Arheolozi se decenijama bore sa identitetom skeleta iz 10. veka, koji je otkriven u Praškom dvorcu, a posmrtne ostatke su i nacisti i Sovjeti iskorišćavali u ideološke svrhe.
Pokušaji da se hiljadugodišnjem skeletu otkrije etničko poreklo govore možda više o nama nego o njemu.
On leži, glave okrenute nalevo, dok mu je desna ruka naslonjena na gvozdeni mač. Pored leve ruke je par noževa i gotovo ih dodiruje prstima.
Uz lakat mu je nešto nalik britvi i kresivu - srednjevekovno sredstvo za paljenje vatre, u to doba statusni simbol više nego bilo šta drugo.
Na nogama - ostaci male drvene kante - nalik ceremonijalnim vazama za piće koje su koristili vikinzi - kao i gvozdena glava sekire.
Mač ratnika je ono što upada u oči. Nešto kraći od jednog metra, i dalje je simbol snage i lepote, uprkos desetovekovnoj koroziji.
Da li je bio viking?
„Mač je kvalitetan, verovatno napravljen u zapadnoj Evropi", kaže profesor Jan Frolik, arheolog za srednji vek na Češkoj akademiji nauka.
Ovaj tip mača koristili su vikinzi na severu Evrope, u današnjoj Nemačkoj, Engleskoj i centralnoj Evropi, ali je bio deo opreme i drugih naroda.
„Dakle, većina njegove opreme je vikinška ili bar nalik vikinškoj. Ali, njegova nacionalnost je pitanje", dodao je.
To je pitanje koje intrigira i zbunjuje istoričare otkada je ukrajinski arheolog Ivan Borkovski 1928. godine pronašao skelet u Praškom zamku.
Izgnanik iz ruskog građanskog rata, Borkovski je možda bio zadužen za iskopavanja, ali je kao puki pomoćnik šefa arheologije u Nacionalnom muzeju u Pragu sprečen da objavi zaključke do kojih je došao.
Kako su skelet prisvojili i nacisti i Sovjeti
Kada su nacisti okupirali Prag 1939. godine, brzo su prihvatili teoriju o vikingu jer im se odlično uklapala u nemački narativ o rasnoj čistoti.
Vikinzi su, pre svega, bili nordijski narod, dakle, Germani. Za okupatore je ovaj lenji zaključak bio korisna propaganda, jer je ojačala Hitlerovu zamisao da nemačka rasa prosto ponovo zauzima zauzme drevnu teritoriju koja im s pravom pripada.
Evropska prestonica popločana jevrejskim nadgrobnim spomenicima
Kasnije je Borkovski prisiljen da se pridruži nacističkoj akademskoj zajednici, pod pretnjom da će biti poslat u koncentracioni logor. Njegovo delo je potpuno preuređeno i objavljeno tako da potvrdi istorijske tvrdnje Nemačke.
Odmah nakon rata, kako je sovjetski uticaj u Pragu bivao sve jači, Borkovski je bio ponovo primoran da preokrene stavove i da tvrdi da je bio pod pritiskom da podrži teoriju o vikinškom poreklu skeleta.
Brzo je odabrao da oživi prethodno tumačenje njegovog bivšeg šefa - da se radi o ostacima važnog pripadnika rane slovenske dinastije Pšemisloviči, koja je Bohemijom vladala više od 400 godina, do 1306.
Nova pretnja - ovog puta zatvor Gulag - povučena je.
Posle 70 godina, arheolozi poput profesora Frolika, donose sudove zasnovane na nauci, a ne na ideologiji.
„Sa sigurnošću znamo da nije rođen ovde u Bohemiji", rekao je Frolik, objašnjavajući da su analize stroncijum radioaktivnih izotopa u ratnikovim zubima pokazale da je odrastao u Severnoj Evropi, najverovatnije negde na južnoj obali Baltičkog mora ili možda u Danskoj.
Ali to je glavna vikinška teritorija, zar ne?
„Da, ali to što je rođen na Baltiku ne znači da je bio viking. U to doba je južna obala Baltika bila dom i Slovena, baltičkih i drugih naroda."
On smatra da je ratnik sa severa - koji je preminuo iz još uvek nepoznatih razloga sa oko 50 godina - došao u Prag u ranom odraslom dobu, da služi u sviti Borivoja Prvog, prvog vojvode Bohemije i pretku dinastije Pšemislovići, ili njegovom najstarijem sinu i nasledniku Zbignjevu Prvom.
Pšemislovići su osnovali Praški dvor kao sedište države Bohemije, a ratnikov grob u centru njihovog dvorca ukazuje da je bio istaknuta ličnost.
Posmatrajući skelet nepoznatog vojnika, zatrpanog staklom u prohladnim podzemnim hodnicima Stare kraljevske palate, lako je postaviti isto pitanje, u suštini, bez odgovora: Ko je tačno bio taj čovek, rođen na Baltiku, s mačem nalik na vikinški, i gospodarima iz Bohemije?
„Baš kao što danas ljudi mogu da budu identifikovani na više načina u skladu sa situacijom, tako je bilo i u prošlosti", kaže profesor Nikolas Sanders, stručnjak za konflikte u 20. veku, arheolog i antropolog na Univerzitetu u Bristolu.
Sanders je nedavno objavio članak o ovom kosturu u naučnom časopisu Antika, zajedno s profesorom Frolikom i arheologom Folkerom Hejdom, arheologom sa Univerziteta u Helsinkiju koji trenutno radi na DNK analizi koja bi mogla da otkrije više o etničkom poreklu ratnika.
Više, ali ne i sve.
„Raznovrsna zbirka predmeta nađena kod ovog čoveka pokazuje njegovu različite ličnosti, pre nego što nam govori da je bio viking ili Sloven", kaže Sanders.
„Ljudi stvaraju sopstvene identitete i prepoznavanja na osnovu toga gde se nalaze u prostoru i vremenu, a ovaj čovek je očigledno bio bitna ličnost - ako ne i glavni igrač - niz godina."
Drugim rečima, predmeti odražavaju njegov život.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar