držao propovedi, verske časove i molitve dok je bio u pritvoru, navode mediji. U tom vreme, zvaničnici SAD-a u njemu nisu videli preveliku pretnju, pa je on pušten na slobodu nakon deset meseci.
„Bio je ulični razbojnik kada smo ga uhapsili 2004. godine", rekao je jedan zvaničnik Pentagona za Njujork Tajms 2014. „Teško je zamisliti da smo tada mogli da imamo kristalnu kuglu koja bi nam rekla da će postati šef ID-a."
Nakon što je napustio kamp Buka, veruje se da je stupio u kontakt sa Al Kaidom u Iraku. Pod vođstvom Abu Musaba el Zarkavija, ta grupa je postala vodeća sila u iračkoj pobuni i postala je ozloglašena zbog brutalnog nasilja kom su pribegavali pripadnici koji su zatvorenicima odrubljivali glave.
Početkom 2006. godine, ta grupa je osnovala džihadističku krovnu organizaciju Šura kojoj se pridružila Bagdadijeva grupa i obećala vernost.
Kasnije te godine, posle Zarkavijeve smrti u američkom vazdušnom udaru, organizacija je promenila ime u Islamska država Irak (IDI). Bagdadi je nadgledao šerijatske odbore te grupe i pridružio se njihovom konsultativnom savetu Šure.
Kada su vođa IDI-a i njegov zamenik stradali 2010. godine u američkoj raciji, Abu Bakr el Bagdadi je proglašen njegovim naslednikom.
Nasledio je organizaciju za koju su američki komandanti verovali da je na rubu strateškog poraza. Ali uz pomoć nekoliko vojnih i obaveštajnih oficira iz doba Sadama, među kojima su bili i njegovi bivši zatvorenici iz logora Buka, postepeno je obnavljao IDI.
Početkom 2013. godine, ponovo je dolazilo do desetina napada u Iraku svakog meseca. Grupa se pridružila i pobuni protiv predsednika Sirije Bašara al Asada.
U aprilu 2013. godine, Bagdadi je najavio spajanje snaga u Iraku i Siriji i stvaranje „Islamske države u Iraku i Levantu". Vođe Al Nusre i Al Kaide odbacile su taj potez, ali su se borci odani Bagdadiju odvojili od Al Nusre i pomogli Islamskoj državi da ostane u Siriji.
Krajem godine, borci ISIS-a su se ponovo preusmerili na Irak i iskoristili politički sukob između šiitske vlade i manjinske sunitske arapske zajednice. Uz pomoć plemena i bivših lojalista Sadama Huseina, oni su osvojili Faludžu.
U junu 2014, nekoliko stotina militanata ISIS-a je osvojilo Mosul, grad na severu Iraka, potisnuvši iračku vojsku. Napredovali su prema jugu ka Bagdadu, masakrirajući protivnike i preteći da će iskoreniti mnoge etničke i verske manjine u zemlji.
Krajem meseca, vođe Islamske države su proglasile stvaranje „kalifata" - država kojom upravlja Božji zamenik na Zemlji ili kalifa u skladu sa šerijatom. Kalifat je nazvan Islamskom državom. Bagdadi se proglasio „kalifom Ibrahimom" i tražio vernost muslimana širom sveta.
Vojnici Sjedinjenih Država su ubrzo krenuli u niz vazdušnih napada protiv džihadista u Iraku. U septembru 2014. godine, počeli su i vazdušni napadi u Siriji, nakon što su pripadnici Islamske države odrubili glave nekolicini talaca sa Zapada.
Direktan sukob sa koalicijom koju predvode SAD, mnogi pripadnici Islamske države doživljavali su sukobom muslimana i njihovih neprijatelja koji je opisan u islamskim apokaliptičkim proročanstvima.
Ali tokom narednih pet godina džihadistička grupa polako je proterana sa teritorije koju je kontrolisala vojska saveznika.
U junu 2017. godine, dok su se iračke snage bezbednosti borile protiv poslednjih preostalih militanata Islamske države u Mosulu, ruski zvaničnici su rekli da postoji „velika verovatnoća" da je Bagdadi ubijen tokom ruskog vazdušnog napada na periferiji sirijskog grada Raka na severu, de fakto glavnom uporištu Islamske države.
U septembru iste godine, Islamska država je objavila Bagdadijevu audio poruku u kojoj on poziva sledbenike da pokažu „plamen rata neprijateljima".
Pripadnici Sirijskih demokratskih snaga (SDF) osvojili su Raku, a njihove pristalice ušle su u slabo naseljena pustinjska područja.
Bagdadi je objavio sledeću audio poruku tek u avgustu 2018. On je pozvao sledbenike u Siriji da „istraju" bez obzira na poraze na bojnom polju.
Borci SDF-a su krenuli u ofanzivu narednog meseca. Cilj je bilo uklanjanje Islamske države iz istočne Sirije.
Nije bilo naznaka da je Bagdadi među njima, ali kasnije su se pojavili nepotvrđeni izveštaji da je bio primoran da beži u pustinju na zapadu Iraka, nakon što ga je frakcija unutar Islamske države pokušala zbaciti.
U martu 2019. godine SDF je osvojio poslednji komad teritorije koji je držala Islamska država u Siriji, u blizini sela Baguz, čime je formalno okončan Bagdadijev "kalifat".
Američki predsednik Donald Tramp pohvalio je "oslobađanje" Sirije, ali je dodao: "Ostaćemo budni kada je reč o Islamskoj državi."
Smatralo se da Islamska država još uvek ima hiljade naoružanih pristalica u regionu, od kojih mnogi deluju u uspavanim ćelijama. U Iraku su već izvodili napade kako bi podrili vlast i stvorili atmosferu bezakonja i sabotirali pomirenje i obnovu.
U aprilu 2019. Bagdadi se pojavio u spotu prvi put nakon gotovo pet godina. Ali umesto da govori iz džamije u Mosulu, ovaj put je sedeo prekrštenih nogu na podu sa puškom pored sebe.
Priznao je gubitke svoje grupe i rekao da Islamska država sada vodi "bitku za uništenje", pozivajući pristalice da pokrenu napade kako bi iscrpili ljudske, vojne, ekonomske i logističke resurse svojih neprijatelja.
"Moraju znati da se džihad nastavlja do Dana vaskrsenja i da nam je Bog Svemogući naredio da vodimo džihad i nije naredio da pobedimo."
Nije bilo jasno kada je i gde snimljen video, ali čini se da je Bagdadi dobrog zdravlja. Viđen je kako sedi sa najmanje tri muškarca čija su lica maskirana ili zamagljena i čita dokumenta o ograncima Islamske države u svetu.
Analitičari su to smatrali pokušajem Bagdadija da potvrdi da je on još uvek glavni.
O njemu se više nije čulo sve do septembra, kada je Islamska država objavila navodnu audio poruku u kojoj je on rekao da su u toku "svakodnevne operacije" na "različitim frontovima".
Takođe je pozvao pristalice da oslobode hiljade osumnjičenih militanata Islamske države i desetine hiljada žena i dece koje su povezane sa ID-om koji su bili u zatvorima i kampovima u Siriji, posle pada Baguza.
Sledećeg meseca, turska vojna ofanziva protiv SDF-a na severoistoku Sirije i odluka predsednika Trampa da povuče američke trupe iz regiona uključili su alarm zbog toga što bi Islamska država mogla da iskoristi sigurnosni vakuum.
Tokom ofanzive izbeglo je više od 100 zatvorenika, a uspavane ćelije ID-a izvele su nekoliko napada, ali je Tramp odbacio kritike zbog povlačenja SAD-a. "Turska, Sirija i drugi u regionu moraju raditi na tome da [Islamska država] ne povrati teritoriju," insistirao je.
U jutarnjim satima 23. oktobra, američke specijalne snage izvršile su napad ispred sela Bariša, u severozapadnoj sirijskoj provinciji Idlib - poslednjem opozicionom uporištu protiv predsednika Asada. Meta racije bio je Bagdadi, uprkos tome što je područje udaljeno stotine kilometara od mesta gde se verovalo da se skriva.
Predsednik Tramp kasnije je rekao novinarima da se tokom racije Bagdadi povukao u tunel i da je kada su poslati američki specijalci detonirao eksplozivnu prsluk i ubio svo četvoro. Telo Bagdadija osakaćeno je eksplozijom, ali rezultati su pokazali pozitivnu identifikaciju, rekao je.
"Brutalni ubica, onaj koji je prouzrokovao tolike teškoća i smrti je eliminisan - više nikada neće naneti štetu drugom nevinom muškarcu, ženi ili detetu", izjavio je Tramp.
"Umro je kao pas. Umro je kao kukavica. Svet je sada mnogo sigurnije mesto."
Islamska država nije potvrdila Bagdadijevu smrt.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
eh
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar