Libanski premijer podneo ostavku usled talasa protesta

Premijer Libana Saad Hariri najavio je da će podneti ostavku dve nedelje nakon što su u zemlji počeli masovni protesti građana.

On je naveo da se zemlja našla u ćorsokaku i da je potreban šok kako bi izašla iz krize.

Demonstracije su počele nakon najave vlada da će uvesti porez na pozive na Vocapu, od čega se u međuvremenu odustalo. Ipak, protesti su svakog dana bili sve masovniji.

Lista zahteva je veoma brzo proširena, i demonstranti su zahtevali obračun sa korupcijom i efikasnije mere za poboljšanje ekonomske situacije.

Liban je jedna od zemalja sa najvećim javnim dugom na svetu.

Zbog protesta u Libanu su bile zatvorene banke, škole i univerziteti.

Šta je rekao Hariri?

U televizijskom obraćanju, premijer je rekao da se Liban našao u ćorsokaku, zbog čega će podneti ostavku predsedniku države Mišelu Aunu.

„Građani Libana su prethodnih 13 dana čekali na odluku koja bi zaustavila dalje pogoršanje političke situacije. Trudio sam se u tom periodu da pronađem izlaz i način da čujem glas naroda".

„Bio nam je potreban veliki šok kako bi našli rešenje za krizu. Funkcije dolaze i odlaze, a najvažniji su bezbednost i dostojanstvo ljudi", dodao je on.

Predsednik Aun se još nije oglasio.

Ako prihvati Haririjevu ostavku, prema ustavu, moraće da ostane na funciji dok ne bude izabrana nova vlada.

Protesti širom sveta u fotografijama

Putovanje avionom koji je pokrenuo iransku revoluciju

Šta se dešava sa protestima?

Premijer se obratio javnosti u trenutku kada je na protestima već došlo do nasilja - što je jasan pokazatelj velikih podela u libanskom društvu.

Hariri je sunit, a predvodi koalicionu vladu u kojoj dominira Hezbolah, militantna šiitska organizacija. Njeni čelnici su nedavno zauzeli oštriji stav prema učesnicima demonstracija.

U utorak su grupe ljudi obučene u crne uniforme lojalne Hezbolahu i pripadnici pokreta Amal uništili kamp demonstranata u centru Bejruta.

Palili su šatore i tukli demonstrante.

Napali su i ljude na jednoj od uličnih barikada.

Policija i vojska koristile su suzavac kako bi razdvojile sukobljene strane.

Uprkos incidentima, demonstranti su ostali na ulicama u centru Bejruta.

Sat vremena nakon sukoba, ovacijama su dočekali Hararijevu odluku o ostavci.

„Saad Hariri je samo početak", jedan od demonstranata je rekao za lokalnu televiziju.

Šta je sledeće?

Analiza Ramija Ruhajema, BBC novinara

Ovde u glavnom gradu, demonstrati su glasno pozdravili odluku premijera. Ali ni posle njegovog saopštenja nije jasno šta će se dalje dešavati.

Hariri je saopštio da je došlo do ćorsokaka, nagovestivši tako da se povlači i prepušta čitavu ovu zbrku koalicionim partnerima. Međutim, onda je dodao da „mi moramo da nađemo" načine za oporavak privrede i zaštitu zemlje - na taj način sugerišući da će, šta god sledeće da se dogodi, on biti deo toga.

Predsednik će sada morati da se posavetuje sa parlamentom da bi se formirala nova vlada - ali u skupštini sede iste partije koje čine odlazeću koaliciju.

Šta god da urade, biće pod snažnim pritiskom - od protesta, ali i od sve dublje finansijske i ekonomske krize.

Kako smo do ovde stigli?

Kriza je otpočela 17. oktobra, kada je vlada najavila novi dnevni porez na pozive preko takozvanih Voip protokola, koji koriste aplikacije poput Vocapa, Fejsbuk mesindžera i Epl Fejstajma.

Vlada je povukla odluku posle nekoliko sati, ali su ubrzo izbuili protesti i sve više se širili.

„Nismo ovde zbog Vocapa, ovde smo zbog svega - goriva, hrane, hleba, svega", rekao je jedan od demonstranata.

Hariri i njegova koalicija, u kojoj je i Hezbolah, prošle nedelje su postigli dogovor o planu reformi da bi umirili demonstrante, ali su se protesti nastavili.

U petak je vođa Hezbolaha Hasan Nasralah rekao da neko „pokušava da uvuče [Liban]... u građanski rat", sugerišući da proteste finansiraju strane sile i nagoveštavajući oštriju politiku prema demonstrantima.

Hezbolah se usprotivio Haririjevoj ostavci, rekavši da će ona doneti prazninu u vladi Libana.

BBC dopisnik Martin Pejšns kaže da su brojni stanovnici Libana umorni od stagnacije privrede, sveprisutne korupcije i nefunkcionisanja osnovnih javnih službi.

Dodao je da će ovakav razvoj događaja uznemiriti Zapad, koji Liban smatra ostrvom relativne stabilnosti na uzburkanom Bliskom istoku.

Dogovor o podeli vlasti kojim je okončan građanski rat u zemlji pre 30 godina doneo je mir, ali nije uspeo da zaustavi ekonomsku krizu.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk