Pod vođstvom Abu Bakr el Bagdadija, ultra-nasilna džihadistička grupa Islamska država prerasla je iz obične bande pobunjenika u najmoćniju i najstrašniju militantnu grupu na svetu, proširivši se preko kontinenata od Afrike do Australije i Azije.
Sad kad je vođa ubijen, Islamska država će pronaći način da se prilagodi novonastaloj situaciji.
Preostale vođe Islamske države sigurno su se dugo spremale za ovaj dan.
Grupa će želeti da pokaže da su snažne i daju signal sledbenicima da ID nije izbačena iz ravnoteže ovim gubitkom.
Članovi Šure, veća koje čine starešine, a svi su muškarci - sigurno su već razmišljali o velikom broju kandidata.
Preduslov za tu ulogu biće nesumnjiva lojalnost Islamskoj državi, dokazana sposobnost strateškog planiranja i, ako je moguće, besprekorni verski istorijat, nešto malo iskustva na ratištu, a možda čak i reputacija izricanja surovih kazni.
Islamska država je oduvek bila bizarna mešavina ultrakonzervativnih džihadista, bivših pripadnika vojske pokojnog iračkog predsednika Sadama Huseina i njegovim obaveštajnim aparatom, poznatim.
Batisti, pripadnici tog obaveštajnog aparata, obezbeđivali su oružje, eksplozive, informacije i planiranje. Niko nije poznavao Irak bolje od njih - dok su džihadisti obezbeđivali fanatizam i dobrovoljne bombaša samoubice.
El Bagdadijev naslednik će najverovatnije biti neko sa dobrim vezama s obe strane ove jednačine.
Posledice njegove pogibije će se osećati neko vreme unutar Islamske države.
Kad su se džihadisti širom sveta zarekli na vernost Islamskoj državi, oni su se bez izuzetka zarekli na lojalnost i njemu lično, obraćajući mu se sa „kalif Ibrahim".
Iako se pojavio samo dvaput na video snimcima, uspeo je da stvori auru verskog autoriteta.
Tvrdio je da je direktni potomak plemena Kuraiši proroka Muhameda i objavu o „kalifatu" dao je iz Velike džamije u Mosulu, za koju je kasnije izdao naređenje da bude dignuta u vazduh.
Činjenice da je El Bagdadi bio serijski silovatelj, napastvujući između ostalih i zarobljenu američku humanitarnu radnicu Kejlu Miler, kao i da je predvodio masovno porobljavanje jasidskih žena i maloletnih devojčica, izgleda da ni na koji način nisu smetale njegovim sledbenicima.
Očekujte ih.
Najverovatnije mete biće u Iraku i Siriji, gde je pristup oružju, eksplozivima i dobrovoljnim samoubicama najlakši.
Ali još otkako je Islamska država izgubila poslednje parče teritorije kod Baghuza u Siriji, ona se zariče da će nastaviti sa napadima u onome što naziva „ratom iznurivanjem".
Evropa, Amerika, severna Afrika, Persijski zaliv i azijske zemlje sve se nalaze na nišanu Islamske države.
Čak i napadi „vukova samotnjaka", koje sprovode usamljeni pojedinci daleko od Bliskog Istoka i radikalizovani preko interneta, biće predstavljani da su potekli od Islamske države kao odmazda za El Bagdadijevu smrt.
Francuska, koja se već dugo nalazi na vrhu spiska meta Islamske države u Evropi, upozorila je građane da budu na oprezu.
Koliko god bi pripadnici Islamske države voleli da organizuju nekakav spektakularni napad sa mnogo žrtava, vođe znaju da što je njihov plan složeniji, veće su šanse da ga bezbednosne službe otkriju.
Dakle, u neposrednoj budućnosti veća je verovatnoća da će se ona odlučiti za tehnološki nezahtevne, jednostavne napade sa relativno malo pripreme.
Islamska država ima uznemirujući istorijat otpornosti na udarce.
Pod Bagdadijevim vođstvom i uz pomoć veza koje je sklopio sa drugim džihadistima dok je bio u zatočeništvu u američkom pritvorskom centru u kampu Buka, Islamska država izrasla je iz uglavnom poraženih ostataka Al Kaide u Iraku.
Islamska država se od Al Kaide otcepila 2016. godine.
Razmimoišli su se po nekoliko tačaka, najviše po pitanju upotrebe ekstremnog, sadističkog nasilja po kom je Islamska država poznata - a za koje je Al Kaida ispravno tvrdila da odbija ogromnu većinu muslimanskog javnog mnjenja.
Al Kaida je želela da pridobije to mnjenje; Islamsku državu nije bila briga. Rado je regrutovala otpadnike, psihopate i pedofile, ljude koje su privlačili nasilje i svirepost.
Islamska država već ima geografski raspoređenu franšizu širom sveta i to neće preko noći nestati sa Bagdadijevom smrću.
Ako ništa drugo, njegov naslednik će sada želeti da ponovo izgradi i proširi organizaciju.
Izvan njene ključne teritorije u Iraku i Siriji, Islamska država ima sledbenike, od kojih svaka sebe naziva vilajom (pokrajina), u Avganistanu, Libiji, zapadnoj Africi, južnoj i jugoistočnoj Aziji, kao i na Filipinima.
Oni se uglavnom bave lokalnim ili regionalnim problemima, ali tokom godina koliko je Islamska država držala pod kontrolom neku fizičku teritoriju, uspela je da privuče regrute iz desetina država, postavljajući temelje rasprostranjenoj mreži ekstremista koja postoji danas.
Jedno pitanje će mučiti šefove obaveštajnih službi širom sveta: zašto je Bagdadi potražio utočište u Idlibu, u severozapadnom kutku Sirije, gde dominiraju rivalske grupe povezane sa Al Kaidom (Al Kaida i Islamska država su u direktnom sukobu u Siriji).
Da li je to bilo samo zato što se nadao da će to biti poslednje mesto na kom će ga njegovi neprijatelji tražiti? Ili je to bilo - što još više uznemirava - zato što je nameravao da se obrati rivalima i sa njima formira još smrtonosniji savez iz nužde?
Odgovore verovatno nećemo dobiti još neko vreme, ali tragovi se možda nalaze u zaplenjenim obaveštajnim podacima koje su komandosi Delta snaga dva sata vadili iz ruševina Bagdadijevog poslednjeg skrovišta.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar